Elizabeta od Hoencolerna
Elizabeta od Hoencolerna (polj. Elżbieta Hohenzollern; 1. maj/29. septembar 1403 - 31. oktobar 1449), bila je nemačka princeza, iz porodice Hoencolern (po rođenju) i iz svoja dva braka vojvotkinja od Bžeg-Legnjica i Ćešina. Bila je najstaria ćerka Fridriha I, kneza izbornika od Brandenburga, i njegove žene Elizabete, ćerke Fridriha, vojvode od Bavarske.
Elizabeta od Hoencolerna | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1. maj/29. septembar 1403 |
| Datum smrti | 31. oktobar 1449 |
| Mesto smrti | Legnjica |
Život
urediPrvi brak
urediElizabeta se udala za vojvodu Ludviga II od Bžeg-Legnjica 9. aprila 1418. godine u gradu Konstanc.[1] Imali su četvoro dece, samo najstarije dete, Ludvig, bio je naslednik svog oca. Rana smrt mladog princa Ludviga 1435. promenila je političku situaciju u Bžeg-Legnjicu. Naslednik je postao jedini preživeli nećak vojvode Ludviga, Ludvig III od Olave. Vojvoda nije hteo sve da mu prepusti, pa je namestio da ga Elizaeta nasledi kao njegova Oprawa wdowia. Kao jedan od najbogatijih vladara svog vremena, Ludvig II ostavio je svojoj ženi i ćerkama 30000 rajnskih guldena i 10000 groševa.[2] Vojvoda Ludvig II umro je 30. maja 1436. godine i Elizabeta je preuzela potpunu vlast nad Bžegom, Legnjicom i Zlotorijom.[3]
Drugi brak
urediDana 17. februara 1439. Elizabeta se udala za nekoliko godina mlađeg Vencela, vojvodu od Ćešina. U skladu sa uslovima Oprawa wdowia, posle preudaje izgubila je vlast nad Bžeg-Legnjicom, ali je Elizabeta svakako nastavila da vlada tim oblastima. 5. marta 1439. se prvi put spominje kao vojvotkinja od Ćešina. 1443. godine bila je primorana da preda Bžeg vojvodama Johanu I od Lubina i Hajnrihu X od Hojnova, sinovima Ludviga III, koji je umro 1441. Da bi se pomirila sa njima udala se svoju najmlađu ćerku za Johana I. Venčali su se 1445. godine. U vreme udaje njene ćerke, rastala se od vojvode Vencela, nakon šest godina nesrećnog braka, bez dece.[4] Elizabeta se vratila u Legnjic gde je umrla četiri godine kasnije. Vencel je poživeo još 25 godina posle njene smrti i nije se ponovo ženio.
Reference
uredi- ^ Ascher Sammter (1864). Chronik von Liegnitz. W. Pfingsten. str. 291.
- ^ Georg Anton W. Korn (1867). Schlesische Urkunden zur Geschichte des Gewerberechts insbesondere des Innungswesens aus der Zeit vor 1400. J. Max & Comp. str. 124.
- ^ Caspar Gottlieb Lindner (1743). Deutsche Gedichte. str. 54.
- ^ Allgemeine preussische staats-geschichte, samt aller dazu gehörigen königreichs, churfürstenthums, herzogthümer, fürstenthümer, graf- und herrschaften, aus bewährten schriftstellern und urkunden bis auf gegenwärtige regierung, vol. VII-VIII. 1767. str. 569.