Википедија

Enteroskopija

Enteroskopija ili puš enteroskopija je minimalno invazivna dijagnostička i terapiska endoskopska metoda medicinskog pregleda koja koristi optički uređaj - endoskop za snimanje tankog creva.[1] Za razliku od gastroskopije ili kolonoskopije, ovaj pregled se rade mnogo ređe zbog manje učestalost ozbiljnih oboljenja tankog creva (posebno karcinoma ), kao i velike dužine i nepristupačnost tankog creva (kao srednjeg dela digestivnog trakta ), što nameće određene tehničke probleme.[2] Zbog toga se kao primarni pregled za procenu tankog creva često bira pristupačniji i lakši rendgenski pregled – enterokliza ili kompjuterizovana tomografija (CT enterografija) ili magnetna rezonanca (MR enterografija). Međutim enteroskopija je nezamenjima u slučajevima kada je potrebno direktno snimanje sluzokože tankog creve, mogućnost ispiranje ostataka na sluzokoži, prikupljanje tkiva za mikroskopski pregled ili izvođenje određenih tretmana.[3]

Enteroskopija
Endoskopska slika polipa u tankom crevu otkrivena dvostrukom balon enteroskopijom.
SvrhaDirektna vizualizacija tankog creva.

Enteroskop uredi

 
Sala za enteroskopiju

Enteroskopija se radi uz pomoću posebnog alata koji se naziva puš enteroskop (ili ponekad pomoću dečijeg kolonoskopa). Enteroskop je dugačka, fleksibilna cev sa kamerom na kraju koja se ubacuje kroz usta, u jednjak, zatim u želudac i dvanaestopalačno crevo (prvi deo tankog creva) i na kraju u tanko crevo. Korišćenjem enteroskopa, lekar može videti unutrašnjost digestivnog trakta, uključujući želudac i tanko crevo, i uzeti jedan ili više malih komada tkiva (biopsija) za patohistološko proučavanje. Pored toga, ovaj pristupa tankom crevu, može omogućiiti primenu terapije, npr. uklanjanja polipa.

Neki enteroskopi sadrže balone od lateksa i koriste se za dvobalonsku enteroskopiju (DBE)[4] ili jednobalonsku enteroskopiju (SBE).[5] Endoskop u sebi može da ima još jednu tanku cevčicu koja se može koristiti za što dublji prodor u tanko crevo, i balon na naduvavanje[6] koji se koriste tokom testa za fiksiranje endoskopa tokom intervencije.[7]

Vrste enteroskopa uredi

Puš-enteroskop - sličan je gastroskopu, samo što je od njega duži, i omogućava pregled oko 100 cm gornjeg dela tankog creva.[8]

Enteroskop sa jednim balonom - uređaj je opremljen balonom čije naizmenično naduvavanje i oslobađanje olakšava proceduru.

 
Endoskopska slika normalne sluzokože tankog creva načinjena dvostrukom balon enteroskopijom.
 
Endoskopska kapsula koja na jednom kraju, ima šest LED dioda i sočivo kamere.

Enteroskop sa dvostrukim balonom – čiji princip enteroskopije je da se tanko crevo provuče korišćenjem dva balona na endoskopu dužine oko 2 metra i preko njega postavljena cev (overtuba). Enteroskop sa dvostrukim balonom se može izvesti kao gastroskopija preko usta (gornja DBE) ili kao kolonoskopija kroz anus (donja DBE) . Da bi se moglo pregledati celokupna dužina tankog creva, gornja DBE i donja DBE obično se moraju kombinovati, u dva uzastopna dana. Gornja polovina tankog creva se ispituje oralnim pristupnim putem, a donja polovina tankog creva se ispituje analnim pristupom. U okviru pregleda mogu se uzeti uzorci tkiva iz tankog creva, ukloniti polipi i sanirati male vaskularne malformacije koje krvare metodom skleroziranja (koagulacija argon plazmom).[9]

Kapsularni enteroskop - je zapravo mala kapsula, po obliku slična standardnoj farmaceutskoj kapsuli (iako je malo veća).[10] Nakon što pacijent proguta kapsulu, ona prolazi duž gastrointestinalnog trakta i slika određeni broj slika u sekundi koje se bežično prenose na niz prijemnika povezanih na prenosivi uređaj za snimanje koji nosi pacijent.[11] Primarna upotreba kapsularne endoskopije je da se pregledaju područja tankog creva koja se ne mogu videti drugim tipovima endoskopije kao što su kolonoskopija ili ezofagogastroduodenoskopija (EGD). Za razliku od prethodnih metoda ova metoda, ne dozvoljava uzorkovanje tkiva ili operativne zahvate (što se smatra nedostatkom ove metode).[12]

Indikacije uredi

Postoji nekoliko razloga zbog kojih lekar želi da pogleda tkivo unutar želuca i/ ili tankog creva, odnosno da ispita stanje i funkciju gornjeg dela digestivnog trakta bez upotrebe hirurgije. Ova metoda se primenjuje tek nakon što su drugi testovi (poput kolonoskopije, rendgenskih snimaka ili testova uz pomoć barijum) pokazali da bi mogao da postoji problem u digestivnom sistemu ili da nisu utvrđeni razlozi nekin simproma kao što je npr.krvarenje.

Kako se enteroskopijom tankog creva mogu se videti prvo dvanestopalačno crevo (duodenum), a zatim i drugi delove delovi tankog creva (jejunuma), kao moguće indikacije navode se:

  • krvarenje u digestivnom traktu
  • opstrukcija creva
  • pvećan broj belih krvnih zrnaca
  • pothranjenost
  • oštećenja nakon radijacionog tretmana
  • teška dijareja (proliv)
  • sumnjivi ili potvrđeni tumori

Bezbednost i kompikacije uredi

S obzirom na duboko invazivnu prirodu enteroskopije, možda nije iznenađujuće primetiti stope komplikacija koje prevazilaze one koje se susreću sa kolonoskopijom. Veliko, multicentrično istraživanje 10 institucija u Evropi i Aziji koje je uključivalo 2. 362 enteroskopskih procedura identifikovalo je kao najčešće i značajne neželjene događaje povezane sa enteroskopijom sa dvostrukim balonom:[13]

  • krvarenje (0,8%),
  • perforaciju (0,3%)
  • pankreatitis (0,3%) .

Komplikacije su se češće javljale kod terapijskih (4,3%), a ne dijagnostičkih (0,8%) procedura, sa 12 od 19 epizoda krvarenja nakon polipektomije i pet od šest perforacija nakon intervencije (dve postdilatacije, tri koagulacije nakon argon plazme). Stope pankreatitisa nisu se razlikovale između dijagnostičkih i terapijskih procedura, ali su bile ograničene na pacijente koji su bili podvrgnuti anterogradnoj enteroskopiji.

Sličan obrazac je primećen u 2.478 procedura izvedenih u devet centara u SAD, gde su ostali najznačajniji neželjeni događaji: perforacija (0,4%), krvarenje (0,2%) i pankreatitis (0,2%).[14]

Stopa perforacije bila je mnogo veća u retrogradnim (1,1%) u poređenju sa antegradnim (0,2%) slučajevima, pri čemu se polovina takvih perforacija u retrogradnom postupku javila kod pacijenata sa prethodnim ileoanalnim ili ileokolonskim anastomozama. U stvari, među ovom podgrupom sa hirurški izmenjenom anatomijom, perforacije su se desile u šest od 60 (10%) retrogradnih, ali samo u jednom od 159 (0,6%) anterogradnih slučajeva enteroskopije. Ovaj nalaz bi trebalo da izazove uzbunu i da signalizira endoskopistima da budu oprezni kada se izvode retrogradna enteroskopijlj sa dvostrukim balonom kod ove populacije pacijenata. U ranim godinama enteroskopije sa dvostrukim balonom , velika pažnja u vezi sa komplikacijama bila je usmerena na pojavu pankreatitisa nakon enteroskopije sa dvostrukim balonom Kao odgovor na ove zabrinutosti, tehnika umetanja enteroskopa sa dvostrukim balonom je modifikovana kako bi se odložilo naduvavanje balona sve dok vrhovi endoskopa i cevčice ne budu izvan.[15] U prvim studijama neželjenih događaja sa SBE i spiralnom enteroskopijom, nisu naišle na epizode ​​pankreatitisa.[16][17] Stoga, iako je pankreatitis i dalje prisutan, ali se verovatno smanjuje, zabrinutost, krvarenje i, posebno, perforacija, ostaju glavni neželjeni događaji koji se moraju uzeti u obzir pre izvođenja enteroskopije sa dvostrukim balonom i spiralne enteroskopije.

Izvori uredi

  1. ^ Upchurch BR, Vargo JJ (2008). „Small bowel enteroscopy”. Rev Gastroenterol Disord. 8 (3): 169—77. PMID 18957924. 
  2. ^ Lo SK. Techniques, tricks, and complications of enteroscopy. Gastrointest Endosc Clin N Am. 2009;19:381–8.
  3. ^ Yamamoto H, Kita H, Sunada K, et al. Clinical outcomes of double-balloon endoscopy for the diagnosis and treatment of small-intestinal diseases. Clin Gastroenterol Hepatol. 2004;2:1010–6. [PubMed] [Google Scholar]
  4. ^ Mehdizadeh, Shahab; Ross, Andrew; Gerson, Lauren; Leighton, Jonathan; Chen, Ann; Schembre, Drew; Chen, Gary; Semrad, Carol; Kamal, Ahmad (2006). „What is the learning curve associated with double-balloon enteroscopy? Technical details and early experience in 6 U.S. tertiary care centers”. Gastrointestinal Endoscopy. 64 (5): 740—750. ISSN 0016-5107. doi:10.1016/j.gie.2006.05.022. 
  5. ^ Tsujikawa, T.; Saitoh, Y.; Andoh, A.; Imaeda, H.; Hata, K.; Minematsu, H.; Senoh, K.; Hayafuji, K.; Ogawa, A. (2007-12-04). „Novel single-balloon enteroscopy for diagnosis and treatment of the small intestine: preliminary experiences”. Endoscopy. 40 (01): 11—15. ISSN 0013-726X. doi:10.1055/s-2007-966976. 
  6. ^ Tsujikawa T, Saitoh Y, Andoh A, et al. Novel single-balloon enteroscopy for diagnosis and treatment of the small intestine: Preliminary experiences. Endoscopy. 2008;40:11–5.
  7. ^ Yamamoto H, Sekine Y, Sato Y, et al. Total enteroscopy with a nonsurgical steerable double-balloon method. Gastrointest Endosc. 2001;53:216–20.
  8. ^ Akerman, P.; Agrawal, D.; Cantero, D.; Pangtay, J. (2008-12-08). „Spiral enteroscopy with the new DSB overtube: a novel technique for deep peroral small-bowel intubation”. Endoscopy. 40 (12): 974—978. ISSN 0013-726X. doi:10.1055/s-0028-1103402. 
  9. ^ Ulrich Damian, Dirk Hartmann, Jürgen F. Riemann, Ludwigshafen Die Push-and Pull-Enteroskopie (Doppelballon-Enteroskopie) in der Diagnostik von Dünndarmerkrankungen Pristupljeno:22.3.2022
  10. ^ „Diagnostics with a Stomach Pill” (PDF). Max Planck Institute for Intelligent Systems. 7. 1. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 2017-03-21. g. 
  11. ^ Liao, Zhuan; Gao, Rui; Xu, Can; Li, Zhao-Shen (2010). „Indications and detection, completion, and retention rates of small-bowel capsule endoscopy: A systematic review”. Gastrointestinal Endoscopy. 71 (2): 280—286. PMID 20152309. doi:10.1016/j.gie.2009.09.031. .
  12. ^ „The endoscopy procedures we provide”. 28. 11. 2018.  Farzan Bahin, The Hills Gastroenterology, Sydney, Australia.
  13. ^ Mensink PBF, Haringsma J, Kucharzik T, et al. Complications of double balloon enteroscopy: A multicenter survey. Endoscopy. 2007;39:613–5.
  14. ^ Gerson LB, Tokar J, Chiorean M, et al. Complications associated with double balloon enteroscopy at nine US centers. Clin Gastroenterol Hepatol. 2009;7:1177–82. 1182.e1–3.
  15. ^ Aktas, H.; Mensink, P.; Haringsma, J.; Kuipers, E. (2009-08-10). „Low incidence of hyperamylasemia after proximal double-balloon enteroscopy: has the insertion technique improved?”. Endoscopy. 41 (08): 670—673. ISSN 0013-726X. doi:10.1055/s-0029-1214976. 
  16. ^ Aktas, H.; de Ridder, L.; Haringsma, J.; Kuipers, E.; Mensink, P. (2010-02-22). „Complications of single-balloon enteroscopy: a prospective evaluation of 166 procedures”. Endoscopy. 42 (05): 365—368. ISSN 0013-726X. doi:10.1055/s-0029-1243931. 
  17. ^ Akerman, Paul A.; Cantero, Daniel (2009). „Severe Complications of Spiral Enteroscopy in the First 1750 Patients”. Gastrointestinal Endoscopy. 69 (5): AB127. ISSN 0016-5107. doi:10.1016/j.gie.2009.03.152. 

Literatura uredi

  • Joseph C. Segen, Concise Dictionary of Modern Medicine, New York, McGraw-Hill, 2006. ISBN 978-88-386-3917-3..
  • Renzo Dionigi, Chirurgia basi teoriche e Chirurgia generale, Milano, Elsevier-Masson, 2006. ISBN 978-88-214-2912-5..

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ентероскопија&oldid=27442357”