Википедија

Elizabet Gertruda Briton

Elizabet Gertruda Briton (rođena Najt) (Njujork, 9. januar 1858 — Bronks, 25. februar 1934) bila je američka botaničarka, briolog i pedagog. Ona i njen suprug, Natanijel Lord Briton, odigrali su značajnu ulogu u prikupljanju sredstava i stvaranju njujorške botaničke bašte. Bila je suosnivač tela preteče Američkog briološkog i lihenološkog društva. Bila je aktivistkinja za zaštitu divljeg cveća, inspirišući aktivnosti lokalnih tela i donošenje zakona. Elizabet Briton je dala veliki doprinos književnosti o mahovinama, objavivši 170 radova iz te oblasti.

Elizabet Gertruda Briton Briton
Datum rođenja(1858-01-09)9. januar 1858.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti25. februar 1934.(1934-02-25) (76 god.)
Mesto smrtiBronks, Njujork, SAD

Mladost i porodica uredi

Elizabet Gertruda Najt je rođena 9. januara 1858. godine u Njujorku, kao jedna od pet ćerki, u porodici Džejmsa i Sofi En (rođena Kompton) Najt.[1][2][3] Njena porodica je vodila fabriku nameštaja i plantažu šećera u blizini Matanzasa na Kubi, i tamo je provela veći deo svog detinjstva.[1] U kasnijem detinjstvu, pohađala je privatnu školu u Njujorku pre nego što je pohađala Normal koledž (kasnije Hanter koledž). Diplomirala je na Normal koledžu 1875, u sedamnaestoj godini.[1] Dana 27. avgusta 1885. udala se za Natanijela Lorda Britona, asistenta na geologiji na Kolumbija univerzitetu koji je delio njeno sve veće interesovanje za botaniku.[1][2] Par nije imao dece.[2]

Karijera uredi

Nakon diplomiranja 1875. godine, Elizabet Najt se pridružila osoblju Normal koledža kao nadzorna profesorka.[1] Botaničkom klubu Tori pridružila se 1879.[1] i 1881. objavila je svoj prvi naučni rad u Biltenu te organizacije, izveštavajući o zapažanjima neočekivanih belih cvetova kod dve vrste biljaka.[4][5] Takođe je primetila prisustvo paprati kovrdžave trave, Schizaea pusilla, u Novoj Škotskoj.[6] Godine 1883. postala je nastavnik prirodnih nauka.[1] U to vreme je počela da se specijalizuje za briologiju i pojavio se njen prvi rad o mahovinama. Sakupila je plodne primerke Eustichium norvegicum u Viskonsinu i napisala prvi opis njenih plodova. Iako poznata od 1827. godine, biljka je do tada bila poznata samo u sterilnom stanju.[1] Njeni članci u Observeru bili su modeli popularnih naučnih spisa o biljkama sa „fantastičnim“ naslovima kao što su „Grbavi vilenjaci“ i „Brauni“.[4]

Nakon udaje 1885. godine, Britonova je dala ostavku na mesto profesora na Normal koledžu i preuzela kontrolu nad kolekcijom mahovine na univerzitetu Kolumbija u nezvaničnom, neplaćenom svojstvu.[1][2] Bila je urednica Biltena Botaničkog kluba Tori od 1886. do 1888. godine;[7] 1889. objavila je prvi od jedanaest delova serije radova pod naslovom Prilozi američkoj briologiji u tom časopisu.[1] Njen katalog mahovina Zapadne Virdžinije pojavio se 1892. godine, a prvi od osam članaka pod naslovom Kako proučavati mahovine za popularni časopis objavljen je 1894.[1] Ovi članci „bili su dovoljni da gospođu Briton postave za "komandanta" briološke oblasti u Americi“.[1] Radila je sa svojim mužem na nabavci za Kolumbiju herbarijuma mahovine Avgusta Jegera iz Švajcarske; Britonova je ubedila bogate prijatelje da prilože potrebnih 6.000 dolara.[1][8][9]

Elizabet Briton je, zajedno sa svojim mužem, bila jedan od članova Botaničkog kluba Tori koji je podstakao osnivanje njujorške botaničke bašte. Par je takođe otputovao u Englesku 1888. gde je Natanijel obavljao istraživanja u Kraljevskoj botaničkoj bašti, Kju. U Kjuu, Natanijel je radio na bolivijskim botaničkim zbirkama Henrija Herda Rasbija, poklon Kolumbiji; u međuvremenu, Elizabet je radila na mahovinama u Lineovom udruženju Londona.[2][10] Inspirisani kvalitetom i kvantitetom Kjuovog herbarijuma, biblioteke i bašta, par je krenuo da organizuje sličnu instituciju za Njujork.[1][2] Oktobra 1888. održan je sastanak Kluba na kome su bogati i ugledni građani regrutovani kao saradnici. Botanička bašta je osnovana aktom državnog zakonodavstva 1891.[1][2] Britonova je bila važna u naporima da se prikupe sredstva za organizaciju 1890-ih.[6] Njen muž je postao prvi direktor Botaničke bašte 1896. godine, a ona je tu volontirala.[1][2] U velikoj meri zahvaljujući njenom interesovanju, kolekcija jetrenjača i mahovina Vilijama Mitena nabavljena je 1906.[1] U znak priznanja za njenu službu, Britonova je 1912. godine imenovana za počasnog kustosa mahovina, na toj funkciji do svoje smrti.[1][2]

Elizabet Briton je nabrojala paprati u kolekciji Rusbi 1888. godine i objavila je svoje ispitivanje mahovina 1896.[11]

 
Briton koristi mikroskop, 1886.

Britonova je putovala na različite lokacije u Sjedinjenim Državama da prikupi botaničke primerke, uključujući Veliku mračnu močvaru, planine Adirondak i planine Severne Karoline.[2] Ona je pratila Natanijela na 23 od njegovih 25 putovanja na ostrva Kariba i Zapadne Indije.[2] Pod svojim imenom objavila je svoja otkrića u Biltenu 1913–1915. Napisala je poglavlja koja se tiču mahovine za Natanijelovu Floru Bermuda i Floru Bahama.[12][13]

Britonova je radila sa organizacijama na promovisanju proučavanja mahovina, posebno od strane žena naučnika, i predsedavala je odeljenjem Briofita za (Ženski) Nacionalni naučni klub 1897.[14]

Kao deo svoje nezvanične pozicije u univerzitetu Kolumbija, Britonova je bila savetnica doktorantima, uključujući Džejmsa Frenklina Kolinsa[14] i Ejbla Džoela Grauta.[7][2] Zajedno, 1898. Graut i Briton su osnovali ogranak Sullivant Moss udruženja Agassiz. Do 1908. bilo je poznato kao Sullivant Moss Society (a posle 1949. kao Američko briološko i lihenološko društvo).[7][15] Iako su odnosi između dva istraživača kasnije postali hladni, Britonova je nastavila da učestvuje u Društvu, dajući članke u časopis The Bryologist,[2] i obavljajući funkciju predsednika od 1916. do 1919.[7]

Elizabet Briton je nastavila da proučava i druge biljke osim mahovina. Objavila je Reviziju severnoameričkih vrsta Ophioglossum-a, paprati gujinog jezika, 1897. Sa Delijom Vest Marbl, sakupila je tipski primerak Thelypteris brittonae, vrste devojačke paprati, 1906. godine.[16] Britonova je sakupila tipski primerak[17] orhideje koja se sada zove Britonova veštica iz senke (Ponthieva brittoniae).[18]

 
E. Briton stoji ispred drveta

U prvoj deceniji 20. veka, Britonova je počela da posvećuje vreme očuvanju divljeg cveća. Poklon od 3.000 dolara od strane Olivije i Kerolajn Felps Stouks Botaničkoj bašti Njujorka podstakao je stvaranje Američkog društva za očuvanje divljeg cveća.[19] Prvi sastanak održan je 23. aprila 1902. na kome je Frederik Vernon Kovil izabran za predsednika, Čarls Luis Polard za sekretara, a Britonova u Upravni odbor.[1][19] Britonova je radila kao sekretar i blagajnik organizacije.[1] Društvo je osnovalo brojne lokalne ogranke.[19] Osnovano je u državi Njujork 1915. godine, a zatim reorganizovano u Društvo za očuvanje divljeg cveća 1925. godine, sa Persijem L. Rikerom na čelu.[19][20][21] Briton je promovisala tu stvar skoro 35 godina, objavljivanjem, predavanjima i prepiskom; njeni napori doveli su do usvajanja zakona u raznim državama, kao i do lokalnih konzervatorskih aktivnosti u baštenskim klubovima i javnim školama.[19] Objavila je četrnaest članaka u časopisu Botaničke bašte pod naslovom serije Divlje biljke kojima je potrebna zaštita.

Godine 1925, kao predsednik komiteta za konzervaciju Saveznih baštenskih klubova države Njujork, uspešno je vodila kampanju bojkota protiv uobičajene prakse berbe divlje američke božikovine za upotrebu kao božićnog ukrasa. Kao zamenu, promovisala je razmnožavanje biljke reznicama za komercijalnu upotrebu.[7]

Sve u svemu, u periodu od 1881. do 1930. Britonova je objavila 346 radova, od kojih se 170 bavilo mahovinama.[22] Napisala je opise šest porodica mahovina za Floru Amerike njujorške botaničke bašte. Maršal Ejveri Hau je opisao Britonovu kao „ženu izuzetne fizičke i mentalne energije — posednicu izuzetno brzog i briljantnog intelekta. Ona je ostavila trajni zapis u literaturi nauke, a njene dobro usmerene aktivnosti imale su izuzetan uticaj na očuvanje autohtone flore Sjedinjenih Država“.[1]

 
„PROLEĆNA LEPOTA“ (Claytonia virginica L.) str 90

Divlje biljke kojima je potrebna zaštita uredi

Divlje biljke kojima je potrebna zaštita, koji je napisala E. Briton, je časopis Botaničke bašte Njujorka koji se sastoji od četrnaest odeljaka. U časopisu ona daje detaljan opis različitih divljih biljaka i njihovog značaja za njihovu okolinu. Svaki odeljak o biljci je uključivao ilustraciju opisane biljke, dok je takođe davao opise naučne i istorijske pozadine biljaka.

Britonova objašnjava kako postoji otprilike dvadeset pet vrsta biljaka Claytonia. Njen zapis u delu „Wild Pink“ je primer njenih opisa. U zapisu ona navodi:

„Pre nego što drveće baci mnogo senke, dok je njihovo zelenilo još uvek tako izuzetno sveže i raznoliko, blistav bljesak boje će privući pogled na Wild Pink, koja raste na brdovitim mestima na stenama ili često u njihovim pukotinama i pukotinama sa biljkom Saxifrage."

Priznanje i nasleđe uredi

 
Ploča postavljena u čast Elizabet Gertrude Najt Briton na teritoriji njujorške botaničke bašte.

Godine 1893, Elizabet Briton je bila jedina žena među 25 naučnika nominovanih za članstvo u Botaničkom društvu Amerike.[8][10] Godine 1905. bila je jedan od trojice briologa imenovanih u nomenklaturni komitet koji će izveštavati na sastanku Međunarodnog botaničkog kongresa 1910. u Briselu.[2] Godine 1906, Britonova je bila jedna od samo devetnaest žena navedenih u prvom izdanju American Men of Science. Njen unos je označen zvezdicom: ovaj spisak „sa zvezdicom“ bio je ograničen na 1.000 najboljih naučnika u knjizi, kako su utvrdili urednici.[14]

Rod mahovine Bryobrittonia je nazvan po Elizabet Briton,[23] kao i petnaest vrsta biljaka i jedna vrsta životinja.[2]

Mount Briton, dvostruki vrh u Nacionalnoj šumi El Junk u Portoriku, odaje počast oboma Britonovih.[2]

Godine 1940. postavljena je spomen-ploča u čast Britonove u novom vrtu divljeg cveća njujorške botaničke bašte. Poklon njujorškog kluba ptica i drveća, postavljen je na kamenu stenu od bronkskog škriljaca od deset tona, a njen tekst glasi: „Neka se oni koji uživaju u ovoj bašti sećaju Elizabet Gertrude Najt Briton, ljubitelja divljeg cveća i vatrenog zagovornika njihove zaštite“.[24] Bašta je sada poznata kao Native Plant Garden, a kamena gromada kao Briton stena.[25]

Arhivu Elizabet Gertrud Najt Briton danas drži Merc biblioteka Botaničke bašte Njujorka. Uključuje lične radove, rukopise i objavljena istraživanja, umetnička dela i fotografije i štamparske ploče. Arhiva dokumentuje njenu nastavničku karijeru na Normal koledžu, kao i njeno učešće u botaničkom klubu Tori i Botaničke bašte. Njene terenske sveske mogu se naći u kolekciji Field Notebook kolekcionara njujorške botaničke bašte.[10]

Lik Alme Vitaker u romanu The Signature of All Things iz 2013, autorke Elizabet Gilbert, delimično je napravljen po uzoru na Britonovu.[26]

Kasniji život i smrt uredi

Elizabet Briton je umrla u svom domu[27] u Bronksu 25. februara 1934, nakon apoplektičnog moždanog udara; njen muž Natanijel ju je nadživeo četiri meseca.[7][2] Iako je nominalno bila pripadnik episkopske vere, sahranjena je na Moravskom groblju na Staten Ajlandu, gde su preci njenog muža bili rani doseljenici, a on je držao imovinu.[7][28]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s Howe (1934).
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj Bonta (1991).
  3. ^ „Elizabeth Gertrude Knight Britton”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  4. ^ a b Barnhart, John Hendley (januar 1935). „The Published Work of Elizabeth Gertrude Britton”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 62 (1): 1—17. JSTOR 2480827. 
  5. ^ Knight, Elizabeth G. (novembar 1881). „Albinism”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 8 (11): 125. JSTOR 2475890. 
  6. ^ a b „ELIZABETH GERTRUDE KNIGHT BRITTON RECORDS (1882-1934)”. New York Botanical Garden. 2003. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  7. ^ a b v g d đ e Steere (1971).
  8. ^ a b Slack (1987).
  9. ^ „Bryology at the New York Botanical Garden”. The New York Botanical Garden. Arhivirano iz originala 13. 10. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2014. 
  10. ^ a b v „ELIZABETH GERTRUDE KNIGHT BRITTON RECORDS (1882-1934)”. New York Botanical Garden. 2003. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  11. ^ Britton, Elizabeth G. (28. 12. 1896). „An Enumeration of the Plants Collected by H. H. Rusby in Bolivia, 1885–1886.–II. Musci”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 23 (12): 471—499. JSTOR 2477840. doi:10.2307/2477840. 
  12. ^ Britton (1918).
  13. ^ Britton & Millspaugh (1920).
  14. ^ a b v Kass (1997).
  15. ^ Anderson (2000).
  16. ^ „Dryopteris brittonae Sloss. ex Maxon in Britton & P. Wilson”. Collections Search Center. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 18. 10. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2014. 
  17. ^ Ames, Oakes (april 1910). „A New Ponthieva from the Bahamas”. Torreya. 10 (4): 90—91. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 9. 2014. 
  18. ^ „Plants Profile for Ponthieva brittoniae (Britton's shadow witch)”. PLANTS Database. Natural Resources Conservation Service, United States Department of Agriculture. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 9. 2014. 
  19. ^ a b v g d Gager (1940).
  20. ^ „Wild Flower Preservation Society of America Records (RA)”. New York Botanical Garden. Arhivirano iz originala 20. 4. 2015. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  21. ^ „Wild Flower Preservation Society Records (RA)”. New York Botanical Garden. Arhivirano iz originala 11. 5. 2014. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  22. ^ Barnhart, John Hendley (januar 1935). „The Published Work of Elizabeth Gertrude Britton”. Bulletin of the Torrey Botanical Club. 62 (1): 1—17. JSTOR 2480827. 
  23. ^ Williams, R. S. (27. 5. 1901). „Contributions to the Botany of the Yukon Territory: 2. An Enumeration of the Mosses collected”. Bulletin of the New York Botanical Garden. II (6): 115. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 26. 9. 2014. „This genus is dedicated to Mrs. Elizabeth G. Britton, by whose aid so many American students of our mosses have been encouraged.” 
  24. ^ „Mrs. Britton Honored in Dedication of Plaque by New York Bird and Tree Club in Wild Flower Garden”. Journal of the New York Botanical Garden. 41 (486): 129—137. jun 1940. Arhivirano iz originala 22. 10. 2014. g. Pristupljeno 22. 10. 2014. 
  25. ^ Rafalko, Ann (11. 5. 2013). „Morning Eye Candy: Britton Rock”. Plant Talk: Inside the New York Botanical Garden. Arhivirano iz originala 22. 8. 2017. g. Pristupljeno 22. 8. 2017. 
  26. ^ Dreifus, Claudia (4. 11. 2013). „Elizabeth Gilbert Finds Inspiration Behind the Garden Gate”. New York Times. Arhivirano iz originala 15. 4. 2015. g. Pristupljeno 29. 10. 2014. 
  27. ^ „Mrs. N. L. Britton, Botanist, 76, Dies”. New York Times. 26. 2. 1934. str. 17. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  28. ^ Landmarks Preservation Commission (9. 11. 1976). „CUBBERLY-BRITTON COTTAGE” (PDF). Neighborhood Preservation Center. Arhivirano (PDF) iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 10. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабет_Гертруда_Бритон&oldid=27689577”