Emela-ntouka

Emela-ntouka
	Ilustracija navodnog izgleda
Grupa:	Kriptid
Podgrupa:	„Živi dinosaur”, Jezersko čudovište
Stanište:	močvare Republike Kongo, jezero Bangvelu u Zambiji

Emela-ntouka (engl. Emela-ntouka) je kriptid iz Republike Kongo koji se pojavljuje u mitologiji Pigmejskih plemena. Takođe se navodi da živi na području jezera Bangvelu u Zambiji. Opis Emela-ntouka nalikuje na kriptida Ngubua.

Porijeklo i značenje naziva

Ime ovog bića dolazi iz Lingala jezika što u prevodu znači "ubica slonova".

Drugi nazivi

Ovaj kriptid je znan još kao:

Aseka-moke (engl. Aseka-moke),
Njago-gunda (engl. Njago-gunda),
Irizima (engl. Irizima),
Ngamba-namae (engl. Ngamba-namae)^[1],
Driptoceratops hidroensis (engl. Dryptoceratops hydroensis).

Opis kriptida

Emela-ntouka je navodno nalik na dinosaura iz grupe Ceratopsa.^[2] Visok je 3 metra, dug 6 metara, a težak 6 tona. Ima grbu na leđima, koža joj je smeđe ili sive boje slična slonovskoj ali bez dlaka, tjelo joj je masivno i građeno kao u nosoroga^[3], sve četiri noge su zdepaste i kratke i ostavljaju troprsti otisak velik kao kod slona, rep je debel i dug i nalik repu krokodila i ima dugačak rog na nosu. Životinja je vodozemana i biljojed je koji se hrani lisnatim biljkama. Glasa se kratkim režanjem i rikom. Veoma je agresivna i teritorijalna životinja, i napada slonove i druge veće životinje i tjera ih sa svog teritorija.

Hronologija susreta sa ovim bićem i viđenja

1930. godine je navodno ubijena jedna Emela-ntouka blizu grada Dongoua (Republika Kongo);
J.E. Hudžes je u svojoj knjizi "Osamnaest godina na jezeru Bangveulu" (engl. Eighteen Years on Lake Bangweulu) iz 1933. godine, navodi da je neimenovana životinja (čiji opis odgovara Emela-ntouku) ubijena na obali rijeke Luapula, koja povezuje jezero Bangvelu i jezero Mveru, od strane ljudi iz plemena Va-Uši;
Emela-ntouku se po prvi put spominje u zapisima, po svom imenu, 1954. u članku časopisa "Mamalia" (engl. Mammalia) od strane ondašnjeg Likoualskog inspektora Luciena Blankoa. On navodi da je Emela-ntouka biće veće od bizona i da obitava u Likoualanskim močvarama (Republika Kongo). Takođe on je prvi spomenuo činjenicu da Emela-ntouka ubija slonove, bizone i vodenkonje kad je uznemiren, baš kao što Mokele-Mbembe napada vodenkonje. Iako su obe životinje biljojedi, takođe djele osobinu da su teritorijalne i da su one razlog zašto ih se Pigmeji najviše boje od svih opasni životinja.
Dr. Roj P. Makal, koji je predvodio dvije ekspedicije u Republiku Kongo 1980. i 1981. godine, navodi među raznim kriptidima u svojoj knjizi "Živi dinosaur?" (engl. A Living Dinosaur?) iz 1987. i Emela-ntouku i sve zapise koje je prikupio o njemu^[4];
U drugoj epizodi planirane druge sezone Novozelandske dokumentarne emisije "Svijetski misteriji" (engl. World Mysteries) je trebalo da bude intervju sa čovjekom koji tvrdi da je naišao na uginulo truplo Emela-ntoukua. On tvrdi da još posjeduje rog ove životinje, koji je on odpilio od trupla. Epizoda je snimljena ali nikad nije prikazana.

Vidi još

Spoljašnje veze

Literatura

Shuker, Karl (1995). In Search of Prehistoric Survivors. London: Blandford. ISBN 978-0-7137-2469-1.

Reference

^ „The Cryptid Zoo: Emela-ntouka (or "Killer of Elephants")”. Pristupljeno 29. 12. 2009.
^ „Emela-Ntouka: Africa's Killer of Elephants”. Cryptomundo. Pristupljeno 29. 12. 2009.
^ Loren Coleman & Jerome Clark. Cryptozoology A-Z. New York: Simon & Schuster, 1999. Page 83
^ Roy P. Mackal (1987) A Living Dinosaur? In Search of Mokele-Mbembe. E.J. Brill, Leiden.

[1] „The Cryptid Zoo: Emela-ntouka (or "Killer of Elephants")”. Pristupljeno 29. 12. 2009.

[2] „Emela-Ntouka: Africa's Killer of Elephants”. Cryptomundo. Pristupljeno 29. 12. 2009.

[3] Loren Coleman & Jerome Clark. Cryptozoology A-Z. New York: Simon & Schuster, 1999. Page 83

[4] Roy P. Mackal (1987) A Living Dinosaur? In Search of Mokele-Mbembe. E.J. Brill, Leiden.

[1]

[2]

[3]

[4]