Евгенија Гранде (roman)

Evgenija Grande (fr. Eugénie Grandet) je roman francuskog pisca realizma Onore de Balzaka iz 1833. godine. Roman je kasnije, kad je osmislio predgovor Ljudska komedija ubacio u deo priče iz provincije. Roman je posvećen njegovoj tadašnjoj ljubavnici Mariji Du Fren, sa kojom je imao ćerku.

Evgenija Grande
ilustracija iz 1897. godine
Nastanak i sadržaj
Autor	Onore de Balzak
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski jezik
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Datum	1833.

Većina radnje romana je smeštena u francuskom gradu Somiru u vremenskom razdoblju od 1819. do 1828. godine. Roman prikazuje višu društvenu klasu koja teži za što boljom pozicijom u društvu i još većim bogatstvom. Arogantne i sebične likove prikazuje i opisuje ironično i hiperbolično. Radnju romana pripoveda sveznajući pripovedač koji detaljno opisuje likove i njihove radnje, kao i enterijer i eksterijer. Čitavo delo je narativnog karaktera sa kraćim dijalozima. I pored imena dela Evgenija grande veći deo romana govori o njenom ocu i njegovoj opsesiji novcem opisujući njegove postupke koji su uticali na lošu sudbinu njegove ćerke.

Radnja

Na početku romana pripovedač opisuje provincijske kuće u zapadnoj Francuskoj, u gradu Somiru. Naziva ih tmurnim, bezbojnim i hladnim, a ulice opisuje kao krivudave i veoma uske, ali i slabo posećene. Subotom u gradu nema šta da se kupi jer su ljudi otišli u svoje vinograde i provode vikend na selu, a za život ljudi kaže da je pod otvorenim nebom, ostalih dana sem subotom sede na ulici ispred kuća i tu ručaju, večeraju, svađaju se.Isto tako zagleđuju i proučavaju svakog ko prođe ulicom.

Na vrhu glavne ulice se nalaze palate starog grada, gde se ujedno nalazi i kuća u kojoj se dešavaju događaji u romanu, kuća gospodina Grandea. Feliks Grande je bio običan kačar dok nije oženio ćerku bogatog trgovca daskama, da bi od novca koji je dobio u miraz i ženinog bogatstva dobrim i unosnim poslovima zaradio mnogo više. On je godinama trgovao i okretao kapital i stvorio veliko bogatstvo i uvek je težio da ima još više.

Sa ženom je imao ćerku Evgeniju, ali su obe živele veoma skromno pošto je on bio poznat kao velika škrtica i običan neobrazovani provincijalac koji je jedva znao i da čita, pa se prema njima dvema odnosio strogo i bez ikakvih emocija. Od miraza je kupio najbolje vinograde u okrugu, koji su 1806. godine ocenjeni kao najbolji u provinciji koji proizvode najbolja vina.

U Grandeovu kuću je dolazilo samo šest ličnosti – sin gospodina Krišoa, koji je bio predsednik somirskog prvostepenog suda i njegov otac, gospođa i gospodin de Grasen, najbogatiji somirski bankar sa svojim sinom Adolfom za koga su se nadali da će ga oženiti za Evgeniju i porodičnog opata Taljeranda. Obe porodice, Krišo i de Grasen borili su se za ruku mlade naslednice Evgenije. Sredinom oktobra 1819. godine, na Evgenijin rođendan, svi su joj nosili cveće. Od majke je dobijala haljine, a od oca novac koji je svake godine stavljala u fioku i čuvala za brak. Krišo je poljubio Evgeniju u vrat i poželeo joj srećan rođendan, zbog čega ju je bilo sram. Adolf ju je poljubio u obraze i predao kovčežić s priborom za ručni rad s njenim inicijalama, što ju je učinilo posebno srećnom i izazvalo ljubomoru i bes kod Krišoa. Tada se svima njima na proslavi pridružio i Šarl Grande, Evgenijin rođak iz Pariza. Dvadesetčetvorogodišnji veoma negovan i uredan mladić koji je bio i bogat. Mladić predaje pismo svog oca Feliksu, njegovom bratu ne znajući njegovu sadržinu, gde brat piše Feliksu da je bankrotirao i da ne može da izdrži tu sramotu i da planira da se ubije i moli brata da Šarlu bude dobar otac jer mladić nema nikoga više. Šarl naviknut na bogatstvo nije mogao da prestane da se čudi siromaštvu stričeve kuće, a Grande je bio besan što mu je brat ostavio svog razmaženog naslednika koji je navikao na luksuz.

Evgeniji se Šaljrl zasviđao istog trenutka i trudila se da u kući sve bude u najboljem redu kako bi bilo dovoljno dobro za njega. Ubrzo su i novine objavile da se ugledni pariški trgovac gospodin Grande upucao nakon što je podneo ostavku na funkciju predsednika Narodne skupštine.

Feliks odvodi nećaka u baštu i saopštava mu da se njegov otac ubio mladić postaje očajan, što Feliks nije razumeo jer ga smrt brata uopšte nije potresla.

Narednih dana škrtica Feliks zabranjuje ženama da troše novac na nećaka i da mu ugađaju, pogotovo Evgeniji koja se zaljubila u njega i trudila se da mu sve ugodi. Feliks je u međuvremenu smislio plan kako da se otarasi nećaka i ubedio je De Grasena da se pobrine i preuzme odgovornost za bratov dug kako bi ispao plemenit i dobar, ali je u suštini imao plan kako da reši probleme preko tuđih leđa i usput i zaradi.

Organizovao je put u Indiju za nećaka kako bi ga poslao da reši neke porodične obaveze kako bi ga poslao što dalje od njih i Evgenije. Kada je Feliks saznao da je Evgenija dala svu ušteđevinu Šarlu on se razbesneo i zaključao u sobu dozvoljavajući da dobije samo hleb i vodu. Zbog toga se njena majka razbolela jer Feliks i pored njenih molbi da popusti ćerki nije uspela da pobedi njegovu tvrdoglavost. Kada joj je na jesen majka umrla on je ubedio Evgeniju da se odrekne svoje imovine u njegovu korist što je ona i uradila i počeo da je priprema za vođenje poslova.

Poslednju godinu života Feliks je proveo posmatrajući svoje bogatstvo i diveći mu se po ceo dan. Kad je umro Evgenija i služavka su ostale same u kući. Ona je povećala mesečnu platu sluškinji koja joj je sada bila i jedini prijatelj. Evgenija ima trideset godina, ali nema sreće, već sedmu godinu se molila za svog rođaka i svaki dan čekala Šarlovo pismo iz Indije koje nikad nije stiglo.

U Indiji se Šarlo bavio različitim poslovima, ali je najisplativiji posao bio trgovina ljudima, najviše crncima i kinezima. U tim poslovima je izgubio ljubav i čast i postao okupiran samo mislima o novcu, kao i pokojni ujak Feliks. Kad je zaradio dovoljnu količinu novca za koju je smatrao da je dovoljno za njegov ugled u društvu odlučio je da se vrati u Pariz.Te 1827. godine na brodu kojim je išao kući upoznao je bogatu porodicu koja je nosila plemićku titulu markiza i koja je imala ćerku koju su hteli da udaju na šta on i pristaje. Pošto je smatrao da je Evgenija siromašna piše joj pismo gde joj govori da planira da oženi devojku po njegovoj meri. Iako slomljena zbog toga, ona odlučuje da otplati dugove njenog strica kako bi Šarl mogao da oženi markizu, pošto su zaostali dugovi od bankrota njegovog oca prelazili sumu koju je on zaradio i koju je posedovao.

Ona je poslala Krišoa u Pariz da se pobrine za dugove njenog strica i obećala mu da će da se uda za njega. Ubrzo nakon toga se udaje za njega, ali on iako je imao velike planove u politici ne uspeva da ih realizuje jer umire. Evgenija postaje udovica nakon smrti muža i ostaje opet samo sa vernom sluškinjom. Ona nastavlja da živi skromno dajući priloge mnogim ustanovama u borbi protiv siromaštva.

Spoljašnje veze

• Evgenija Grande analiza dela Pristupljeno 21.11.2021.
• Evgenija Grande - Projekat Gutenberg Pristupljeno 21.11.2021.