Emelin Pankherst

Emelin Panherst (engl. Emmeline Pankhurst; Mančester, 14. jul 1858 — London, 14. jun 1928) je bila jedan od osnivača Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa u Britaniji zbog čega je osam puta bila u zatvoru. Kao vođa britanskog pokreta sufražetkinje kritikovana je za militanto subverzivne aktivnosti radi postizanja prava glasa. Kritičari imaju oprečna mišljenja oko terorističkog delovanja i metoda koje je ona zastupala i primenjivala ali zasigurno njen rad je ostavio neizbrisiv trag i podstakao društvo i vlast u Britaniji da se ženama omogući pravo glasa.

Emelin Panherst
Emelin Pankherst
Datum rođenja	(1858-07-14)14. jul 1858.
Mesto rođenja	Mančester, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	14. jun 1928.(1928-06-14) (69 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo

Emelin Panherst zajedno sa svojim mužem Ričardom 1889. godine, četrnaest godina pre osnivanja Socijalno-političke unije žena (1903), osnovala je Ligu za pravo glasa žena. Glavni cilj organizacije bio je da obezbedi pravo glasa za žene na lokalnim izborima. Kada se ta organizacija raspala, Emelin je pokušala da se učlani u levičarsku laburističku partiju ali nije primljena zbog seksizma.

Emelin Pankherst

Mladost

Emelin Panherst je verovala da je rođena na dan pada Bastilje, 14. jula a ne petnaestog kako joj je napisano u krštenici. 1908. godine izjavila je "Uvek sam mislisla da je činjenica što sam rođena na taj dan imala neku vrstu uticaja na moj život". Emelin Panherst dolazila je iz porodice koja je imala radikalna politička uverenja. Njen otac Robert Golden (Robert Goulden) učestvovao je u kampanjama protiv ropstva i zakona o kukuruzu. Emelin deda bio je jedan od demonstranata u masakru kod Piterloa. Emelina majka Sofija Kran (Sophia Crane) bila je strastveni borac za jednako pravo glasa među polovima, i svoju ćerku je vodila na sufražetske skupove. Njen otac Robert Golden poznavao je i podržavao britanskog filozofa i empiristu Džona Mila koji se smatra jednim od najranijih feminista. Pod uticajem i oca i majke Emelin i njena sestra Marija učestvovale su na demonstracijama za pravo glasa žena. Tokom kraja 1860. godine Mančester je postao poprište jednog od najranijih kampanja za žensko pravo glasa, tada dvogodišnja Emelin prisustvovala je tome i to je izvršilo veliki uticaj na njen kasniji pogled na život. Učestvovanje kao dete u ostvarenjima prava i političke aktivnosti
njene familije, učinile su da jednog dana postane lider za jednakost polova u političkom životu.

Policajci se brutalno sukobljavaju na mitingu žena

Emelin u zatvoru

1910 godine Emelin je predvodila marš na parlament sa više od tri stotine žena. Oni su naišli na brutalan i svirep otpor britanske policije koji je naredio tadašnji državni sekretar Vinston Čerčil. Tadašnji premijer Herbert Henri Askvit je odbio da se vidi sa Emelin Pankherst. Godine 1912. Emilin je učestvovala u kampanji razbijanja prozora. Policija je upala u kancelarije Socijalno političke unije žena i uhapsila Emelin, koja je osuđena za udruživanje radi vršenja materijalne štete. Zatvorena je u Holovej (Holloway Prison), gde je stupila u štrajk glađu, pa su je prisilno hranili čuvari zatvora. Opisujući kasnije svoje iskustvo u zatvoru Holovej, Emilin je rekla:"Zatvor Holovej je postao mesto užasa i mučenja. Bolesne scene nasilja događale su sve svakoga dana i časa."

U narednim godinama bila je nebrojeno puta hapšena, da bi se zaštitila od maltretiranja od strane policije, čuvali su je telohranitelji. Dolazilo je do nereda i fizičkog obračunavanja telohranitelja i policije kad god su pokušali da je uhapse.

Britanija je 1913. godine uvela privremeno otpuštanje zatvorenika tkzv. akt o zatvorenicima poznat u Engleskoj pod nazivom "zakon mačke i miša". Pošto su sufražetkinje protestno štrajkovale glađu u zatvorima, dolazilo je do ozbiljnog narušavanja njihovog zdravlja. Država da bi izbegla loš publicitet, izdala je zakon kojim se, čim dođe do narušenog zdravlja sufražetkinja, one otpuštaju kući na oporavak, a zatim kada se oporave, ponovo su zatvarane.

Izjave Emelin Pankherst

Emelin prilikom hapšenja 1914 godine.

Emilin drži govor okupljenima.

„ Držala sam govore da bi podstakla žene
da usvoje metode pobune kakve su muškarci
koristili u svakoj revoluciji. ” — Emelin Pankherst

„ Kada Englez razbije prozor to se smatra iskrenim izražavanjem političkog mišljenja. Kada Engleskinja razbije prozor to se tretira kao krivično delo. ” — Emelin Pankherst

„ Nikada nisam savetovala da se ugrozi nečiji život, ali jesam da se uništi imovina. ” — Emelin Pankherst

„ Polomljeno staklo je najdragoceniji
argument u savremenoj politici. ” — Emelin Pankherst

„ Žene koje čine polovinu ljudske rase moramo osloboditi,
da bi one oslobodile drugu polovinu ” — Emelin Pankherst

„ Mi smo ovde, ne zato da bi smo kršili zakon nego da ga ispunimo. ” — Emelin Pankherst

Početkom prvog svetskog rata britanska vlada oslobađa sufražetkinje

Britanska vlada je odlučila da oslobodi sve zatvorenice u zamenu da pomognu u novonastalim ratnim okolnostima. Emelin Pankherst je pozvala sve aktiviste da prekinu militante aktivnosti i priključe se humanitarnom pomaganju. 1915. godine su naziv časopisa sufražetkinje promenili u Britania, da prikažu novi patriotski fokus organizacije. Smatrali su da Nemačka predstavlja opasnost za čitavo čovečanstvo i da je britanskoj vladi potrebna podrška svih građana. Emelin je pozivala vladu da pruži pomoć britanskim saveznicima na Balkanu.

Za vreme rata pomagala je deci čiji su očevi bili na frontovima. Usvojila je četvoro dece, a na pitanje kako sa 57. godina uspeva da se izdržava sa još četvoro usvojene dece, odgovorila je "Dragi moji čudim se da nisam usvojila četrdeset".