Embrionalni razvoj oka
Embrionalni razvoj oka, je fetusni period razvoja očiju koji počinje od treće nedelje po fertilizaciji i traje do rođenja. Ljudska trudnoća po pravilu traje oko 38 nedelja, računajući pri tom period od trenutka oplodnje, odnosno začeća, do rođenja. Prvih osam nedelja nakon oplodnje ljudsko biće koje se formira u utrobi majke, naziva se embrion (što znači „iznutra rastuće“). U tom periodu, koji se naziva i embrionalni period, dolazi do formiranja najvećeg dela organskih sistema ljudskog organizma. Sa otprilike 17 dana, epiblast embriona je već stvorio tri specifična tkiva, ili jezgrine ovojnice, koje se zovu ektoderm, endoderm, i mezoderm. Iz mezoderma se formira srce, krvne ćelije, bubrege, kosti, hrskavičavo tkivo, mišići i druge strukture.[1] [2].[3]
Poreklo očiju uredi
Za razliku od beskičmenjaka kod kojih oči postaju putem diferenciranja kožnog epitela, kod kuičmenjaka one se razvijaju neposredno iz centralnog nervnog sistema, u obliku evaginacije zida nervne cijevi. Za pitanje postanka očiju kičmenjaka, od značaja je činjenica da se primitivni optički čulni aparat amfioksusa nalazi smešten u zidu same nervne cevi.
Embrionalni razvoj oka usko je vezan za razvoj nervnog sistema, čija je prva osnova neuralna ploča (zadebljanje ektoderma sa dorzalne (zadnje) strane zametnog štita), koja nastaje u vreme kada dolazi do stvaranja neuralne (medularne) cevi u centralnom delu neuralne ploče.
Pre zatvaranja neuralne cevi u njenom prednjem i zadnjem delu stvaraju se, napred i sa lateralne (spoljašnje) strane dve simetrična parna očna mehura, čija spoljna površina dolazi u direktan kontakt sa spoljnim ektodermom.
Razvoj oka uredi
U trećoj sedmici embronalnog razvoja, u vreme kada se centralni nervni sistem sasvim zatvorio i odvojio od amnijonskog prostoraizdvajanje ovih očnih mehurića koji se nalaze se na ventrolateralnoj strani prednjeg mozga (međumozga i velikog mozga) očni mehurići se izdvajaju kao izbočine sa svake strane prednjeg dela mozga. Od njih se krajem četvrte nedelje razvoja stvaraju napred sa spoljne strane dva očna mehurića (lat. vesiculae opticae), koje ostaju u vezi sa šupljinama srednjeg mozga.[4][5]
Kad očni mehurići dospeju do površinskog ektoderma, u njemu se indukuje formiranje očnog sočiva, epitel rožnjače, vežnjače i suzne žlezde, epitel kapka i njegovih delova (trepavice, Mejbomove Molove i Cajsove žlezde) i epitel odvodnih suznih puteva.[4]
Potom se očni mehur udubljuje i nastaje pigmentni i nervni sloj mrežnjače, a udubljuje se i ležište sočiva i oblikuje mehur sočiva. Od neuralnog ektoderma razvijs dr retina sa njenim pigmentnim epitelom, oba epitelne sloja cilijarnog tela, pigmentni epitel dužice, nervni neuroglijalni elementi vidnog živca.[4]
Svi ostali delovi oka su mezodermalnog porekla. Na mestu kontakta spoljnjeg neuralnog ektoderma dolazi do zadebljanja spoljnjeg ektoderma, koje formira sočivnu ploču. Istovremeno proliferišu na mestu dodira oba ektoderma ćelije neuralnog ektoderma i postavljaju se u više slojeva naznačujući buduću senzornu retinu. Tada dolazi do formiranja očnog pehara i fetalne očne pukotine. Kroz tako nastalu pukotinu na donjoj strani očnog mehurića (fetalna očna pukotina) u oko ulazi hijaloidna arterija (kasnije centralna arterija mrežnjače) i izlaze nervna vlakna mrežnjače na svom putu do vidnog područja mozga.[4]
U toku trećeg meseca prednja ivica očnog pehara raste i stvara osnovu za razvoj primitivnog cilijarnog tela, a iz njegovog prednjeg dela stvara se osnova za šarenicu (dužicu), a u četvrtom mesecu nastaje njen sfinkter.[4]
Razvoj ostalih delova oka uredi
Od primitivnog mezodermalnog nediferenciranog tkiva razvijaju se ostali delovi oka, a od jednog sloja ovog mezoderma diferencira se kasnije endotel i stroma mrežnjače.[4]
Iz mezoderma u prvom mesecu nastaju krvni sudovi oka. Jedan deo ovih sudova potpuno atrofiše, dok će drugi deo krvnih sudova stvoriti sudovnu membranu.
Mezodermalno tkivo oko zadnjeg dela očnog ležišta diferencira se u očne mišiće, a oko ekstraokularne vaskularne mreže stvara se osnova za primitivnu skleru.[4]
Između očnog ležišta i primitivne sklere nastaje stroma za horioideja, cilijarno telo i cilijarni mišić.[4]
Staklasto telo nastaje kutikularnim bujanjem i izlučivanjem iz unutrašnjeg lista očne jabučice, a kapsula oka se formira kutikularnim lučenjem epitela sočiva.[4]
Nastavka embrionalnog razvoja oka po rođenju uredi
I po rođenju deteta razvoj oka još nije okončan. Oko novorođenčeta se razlikuje od oka odraslog čoveka po tome što je rožnjača veća i tanja. Vežnjača je tanka i nema adenoidnog tkiva. Prednja komora je nešto plića. Zenica je uska, retina nije potpuno diferencirana, i vidni živac je tanji. Makula (žuta mrlja) nije potpuno razvijena i nalazi se lateralno od optičke osovine oka, dok je dužica sivoplavčaste boje.[4]
Razvoj i rast oka nastavlja se i posle rođenja, ali oko se po veličini i težini poveća samo 1,8 puta, dok istovremeno čitavo telo poraste 21 put, a centralni nervni sistem 3,5 puta.
Životna dob od 5. do 8. godine može se reći da je vremenski period u kome se konačno završva razvoj oka.[6]
Izvori uredi
- ^ Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
- ^ Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
- ^ Dudek 2010
- ^ a b v g d đ e ž z i Bhatnagar; S.M. (2000). Essentials Of Human Embryology (Rev. Edn). Orient Blackswan. str. 144—150. ISBN 978-81-250-1874-2.
- ^ Sadler 2006
- ^ Borovac I., Ur. : Čovjek - velika ilustrirana enciklopedija. Mozaik knjiga. 2012. ISBN 978-953-196-999-4.
Literatura uredi
- Kumar, Rani (2008). Textbook of Human Embryology. I. K. International Pvt Ltd. ISBN 978-81-906757-1-0.
- Bhatnagar; S.M. (2000). Essentials Of Human Embryology (Rev. Edn). Orient Blackswan. str. 144—150. ISBN 978-81-250-1874-2.
- Dudek, Ronald W. (2010). Embryology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60547-901-9.
- Sadler, Thomas W. (2006). Langman's Medical Embryology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9485-5.
Spoljašnje veze uredi
- 3D atlas humane embriologije (jezik: engleski)