Druga konferencija o svetskom stanovništu
Druga konferencija o svetskom stanovništu održana je u Beogradu od 30. avgusta do 10. septembra 1965. godine u organizaciji Ujedinjenih nacija i Međunarodne unije za naučno proučavanje stanovništva.[1]
.jpg) Dom sindikata u Beogradu gde je održana konferencija | |
| Datum | 30. avgust — 10. septembar 1965. |
|---|---|
| Lokacija | Beograd  FNRJ |
Fokus ove međunarodne konferencije bio je na analizi fertiliteta kao segmenta važnog za politiku planiranja razvoja. Ova konferencija održana je u vreme kada su se stručne studije o populacijskim aspektima razvoja podudarale s pokretanjem populacijskih programa koje je subvencionirala Agencija SAD za međunarodni razvoj.[1]
Istorijat uredi
Tokom jedanaest godina koliko je prošlo od Prve konferencije o stanovništvu održane u Rimu 1954. godine, održano je nekoliko skupova posvećenih demografskim pitanjima, koje je organizovala Međunarodna unijom za naučno proučavanje stanovništva i nekoliko regionalnih konferencija pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Uz sve to ipak se osetila potreba za novim globalnim skupom, da se sagleda sve što se desilo protekle dekade.[2] Tih godina vodile su se rasprave o eksplozivnom rastu stanovništva i problematičnim zemljama u razvoju sa tim. Izražena je ideja da se konferencija održi u jednoj od takvih zemalja kako bi se učesnici iz prve ruke mogli upoznati sa stanjem. Izbor je pao na FNRJ koja je bila dovoljno dobra da nudi solidne organizacione uslove, ali i sliku zemlje u razvoju.[2]
Tih godina međunarodne studije pokazale su da stopa fertiliteta počinje padati kad zemlja dosegne određeni stupanj ekonomskog razvoja. Stopa ferilita pada zbog urbanizacije, što zbog školovanije populacije, ali i zbog većeg broja zaposlenih žena i kasnijeg stupanja u brak. Konstatovano je da se kontrola rađanja u najvećoj meri postiže abortusima, a tek u puno manjoj kontracepcijom.[2] Dok se na Rimskoj konferenciji zbog pritiska katoličkih zemalja gotovo uopšte nije raspravljalo o kontroli rađanja, u Beogradu je upravo to zasedanje privuklo najviše pažnje, radova i zahteva za učešće u raspravama. U Rimu je veliki naglasak stavljen na prikupljanje i koordinaciju rada sa demografskim statističkim podacima, dok je u Beogradu naglasak stavljen na kritičnu važnost problema rasta stanovništva, i pritiskom na resurse koji izaziva.[2] Zbog toga je beogradska konferencija bila dvostuko posećena nego rimska, i to naročito iz zemalja u razvoju.[2]
Jedan od učesnika konferencije predložio je da moto konferencije umesto stare biblijske Budite mudri, množite se i napunite zemlju bude : Budite mudri, uravnotežite se i sačuvajte zemlju.[2]
Reference uredi
- ^ a b „Outcomes on Population” (na jeziku: engleski). United Nations. Pristupljeno 26. 9. 2019.
- ^ a b v g d đ „The World Population Conference, Belgrade, I965” (PDF) (na jeziku: engleski). Peter R. Cox, John Peel and Clifford J. Thomas. Pristupljeno 27. 9. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- The World Population Conference, Belgrade (jezik: engleski)