Dodžo

Dodžo (jap. 道場 — „mesto puta”) je mesto za trening za bilo koju od japanskih do veština, ali obično se smatra formalnim mestom okupljanja učenika borilačkih veština radi treninga, polaganja ili drugih susreta.

Dodžo - ime napisano na kineskom

Koncept dodžoa kao trening mesta za borilačke veštine je zapadnjački koncept; U Japanu se svaki trening prostor, uključujući profesionalne rvačke škole, može nazvati dodžo u zavisnosti od konteksta.

Dodžo borilačkih veština

Dodžo 2006. god.

Dodžo je fizička lokacija - može biti zgrada, sala isključivo za svrhu učenja borilačkih veština. Danas se koristi i za druge aktivnosti, odnosno za svoje aktivnosti u službi dodžoa koriste se odgovarajući objekti. Pravilan dodžo japanskih borilačkih veština smatra se specijalnim i o njemu se korisnici veoma dobro staraju. U mnogim stilovima tradicija je da se obavi ritualno čišćenje dodžoa na kraju svakog treninga (sodži). Osim očiglednih higijenskih koristi redovnog čišćenja ovo služi da istakne činjenicu da o dodžou treba da se brinu učenici, a ne instruktori. Ovaj stav se izgubio u mnogim modernim, komercijalnim dodžoima koje je osnovala i vodi mala grupa ljudi ili instruktora. U stvari, nije neuobičajeno da se u tradicionalnim školama (koryu), dodžo retko koristi za trening, već je umesto toga više rezervisan za simboličke i formalne prilike. A trening se izvodi obično napolju ili u manje formalnom prostoru.

Mnogi tradicionalni dodžoi prate unapred zadati šablon sa šomenom i više ulaza koji se koriste u zavisnosti od učenikovog ili instruktorovog nivoa. Obično, učenici će ući u donjem levom uglu dodžoa (u odnosu na šomen) a instruktori u gornjem desnom uglu. Takođe šomen najčešće sadrži kamidanu - mesto za šinto oltar i druge predmete. Pored ovoga i drugi predmeti mogu biti izloženi po čitavom dodžou, kao npr. kanban koji opunomoćuje školu u smislu stila ili strategije, tajko bubnjevi, ili oklop (joroj). A nije neuobičajeno ni da ime dodžoa kao i dodžo kun budu istaknuti u šomenu. Posetioci takođe imaju posebno mesto rezervisano za njih, u zavisnosti od njihovog ranga i položaja. Oružje i druga trening oprema se uglavnom nalaze na zidu.

Pravi primer tradicionalnog kendo dodžoa je Noma dodžo u Tokiju.

Hombu dodžo ili honbu dodžo se smatra administrativnim sedištem stila ili grupe određene borilačke veštine.

Neki od poznatih hombu dodžoa lociranih u Japanu su:

• Kodokan
• Aikikai hombu dodžo
• Budžikan hombu dodžo

Dodžo u Zen budizmu

Izraz dodžo se takođe koristi za salu za meditaciju u kojoj Zen budisti meditiraju. Ponekad se koristi umesto pojma zendo koji je karakterističniji i rasprostranjeniji. Evropske Soto i Zen grupe povezane sa Međunarodnom Zen Asocijacijom radije koriste izraz dodžo nego zendo za svoje sale za meditaciju kao što je to činio i njihov osnivač Tajsen Dešimaru.

Vidi još

• Dodžo kun

Spoljašnje veze

• „Skriveno i dublje značenje dodžo rasporeda”. Arhivirano iz originala 06. 08. 2007. g. Pristupljeno 09. 05. 2007.