El Numan III ibn el Mundir
El Numan III ibn el Mundir (arap. النعمان بن المنذر), takođe se izgovara i kao Naman, Numan i Noman i često je poznat pod nazivom Abu Kabus (أبو قابوس), bio je lahmidski kralj Al-Hire (582 – 602 n.e.) i nestorijanski hrišćanski Arapin.
Bio je sin El Mundira IV ibn el Mundira i Salme, kćerke jevrejskog zlatara iz Fadaka. Nasledio je svog oca 580. godine. U kasnijim istorijama, on se slavio po pokroviteljstvu brojnih pesnika. On je bio jedini lahmidski vladar koji je prešao na neštorijansko hrišćanstvo.[1]
El N'manovu vladavinu Al Hirom je snažno podržao Sasanidski cara Hozroje ili Kisra; međutim, Hozroje je ubio El Numana nakon što se među njima pojavio sukob.
Prema arapskim izveštajima, odbio je da pomogne Hozroju II tokom njegove borbe sa uzurpatorom Bahramom Khobinom 590,[2] ali je njegova vladavina podržana od strane Hozroja. Ipak, nastao je razdor između njih.“Razlog za ovaj sukob je nejasan, ali neki istoričari veruju da se to dogodilo jer je El Numan zahtevao potpunu nezavisnost Lahmida. Drugi istoričari i ahbars (anegdotske naracije u literarnim knjigama) govore da se sukob dogodio jer je El Numan odbio Hozrojev zahtev da mu da svoju kćer za ženu, nakon čega je Hozroje napao kraljevstvo lahmidsko kraljevstvo i njegovu prestonicu Al-Hiru i nakon čega je zarobio El Numana a zatim ga pogubio „.[3](Njegova ćerka Hind bint el Numan je zatim čini se očiglednim stala u zaštitu pesnika El Hudžajdžaha).[4] Izgleda da je Al-Nu'man bio zatvoren oko 602. godine i ubijen istr te godine ili kasnije. Neki narativi govore da je Hozroje pogubio El Numana tako što je naredio da ga slonovi pregaze; međutim, prema sirijskoj hronici, Hozroje je pozvao Numana na gozbu na kojoj je bio osramoćen i zarobljen,[5] još jedna sirijska hronika navodi da je Hozroje zarobio Numana zajedno s njegovim sinovima, koji su tada otrovani. Njega je nasledio Ijas ibn Kabišah.[3]
Ovo je bila iskra koja je dovela do bitke kod Di Kara u 609. godine.[6] Njegova sudbina nakon dolaska u Ktesifon je u velikoj meri sporna, čak i u vremenski bližim izvorima; bio je ili odmah pogubljen ili zatvoren u određenom vremenskom periodu i potom pogubljen, ali je 609 god. bio sigurno mrtav a njegov bivši prijatelj Ijas je doveden na vlast, označivši time kraj dinastije, iako je Nu'manov sin El Mundir pokušao da obnovi kraljevstvo tokom ratova Rida i vladalo je u Bahreinu tokom kratkog perioda od osam meseci dok nije bio zarobljen.
El Numan ibn el Mundir je bio najpoznatiji kralj Lahmida i je bio slavljen u predislamskoj poeziji jer je bio pokrovitelj predislamskog pesnika El Nabighaha.[3]
Reference uredi
- ^ Bosworth, C. E., ur. (1999). The History of al-Ṭabarī, Volume V: The Sāsānids, the Byzantines, the Lakhmids, and Yemen. Albany, New York: State University of New York Press. str. 371. ISBN 978-0-7914-4355-2.
- ^ Bahram Khobin
- ^ a b v Hamad Alajmi, 'Pre-Islamic Poetry and Speech Act Theory: Al-A`sha, Bishr ibn Abi Khazim, and al-Ḥujayjah' (unpublished Ph.D. thesis, Indiana University, 2012). str. 4.
- ^ Hamad Alajmi, 'Pre-Islamic Poetry and Speech Act Theory: Al-A`sha, Bishr ibn Abi Khazim, and al-Ḥujayjah' (unpublished Ph.D. thesis, Indiana University, 2012). str. 161 n. 1.
- ^ Philip De Souza and John France, War and peace in ancient and medieval history. str. 139; Khuzistan Chronicle 9
- ^ Histoire nestorienne, IIme Partie. str. 536, 546