Durok
Durok je najrasprostranjenija rasa svinja u SAD-u i Kanadi. Nastala je polovinom 19. veka na području država Njujork, Nju Džerzi i Masačusets.[1]
 Ocenjivanje durok krmače | |
| Zemlja porekla | Sjedinjene Države |
|---|---|
| Svojstva | |
| |
Naziv su dobile po francuskom generalu Žeroru Duroku.
Poreklo
urediNajveći značaj u stvaranju rase durok su imali crvena džerzi svinja i stara durok svinja. Zbog toga je ova rasa sve do Drugog svetskog rata nazivana durok-džerzi rasa. Iz davne 1812. godine postoje zapisi da su velike "crvene svinje" uzgajane u Njujorku i Nju Džerziju. Velika legla i sposobnost brzog rasta bile su karakteristike koje je durok posedovao od samog početka. 1823. godine Isak Frink iz Miltona, okrug Saratoga u državi Njujork, dobio je od Harija Kelsija mladog crvenog nerasta. Kelsi je posedovao čuvenog kasačkog konja po imenu Durok, pa je Frink nazvao svog crvenog nerasta u čast konja. Ovaj nerast bio je poznat po svojoj glatkoj čekinji i kvalitetu trupa. Njegovo potomstvo nastavilo je ime durok i mnogi od njih su nasledili njegovu boju, brz rast i rano sazrevanje, veliki telesni okvir, široku šunku i plećku, kao i blag temperament. Durok je bio manji od crvene džerzi svinje, sa finim kostima i boljim kvalitetom trupa. Počev od ranih 1860-ih, duroci su nastali planskim ukrštanjem ove dve, veoma različite, rase.
Prva organizacija u svrhu prikupljanja podataka, poboljšanja i promocije crvenih svinja bila je Američka asocijacija Durok-Džerzi, koja je osnovana 1883. Na svetskom sajmu u Čikagu 1893. godine, durok je stekao široku popularnost na prvom uspešnom sajmu svinja.
U Velikoj Britaniji je bilo dva pokušaja uvoza i uzgoja duroka. Prvi se dogodio početkom sedamdesetih, ali bez nekog naročitog uspeha. Ponovo su uvezeni početkom osamdesetih a MLC[2] je preduzeo sveobuhvatno ispitivanje kako bi procenio uticaj duroka kao terminalne rase za meleženje. Utvrđeno je da se na britanskom tržištu svežeg svinjskog mesa durok ne može koristiti u čistoj rasi već samo za ukrštanje. Sa razvojem durok ukrštenih nerastova, proizveden je veliki broj nazimica meleza, koje su bile odgovarajuće za one proizvođače koji su držali svinje ekstenzivno (slobodno, na ispaši). To je rezultiralo programima uzgoja i selekcije koji je stvorio britanskog duroka, fokusiranog na karakteristike ženskih linija a ne na ustaljene, tradicionalne osobine terminalnih nerastova. Durok je zatim pronašao odgovarajuće mesto u britanskom stočarstvu, što je rezultiralo stvaranjem jedinstvene britanske verzije duroka. Njihova gusta čekinja kestenjaste boje i debela koža, omogućavali su im da podnesu hladne i vlažne britanske zime. Ova čekinja se tokom leta gubi, što joj pomaže da podnese topla i suva leta. U Britaniji su svi čistokrvni duroci crvene boje, a razvoj tzv. "belog duroka" postignut je ukrštanjem sa belim rasama svinja.[3]
Građa tela
urediStari tip duroka je bio velikih dimenzija i dostizao telesnu masu od 500 kg. Današnji tip je izrazito mesnata rasa, srednjeg do velikog formata, sa nešto većim sadržajem intramuskularne masti u mišićima (3-4%). Kvalitet polutki nije na nivou belih mesnatih rasa, ali je zadovoljavajući. Meso je nešto grubljih mišićnih vlakana. Ima manji sadržaj potkožne masti. Leđna linija je povijena. Uši su male i klopave. Ima veoma čvrste noge, nešto krupnije kosti i strme stavove nogu, tako da je durok prilagođen uslovima na paši. Dlaka joj je ravna, glatka i sjajna. Boja duroka je crvena, sa svim nijansama od svetle do tamnocrvene nijanse mahagonija.
Plodnost
urediKrmača prasi 8-12 prasadi po leglu. Krmače su vrlo dobre i brižne majke i ugnječenja prasadi su vrlo retka. Karakteristično je za nerastove ove rase da proizvode manju količinu ejakulata ali je koncentracija spermatozoida u ejakulatu znatno veća nego kod nerasta drugih rasa. O tome se pri korišćenju nerasta ove rase mora voditi računa, naročito kada se primenjuje veštačko osemenjavanje. Tada treba praviti veće razređivanje od uobičajenog. Dobri su rezultati parenja krmače rase durok i nerasta landras rase, jer se dobijaju krupna prasad koja na dan rođenja imaju telesnu masu od 1,6-2 kg.
Korišćenje
urediU Evropi, durok se koristi uglavnom za meleženje. U Danskoj je poslednjih godina to jedina rasa koja se koristi u nacionalnom programu kao terminalna rasa, što je i kod nas slučaj. Prvi uvoz duroka u Srbiju je izvršen 1977. godine i potom u još nekoliko navrata.
Galerija
uredi-
Nerast rase durok, težine 420 kg, u boksu, u centru za Veštačko osemenjavanje (2005. godine) -
Nerast rase durok, star 2 godine, prilikom skoka na veštačku krmaču (fantoma) (2005. godine)
.jpg)
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Izuzetna rasa sa vrhunskim tovnim karakteristikama”. www.isv.rs. Pristupljeno 2021-02-28.
- ^ „About MLCSL”. www.mlcsl.co.uk. Arhivirano iz originala 12. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-28.
- ^ „The Different Breeds of Swine - Duroc. Duroc Pig Breed. Duroc Gilts, Sows and Boars - The Pig Site | The Pig Site”. www.thepigsite.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-28.
Literatura
uredi- Teodorović, Milan; Radović, Ivan (2004). Svinjarstvo. Novi sad. Univerzitet u Novom sadu, Poljoprivredni fakultet. ISBN 86-7520-048-X
- Radović, Božo; Radović, Bisa (2000). Gajenje svinja. Kruševac. DP "Grafika" Kruševac.