Dorija Šafik
Dorija Šafik (arap. درية شفيق; 14. decembar 1908 — 20. septembar 1975) je bila egipatska književnica, pesnikinja i feministkinja i jedan od glavnih vođa ženskog oslobodilačkog pokreta u Egiptu sredinom 40-tih godina 20. veka.[1] Kao rezultat njenih napora, egipatske žene su dobile pravo glasa egipatskim ustavom.
Dorija Šafik | |
|---|---|
 Dorija Šafik | |
| Datum rođenja | 14. decembar 1908. |
| Mesto rođenja | Tanta, Egipat |
| Datum smrti | 20. septembar 1975. (66 god.) |
| Mesto smrti | Kairo, Egipat |
| Zanimanje | književnica, feministikinja, pesnikinja |
Biografija
urediRođena je u gradu Tanta, Egipat. Završila je francusku misionarsku školu. Sa 16 godina postala je najmlađa Egipćanka koja je stekla diplomu francuskih diplomskih studija. Sa 19 godina dobila je stipendiju egipatskog Ministarstva obrazovanja za studiranje na Univerzitetu Sorbona u Parizu. Takođe je studirala i doktorirala filozofiju na Sorboni.[2] Napisala je dve teze, jedna je pobijala samo utilitarističke ciljeve povezane sa drevnoegipatskom umetnošću, a druga, tvrdeći da islam dovoljno priznaje jednaka prava žena.
Dok je bila u Parizu, udala se za Noura Al Din Ragai, studentom prava koji je takođe bio na stipendiji i radio je na svom doktoratu.
Po povratku iz Francuske u Egipat 1940. godine, Šafikova se nadala da će doprineti obrazovanju mladih u svojoj zemlji, ali dekanka književnog fakulteta Univerziteta u Kairu demantovala ju je za nastavničko mesto pod izgovorom da je „previše moderna“.
Godine 1945. princeza Čevičar, prva supruga tadašnjeg egipatskog kralja Fuada I, ponudila je Doriji mesto glavnog urednika francuskog kulturnog i književnog časopisa 1945. princeza Čevičar, prva supruga tadašnjeg egipatskog kralja Fuada I, ponudila je Šafiku mesto glavnog urednika francuskog kulturnog i književnog časopisa La Femme Nouvelle koji se obraća eliti zemlje. Dorija je prihvatila ponudu za posao a kako je ubrzo kraljic preminula, ona je dobila potpunu odgovornost za časopis, uključujući i njegovo finansiranje. Pod njenom režijom časopis dobio je regionalni status. Takođe 1945. godine, Dorija je odlučila da objavi arapski časopis Bint Al Nil (ćerka Nila), koji je nameravao da obrazuje egipatske žene i da im pomogne da imaju najefikasniju ulogu koja je moguća u njihovoj porodici i njihovom društvu.[3][4] Prvo izdanje je izašlo u novembru 1945. godine i skoro je odmah rasprodato.
Godine 1948. Dorija je stvorila Bint Al Nil Union kako bi pomogla rešavanju primarnih socijalnih problema žena i osigurala njihovo uključivanje u politike svoje zemlje.[5] Sindikat je takođe radio na iskorenjivanju nepismenosti osnivanjem centara za tu svrhu u celoj zemlji, osnivanjem zavoda za zapošljavanje i kafeterije za radne žene.
Aktivizam
urediU februaru 1951. uspela je da tajno okupi 1500 žena iz dve vodeće feminističke grupe u Egiptu. Organizovala je marš ljudi koji je prekinuo rad parlamenta na četiri sata nakon što su se tamo okupili s nizom zahteva koji su se uglavnom odnosili na ženska socioekonomska prava. Mufida Abdul Rahman je izabran da brani Šafikovu na sudu u vezi s tim slučajem prekidanja rada parlamenta.[6] Kada je slučaj krenuo na suđenje, mnogi pristalice feminističkih organizacija prisustvovali su suđenju, a sudija je odložio ročište na neodređeno vreme.
Godine 1951, Šafikova je odlučilao da doprinese naporima u izbacivanju Egipta od britanske okupacije stvaranjem prve ženske vojne jedinice koja je okupila 2000 žena, pripremila ih za front i sprovela suštinske vojne aktivnosti.
Dana 12. marta 1954. Šafikova je organizovala osmodnevni štrajk glađu, u znak protesta zbog stvaranja ustavnog odbora na kome nema žena.[7] Završila je štrajk nakon što je dobila pismenu izjavu da je predsednik Naguib posvećen ustavu koji poštuje prava žena.
Kao rezultat njenih napora, ženama je dato pravo glasa po ustavu iz 1956. godine, ali pod uslovom da su pismene, što nije bio uslov za glasanje muškaraca. Godine 1957. ona je organizovala drugi štrajk glađu u indijskoj ambasadi, u znak protesta zbog diktatorskog režima predsednika Gamala Abdela Nasera. Kao rezultat toga, Naser je rešio da se ona stavi u kućni pritvor, njeno ime je zabranjeno u štampe i izdavanju časopisa.
Smrt
urediNakon kućnog pritvora, Šafikova je vodila samotni život, čak i kad joj kretanje više nije bilo ograničeno. Svoje poslednje godine provela je čitajući, pišući i uglavnom u društvu svojih ćerki i unuka. Izvršila je samoubistvo nakon pada sa balkona 1975. godine. Njujork tajms je požalio što nije odštampao njenu osmrtnicu i konačno je odštampao u 2018. godini.
Reference
uredi- ^ The Oxford encyclopedia of women in world history. Oxford University Press. str. 27. ISBN 978-0-19-514890-9.
- ^ Nelson, Cynthia (1986). The voices of Doria Shafik: Feminist consciousness in Egypt, 1940–1960 (na jeziku: engleski). str. 15—31. Pristupljeno 21. 12. 2019.
- ^ „Durriya Shafiq: Rebellious Daughter of the Nile | Al Akhbar English”. web.archive.org. 21. 9. 2015. Arhivirano iz originala 21. 09. 2015. g. Pristupljeno 21. 12. 2019.
- ^ „Bint al-Nil Journal”. digitalcollections.aucegypt.edu. Pristupljeno 21. 12. 2019.
- ^ „Women’s Movements in the Middle East: Case Studies of Egypt and Turkey” (PDF). Pristupljeno 21. 12. 2019.
- ^ „Overlooked No More: Doria Shafik, Who Led Egypt’s Women’s Liberation Movement”. The New York Times. 22. 8. 2018. Pristupljeno 21. 12. 2019.
- ^ „Al-Ahram Weekly | Unity in diversity”. web.archive.org. 30. 5. 2014. Arhivirano iz originala 30. 05. 2014. g. Pristupljeno 21. 12. 2019.
Spoljašnje veze
uredi- Doria Shafik memorijalni vebsajt
- "Doria Shafik (1908-1975")
- Doria Shafik