Dođo
Dođo (jap. 道場), često nepravilno dodžo, izraz je koji u doslovnom prevodu znači „mesto puta“. I kao takav može se odnositi na formalno mesto za trening za bilo koju od japanskih do veština, ali obično se smatra formalnim mestom okupljanja učenika borilačkih veština radi treninga, polaganja ili drugih susreta.
.svg)
Koncept dođoa kao trening mesta za borilačke veštine je zapadnjački koncept; U Japanu se svaki trening prostor, uključujući profesionalne rvačke škole, može nazvati dođo u zavisnosti od konteksta.
Dođo borilačkih veština uredi
Dođo (Dojo, do - put; jo - mesto, bukvalno prevedeno mesto prosvetljenja). Takođe, simbolički, to je mesto na kome se traži Put. To je fizička lokacija - može biti zgrada, sala isključivo za svrhu učenja borilačkih veština. Danas se koristi i za druge aktivnosti, odnosno za svoje aktivnosti u službi Dođoa koriste se odgovarajući objekti. Pravilan dođo japanskih borilačkih veština smatra se specijalnim i o njemu se korisnici veoma dobro staraju. U mnogim stilovima tradicija je da se obavi ritualno čišćenje dođoa na kraju svakog treninga (sodži). Osim očiglednih higijenskih koristi redovnog čišćenja ovo služi da istakne činjenicu da o dodžou treba da se brinu učenici, a ne instruktori. Ovaj stav se izgubio u mnogim modernim, komercijalnim dodžoima koje je osnovala i vodi mala grupa ljudi ili instruktora. U stvari, nije neuobičajeno da se u tradicionalnim školama (koryu), dodžo retko koristi za trening, već je umesto toga više rezervisan za simboličke i formalne prilike. A trening se izvodi obično napolju ili u manje formalnom preostoru.
Mnogi tradicionalni dodžoi prate unapred zadati šablon sa šomenom i više ulaza koji se koriste u zavisnosti od učenikovog ili instruktorovog nivoa. Obično, učenici će ući u donjem levom uglu dodžoa (u odnosu na šomen) a instruktori u gornjem desnom uglu. Takođe šomen najčešće sadrži kamidanu - mesto za šinto oltar i druge predmete. Pored ovoga i drugi predmeti mogu biti izloženi po čitavom dodžou, kao npr. kanban koji opunomoćuje školu u smislu stila ili strategije, tajko bubnjevi, ili oklop (joroj). A nije neuobičajeno ni da ime dodžoa kao i dođo kun budu istaknuti u šomenu. Posetioci takođe imaju posebno mesto rezervisano za njih, u zavisnosti od njihovog ranga i položaja. Oružje i druga trening oprema se uglavnom nalaze na zidu.
Pravi primer tradicionalnog kendo dođoa je Noma dođo u Tokiju.
Hombu dođo ili honbu dođo se smatra administrativnim sedištem stila ili grupe određene borilačke veštine.
Neki od poznatih hombu dođoa lociranih u Japanu su:
Dođo u Zen budizmu uredi
Dođo izraz se takođe koristi za salu za meditaciju u kojoj Zen budisti meditiraju. Ponekad se koristi umesto pojma zendo koji je karakterističniji i rasprostranjeniji. Evropske Soto i Zen grupe povezane sa Međunarodnom Zen Asocijacijom radije koriste izraz dodžo nego zendo za svoje sale za meditaciju kao što je to činio i njihov osnivač Tajsen Dešimaru.