Egipatski pašaluk

Egipatski ejalet (arapski: إيالة مصر ) naziv je za administrativnu jedinicu Osmanskog carstva u severnoj Africi. Postojao je u periodu od 1517. do 1914. godine. Sultan Selim I osvojio je Kairo januara 1517. godine nakon dvogodišnjeg rata. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Egipat i Osmansko carstvo našli su se na suprotstavljenim stranama što je iskoristila Britanija da i zvanično ukine osmansku vlast u Egiptu.

إيالة مصر
1517—1914
Zastava
Zastava
Grb Egipatskog ejaleta
Grb
Egypt under Muhammad Ali Dynasty map en.svg
Egipatski ejalet 1833. godine
Glavni gradKairo
Stanovništvo2.335.000 (1700); 6.076.000 (1867)
Istorija 
• Uspostavljeno
1517
• Ukinuto
1914
Prethodnik
Sledbenik
Mamelučki sultanat
Egipatski sultanat

NastanakUredi

Godine 1515. izbio je Mamelučko-turski rat. Razlog za to bilo je pružanje pomoći egipatskog mamelučkog sultana safavidskom vođi Ismailu I. Turski sultan Selim I naneo je veliki poraz egipatskoj vojsci u bici kod Mardž Dabika. Dana 20. januara 1517. godine, Selim trijumfalno ulazi u Kairo. Mamelučki sultanat prestao je da postoji, a njegove teritorije priključene su Osmanskom carstvu. Od Sultanata je formiran Egipatski ejalet. Mnogi mamelučki emiri zadržali su svoje pozicije kao osmanski vazali. Osvajanjem Egipta u turskim rukama našao se važan pomorski put za Indiju. Pad Egipta zadao je smrtan udarac portugalskoj trgovini. Evropski trgovci sada su preuzimali robu iz Burse, Alepa, Kaira i Carigrada. Preko Egipta je vođena i trgovina sa Afrikom. Žitarice, šećer, začini i sapun iz Azije, a zlato i crni robovi iz Afrike, bili su osnovni proizvodi koji su išli preko Egipta u Evropu. Egipat je podeljen na 12 sandžaka. Na njihovom čelu nalazili su se, uglavnom, mamelučki emiri koji su bili egipatski vazali. Pod vladavinom sultana Sulejmana, u Egiptu su formirana dva organa — Veliki Divan i Donji Divan, preko kojih je vršena vlast. Vojska od 5000 janičara obezbeđivala je tursku vlast.

Slabljenje centralne vlastiUredi

Turci su se zadovoljavali da od Egipta redovno ubiraju porez. Unutrašnja uprava uglavnom je bila poverena Mamelucima. Početkom 17. veka, Egipćani su bili nezadovoljni visokim porezima (tulbah) koje su plaćali. Godine 1609. izbio je ustanak protiv turske vlasti. Ugušio ga je turski guverner Kara Mehmed-paša. Druga buna izbila je 1626. godine zbog nezadovoljstva Egipćana novim turskim guvernerom. Carigrad je bio prinuđen da prihvati egipatske zahteve i na guvernerski presto postavi Kara Mustafa-pašu. Do 18. veka, Mameluci preuzimaju glavnu ulogu u Egiptu. Funkcija turskog paše bila je samo počasna. Razlozi za slabljenje uticaja osmanskih paša su nejasni zbog nedostatka pouzdanih turskih izvora iz ovog perioda.

Godine 1769. mamelučki emir Muhamed Ali-beg diže ustanak protiv turske vlasti. Ustanici su pokušali na svoju stranu privući Rusku imperiju i Mletačku republiku. Međutim, ustanak je završen neuspehom, a Ali-beg je poginuo 1773. godine. Njegovo mesto zauzima Murat-beg. On se, međutim, morao za vlast boriti sa drugim pretendentima što je Turcima olakšalo da obnove svoju vlast 1786. godine. Borba između Turaka i Mameluka nad Egiptom je nastavljena. Murat-beg je poginuo, a nasledio ga je Ibrahim-beg.

Francuska okupacija EgiptaUredi

Godine 1798. Napoleon Bonaparta pokreće pohod na Egipat. Cilj Francuske republike bio je da odseče veze Britanije sa svojom najznačajnijom kolonijom — Indijom. Nakon okupacije Malte, Napoleon se 1. jula iskrcava u Afriku. Mameluci nisu bili u stanju da ga zaustave. Već sledećeg dana zauzeta je Aleksandrija, a 21. jula Napoleon nanosi poraz Mamelucima u velikoj bici kod piramida. Među Mamelucima dođe do međusobnih sukoba, a Napoleon za to vreme osvoji Kairo. Egipćanima se predstavljao kao oslobodilac od mamelučke tiranije i obnavljač sultanove vlasti u Egiptu. Međutim, Egipćani nisu bili spremni za saradnju. Čak je i sam sultan pristupio Drugoj koaliciji. Nakon ratovanja u Siriji, Napoleon je prinuđen da se 1799. godine povuče iz Egipta i ostavi komandu generalu Kleberu.

Muhamed Ali i njegovi nasledniciUredi

Udružene britansko-turske armije primorale su Francuze da 1801. godine napuste Egipat. Turci su potom krenuli u borbu sa mamelučkim emirima. U borbama se naročito istakao Muhamed Ali koji 1805. godine dobija titulu namesnika Egipta. Muhamed Ali je tvorac moderne egipatske države. Godine 1811. izvršio je pokolj nad mamelučkim emirima. Za račun sultana borio se protiv Vahabita i Grka. Tridesetih godina je poveo dva rata protiv samog turskog sultana izborivši se za naslednu titulu namesnika. Umro je 1849. godine. Pod njegovim naslednicima Egipat pada pod uticaj evropskih država, pre svega Velike Britanije. Godine 1869. završena je izgradnja Sueckog kanala, jedne od strateški najznačajnijih tačaka sveta. Dve godine ranije, Ismail-paša Egipatski je od sultana kupio titulu kediva, a Egipat je proglašen kedivatom. Protesti zbog prevlasti stranaca u Egiptu doveli su do izbijanja Anglo-egipatskog rata (1882). Egipćani su poraženi, a Britanci u Kairu osnivaju konzulat koji je za njihov račun upravljao državom. Egipat se sada nalazio u paradoksalnoj situaciji. Zvanično je i dalje bio deo Osmanskog carstva, ali je njime upravljao vicekralj (kediv) nezavisan od Istanbula koji je, zapravo, bio pod političkom i vojnom kontrolom Velike Britanije.

Kraj osmanske vlastiUredi

Prvi svetski rat izbio je krajem jula 1914. godine. Već 5. avgusta, egipatska vlada je objavila dokument koji je u suštini značio objavu rata Centralnim silama. Kako je Osmansko carstvo stalo na stranu Nemačke i Austrougarske, Britanci su i formalno proglasili kraj turskom suverenitetu i uveli svoj protektorat u Egipat. Proglašen je Egipatski sultanat.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  • Vojna enciklopedija, tom 2, Beograd 1971. godina, 2. izdanje
  • Istorija srednjeg istoka, Masimo Kampanini, Klio, 2001. godina