Ekoanksioznost

Ekoanksioznost, eko-distres ili klimatska anksioznost je vrsta bojazni, zabrinutosti ili hronični strah od propasti životne sredine ili ekološke katastrofe. Ovaj osećaj anksioznosti je u velikoj meri zasnovan na trenutnom i predviđenom budućem stanju životne sredine i klimatskim promenama izazvanim ljudskom delatnošću u raznim oblastima.

Globalna srednja promena temperature zemlje-okeana tokom perioda 1880–2015, relativno na 1951–1980 prosek. Crna linija je godišnja srednja vrednost, a crvena linija je petogodišnji prosek. Izvor: NASA GISS.

Mapa pokazuje desetogodišnji prosek (2011–2020) globalne srednje temperaturne anomalije u odnosu na prosek perioda 1951–1980. Najveća temperaturna povećanja su u Arktičkoj i Antarktičkoj oblasti.}-

Emisije CO₂ usled upotrebe fosilnih goriva upoređene u pet emisionih scenarija. Udubljenja se javljaju u periodima globalnih recesija.

U ovom trenutku, ekoanksioznost nije zvanična medicinska dijagnoza. Stručnjaci za mentalno zdravlje ovo stanje opisuju kao hronični osećaj propasti životne sredine, obično zasnovan na osećanju nemoći u pogledu štete po životnu sredinu ili klimatske promene.

Osoba može biti u stanju da ublaži ovaj oblik anksioznosti koristeći metode suočavanja ili tražeći stručno savetovanje, posebno od profesionalca obučenog osoblja za klimatsku psihologiju.

Shvatanje da postoje razlike u načinu na koji su ljudi motivisani veoma je važno za pronalaženje načina da se na globalnom nivou pomogne ljudima u razblaženju ekoanksioznost, bilo u obliku intervencije ili prevencije.

Epidemiologija

Prema nacionalnom istraživanju iz 2018. godine, skoro 70% ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama je zabrinuto zbog klimatskih promena, a oko 51% se oseća „bespomoćno“.

Anksioznost oko ekoloških pitanja može proizaći iz svesti o:

• rastućem riziku od ekstremnih vremenskih prilika,
• gubitka sredstava za život ili stanovanja,
• straha zabezbedan život buduće generacije i
• osećaja bespomoćnosti.

Istraživači su skovali termin „eko-anksioznost” da opišu hroničnu ili tešku anksioznost u vezi sa odnosom ljudi sa okolinom.

Definicija

Američko psihijatrijsko udruženje (APA) je 2017. godine opisalo ekološku anksioznost kao „hronični strah od propasti životne sredine“.

Ekoanksioznost trenutno nije navedena u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) , što znači da lekari to zvanično ne smatraju stanjem koje se može dijagnostikovati.

Međutim, stručnjaci za mentalno zdravlje koriste termin eko-anksioznost u okviru ekopsihologije, grane koja se bavi psihološkim odnosima ljudi sa ostatkom prirode i kako to utiče na njihov identitet, dobrobit i zdravlje.

Neposredni efekti klimatskih promena — kao što su oštećenje grupa u zajednici, gubitak hrane i smanjena sigurnost snabdevanja medicinskom opremom — mogu da izazovu akutnu štetu mentalnom zdravlju ljudi.

Postepeni uticaji klimatskih promena, uključujući sve veći porast nivoa mora i promene vremenskih obrazaca, mogu čak dovesti do hroničnih simptoma mentalnog zdravlja.

APA ističe da promenljiva klima može uticati na mentalno zdravlje na nekoliko načina i manifestovati se kao:

Jedan od oblika straha

• traume i šoka
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP),
• anksioznost (strepnja)
• depresija,
• zloupotreba supstanci,
• agresivnost,
• smanjen osećaj autonomije i kontrole,
• osećanja bespomoćnosti, fatalizma i straha.

Na primer, gubitak važnih mesta može uticati na neke ljude. Gubitak ili pretnja sigurnosti posla ili sredstava za život takođe može imati značajne efekte na mentalno zdravlje.

Hronični ili ozbiljan stres , bez obzira na uzrok, može povećati rizik od nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja. Ovo uključuje bolesti srca , visok krvni pritisak i depresiju.

Sa ekoanksioznošću, ljudi takođe mogu iskusiti opšte simptome anksioznosti .

Etiologija

Anksioznost oko ekoloških problema može proizaći iz doživljavanja ekstremnih vremenskih uslova povezanih sa klimom, uključujući uragane, suše i šumske požare, ili zbog toga što su voljeni ljudi u opasnosti.

Medijsko pokrivanje uništavanja životne sredine može biti ogromno, a dokazi o negativnom uticaju ljudi na životnu sredinu su sve veći. Ekstremni vremenski događaji su podstakli građanske ratove. Pouzdani izvor informacija i masovni protesti, mogu uticati na domove ljudi i uništili pojedina staništa. U takvim uslovima avljuju se naučni dokazi da ljudi počinju da doživljavaju ekstremnu ili hroničnu anksioznost jer se osećaju kao da ne mogu da kontrolišu probleme životne sredine, posebno klimatske promene.

Za neke ljude povećanje ekoloških kriza nije samo frustrirajuće, zastrašujuće i šokantno, već i izvor stalne ili iscrpljujuće anksioznosti.

Ljudi se takođe mogu osećati krivim ili zabrinutim zbog loših uticaja njihovog ponašanja ili ponašanja njihove generacije može imati na životnu sredinu i buduće generacije.

Na koga utiče

Šteta po životnu sredinu ne utiče na sve ljude podjednako. Iz tog razloga, neki ljudi mogu intenzivnije da osećaju anksioznost izazvanu ekološkim problemima od drugih.

Neki delovi sveta su ranjiviji na efekte ekstremnih vremenskih prilika, uključujući priobalne zajednice i nizinska područja. Konkretno, veća je verovatnoća da će biti pogođeni ljudi čija sredstva za život zavise od životne sredine — kao što su oni koji rade u ribarstvu, turizmu i poljoprivredi.

Takođe, ljudi koji žive u autohtonim zajednicama često se oslanjaju na prirodne resurse i imaju tendenciju da žive u ranjivijim geografskim područjima. Mogu se suočiti sa strahom od gubitka stambenog prostora, sredstava za život ili kulturnog nasleđa, što može biti štetno za njihov osećaj identiteta, pripadnosti i osećaja zajednice.

Ljudi koji rade na poslovima zaštite životne sredine ili kao prvi reaguju i zdravstveni radnici u službama hitne pomoći, takođe mogu biti skloniji ekološkoj anksioznosti.

Takođe pojedine grupe koje se suočavaju sa više uticaja na fizičko i mentalno zdravlje usled promene klime i štete po životnu sredinu, reaguju jače izraženom ekoanksioznošću.

Sledeće grupe ljudi takođe mogu imati veću verovatnoću da dožive ekoanksioznost:

• raseljena lica i prisilni migranti,
• ljudi sa već postojećim mentalnim ili fizičkim zdravstvenim problemima,
• ljudi nižeg socioekonomskog statusa,
• deca i adolescenti,
• starije osobe,

Otkrivanje simptoma

Prirodno je da se osoba oseća tužno, ljuto, frustrirano ili bespomoćno u vezi sa stvarima koje izgledaju van njegove kontrole, a lako se oseća obeshrabrenim lošim vestima o okruženju.

Ne postoji medicinska definicija ekoanksioznosti, ali ako je osoba zabrinuta što njegova briga o okolini ometa njegov svakodnevni život, radnu sposobnost ili sposobnost da se brine o sebi, trebalo bi da razgovaraju sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Sve veći broj psihologa i drugih radnika u oblasti mentalnog zdravlja prolazi obuku o tome kako pomoći u otkrivanju i upravljanju strahovima povezanim sa životnom sredinom i klimom.

Iako se rešavanje ekoloških problema oslanja na društvene promene, vladin doprinos i korporacije koje preuzimaju odgovornost za svoj doprinos klimatskim promenama, ljudi obično mogu da upravljaju sopstvenim odgovorima na probleme životne sredine koristeći niz strategija.

Prevencija

U neke od oblika prevencije ekoanksioznost spadaju:

Preduzimanje akcije

Ljudi mogu otkriti da preduzimanje pozitivnih akcija može pomoći u smanjenju osećaja anksioznosti i nemoći. Pomaganje drugima ima dobro utvrđene psihološke prednosti.

Neke pozitivne akcije mogu uključivati:

• razgovor sa drugima o dobrim ekološkim praksama,
• volontiranje sa ekološkom grupom,
• donošenje zelenih izbora, uključujući recikliranje i pridržavanje održivoj dijeti , kao što je unos manje mesa i mlečnih proizvoda

Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu pomoći ljudima da identifikuju probleme koji ih se najviše tiču i razviju plan koji im omogućava da se osećaju sigurnije u kontroli problema.

Obrazovanje

Dobijanje tačnih informacija o životnoj sredini može osnažiti zajednice i pomoći im da se osećaju spremnima i otpornima ako dođe do krize.

Oslanjanje na netačne informacije ili nedostatak informacija može otežati razumevanje i obradu apstraktnih problema kao što su klimatske promene.

Ljudi stoga mogu naći olakšanje u edukaciji o pitanjima životne sredine, ali samoako koriste pouzdane i verodostojne informacije.

Fokusiranje na otpornost

Ljudi koji pozitivno osećaju svoju sposobnost da prevaziđu stres i traumu mogu bolje da se nose sa anksioznošću od ljudi sa manje poverenja u svoje veštine i otpornosti.

Na primer, nečije verovanje u sopstvenu otpornost može smanjiti rizik od depresije i PTSP-a nakon prirodnih katastrofa.

Da bi se povećala samootpornost, preporučuje se:

• negovanje odnosa brige i poverenja u one koji pružaju podršku i ohrabrenje,
• probleme ne treba posmatrati kao nerešive,
• postavljati pred sebe ostvarive ciljeve i stabilno se kretati ka njima,
• probleme sagledavati u širem kontekstu,
• praktikovati dobru brigu o sebi i fokusirati se na pozitivnu sliku o sebi,
• održavati lične i kulturne veza kada je to moguće,
• izbegavati izolaciju, pokušavajući da se ostvari veza sa istomišljenicima

Postati optimista

Zdrav stepen optimizma može pomoći osobi da raste i prilagodi se nakon stresnih događaja kao što su prirodne katastrofe. Ljudi koji pokušavaju da preformulišu stvari na pozitivan način mogu otkriti da im to pomaže da se bolje nose sa anksioznošću.

Pozitivno razmišljanje takođe može pomoći da se prekinu negativni ciklusi razmišljanja povezani sa hroničnom ili teškom anksioznošću.

Negovati jače veze sa prirodom

Provođenje više vremena na otvorenom ili u prirodi može pomoći u ublažavanju ekoanksioznosti podsticanjem pozitivne lične veze sa okolinom.

Neki ljudi čak preporučuju držanje kamena, grančice, osušenog cveta ili drugih predmeta iz prirode, koje mogu da gledaju i dodiruju kada se osećaju nepovezano ili preopterećeno. Ovo može raditi na sličan način kao i tehnike uzemljenja koje neki stručnjaci za mentalno zdravlje preporučuju za upravljanje anksioznošću.

Postati aktivan

Dok je psihološki uticaj promena u životnoj sredini uglavnom negativan, društveno angažovanje može imati pozitivne efekte na mentalno blagostanje.

Redovna vežba može pomoći u smanjenju većine vrsta anksioznosti.

Hodanje, trčanje ili vožnja bicikla umesto korišćenja sredstava transporta zasnovanih na fosilnim gorivima, kada su realni i bezbedni, podstiču česte vežbe i smanjuju pojedinačne emisije gasova staklene bašte.

Čini se da ljudi koji redovno voze bicikl ili hodaju na posao takođe doživljavaju niži nivo stresa tokom putovanja.

Znati kada se odvojiti

Iako toga nisu svesni, ljudi mogu biti pod velikim uticajem informacija koje svakodnevno vide u medijima, politici, oglašavanju i na platformama društvenih medija. Gledanje ovih informacija iznova i iznova može izazvati stres, posebno ako su netačne, pristrasne ili predstavljene na određeni način.

Iako ljudi mogu imati koristi od edukacije o pitanjima životne sredine, izloženost ogromnoj količini informacija ili mnogo nepouzdanih informacija može izazvati anksioznost.

Ponovno procenjivanje izvora informacija o životnoj sredini ili smanjenje ili isključivanje iz izvora medija, makar privremeno, može pomoći u smanjenju trenutnog nivoa stresa.

Odlazak kod lekara

Sve veći broj stručnjaka za mentalno zdravlje prolazi obuku o tome kako da pomognu ljudima da upravljaju svojim odnosom sa prirodom i da se nose sa savremenim ekološkim problemima.

Ljudima sa ozbiljnom ekoanksioznošću ili anksioznošću koja ne reaguje na savete za rukovođenje kod kuće, možda će biti potrebna stručna pomoć u rešavanju njihove anksioznosti.

Da bi dobila stručnu pomoć za ekoanksioznost, osoba može razgovarati sa porodičnim lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom koji može dati smernice o tome kako da se poveže sa odgovarajućim stručnjakom za mentalno zdravlje.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).