Egzoftalmometrija
Egzoftalmometrija je postupak merenja izbočenosti očnih jabučica primenom specijalno konstruisanog instrumenta, egzoftalmometra po Hertelu. Ova metoda, koja se primenjuje u oftalmologiji, omogućava da se odredi položaj očne jabučice, tj. relativni položaj pojedinog oka u očnoj šupljini. Pri tome se kao mera uzima prominencija kupole rožnjače iznad spoljašnjeg ruba orbite.[1][2]
| Egzoftalmometrija | |
|---|---|
 Egzoftalmometar po Hertelu |
Merenje se izražava u milimetrima. Normalne vrednosti položaja bulbusa su kod odraslih 15-17 mm u odnosu na lateralni rub orbite, a kod dece od 13-17 mm. Apsolutne vrednosti nemaju veliki značaj, već ih treba upoređivati i pratiti. Metoda ima posebnu važnost kod ekspanzivnih procesa, kada je potrebno uočiti razliku u prominenciji desnog i levog oka.
Indikacije uredi
Egzoftalmometrija se radi u sklopu dijagnostičke obrade kod bolesnika sa Gravesovom bolešću i drugih poremećaja u retrobulbarnom masnom tkivu, koji se žale na izbuljenost očnih jabučica, bolnosti pri pokretima očiju i pojavu duplih slika (diplopija).[3][4]
Konstrukcija instrumenta i način primene uredi
Instrument se sastoji od šine sa milimetarskom skalom preko koje klizi pokretni krak instrumenta. Incizure na kraju pokretnog i fiksnog kraka (sa ogledalima na oba kraka), postavljene su pod uglom od 45°. One se postavljaju na temporalne rubove obe orbite tako da se pokretni deo podesi na odgovarajući razmak.
Dobijeno rastojanje se očitava na milimetarskoj skali i evidentira u dokumentaciji, kako bi se naredna kontrolna merenja izvodila sa istom vrednošću.
Prilikom merenja ispitanik gleda pravo napred; na donjem ogledalu vidi se vrh kupole rožnjače gledan sa strane. Gornje ogledalo pokazuje skalu na kojoj se u milimetrima očitava vrednost koju doseže vrh kupole. Vrednosti se očitavaju za svaku stranu posebno.
Normalne vrednosti položaja bulbusa uredi
Normalne vrednosti položaja bulbusa su kod:
- Odrasle osobe: 15-17 mm, u odnosu na spoljašnju ivicu orbite,
- Dece: 13-17 mm, i razlikuju se u zavisnosti od starosti deteta.
Međutim, apsolutne vrednosti, same po sebi, nemaju veliku važnost, nego ih treba upoređivati i pratiti. Posebno je važno uočiti razliku u prominenciji desnog i levog oka, jer metod ima posebnu važnost kod ekspanzivnih procesa, kada treba paziti kako se izražavaju rezultati. Npr. pogrešno je označiti: Hertel: 4 mm, egzoftalmus levo, a ispravno: Hertel: D24, L22/26.[5]
Izvori uredi
- ^ Bartalena L, Punchera A, Marcocci C. Management of Graves ophthalmopathy: reality and perspective. Endocr Rev 2000;21(2):168-99.
- ^ Ossoinig KC. A new ehosonographic sign for the reliable differential diagnosis of endocrine exophthalmus. Klin Monatsbl Augenheilkd 1982;180:198.
- ^ Jovanović M. Grejvsova oftalmopatija: dijagnostika i lečenje. Beograd:Politop;1997.
- ^ Weetman AP. Graves disease. N Eng J Med 2000;343(17):1236-48
- ^ Stanković Babić G, Zlatanović G, Đorđević Jocić J, Cekić S, Vujanović M. Terapeutski vodič za disfunkcionalni sindrom suza. Med Pregl in press.
Literatura uredi
- Theodor Axenfeld (Begründer), Hans Pau (Hrsg.): Lehrbuch und Atlas der Augenheilkunde. Unter Mitarbeit von Rudolf Sachsenweger u. a. 12., völlig neu bearbeitete Auflage. Gustav Fischer, Stuttgart u. a. 1980. ISBN 978-3-437-00255-7..
- Lothar Andreas Hotze, Petra-Maria Schumm-Draeger: Schilddrüsenkrankheiten. Diagnose und Therapie. 5., erweiterte und vollständig überarbeitete Auflage. BMV Berliner Medizinische Verlagsanstalt. . Berlin. 2003. ISBN 978-3-88040-002-3..
- Dagmar Reiche (Red.): Roche-Lexikon Medizin. 5., neu bearbeitete und erweiterte Auflage. Elsevier, Urban & Fischer. . München. 2009. ISBN 978-3-437-15157-6..
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
