Википедија

En Karson

En Karson (engl. Anne Carson, rođena 21. juna 1950) je kanadska pesnikinja, esejistkinja, prevoditeljka i profesorka klasičnih nauka. Živela je nekoliko godina u Montrealu i predavala na Univerzitetu Makgil,[1] Univerzitetu u Mičigenu[2] i Prinstonu od 1980. do 1987.[3] Dobitnica je Gugenhajmove stipendije[4] 1998. godine, a 2000. godine je nagrađena stipendijom Fonda Makartur. Osvojila je i Lananovu nagradu za književnost.[5]

En Karson
Datum rođenja(1950-06-21)21. jun 1950. (73 god.)
Mesto rođenjaToronto, Kanada

Život i delo uredi

U srednjoj školi, profesorka latinskog je uvela En Karson u svet starogrčkog jezika i držala joj privatne časove.[6] En Karson se upisala na koledž Sent Majkls na Univerzitetu u Torontu, koji je napustila dva puta – na kraju prve i na kraju druge godine. Uznemirena zbog ograničenosti kurikuluma (posebno zbog obaveznog predmeta o Miltonu), nakratko se povukla u svet grafičke umetnosti.[6] Naposletku se vratila na Univerzitet u Torontu gde je diplomirala 1974. godine, magistrirala 1975. godine, i doktorirala 1981.[7] Provela je godinu dana izučavajući metriku grčkog jezika i grčku tekstualnu kritiku na Univerzitetu Sent Endruz.[8]

Kao profesorka klasičnih nauka sa znanjem iz oblasti klasičnih jezika, komparativne književnosti, antropologije, istorije i komercijalne umetnosti, En Karson spaja ideje i teme iz raznih oblasti u svom pisanju. Na nju su uticali književnost antičke Grčke, Sapfo, Simon Vej, Homer, Virdžinija Vulf, Emili Bronte i Tukidid. Često priređuje kritička izdanja starogrčke književnosti, modernizuje je i prevodi. Do 2016. godine objavila je dvadeset knjiga, u kojima se većinom prožimaju različite forme: poezija, esej, proza, kritika, prevod, dramski dijalog, fikcija i dokumentarna literatura.

En Karson je bila stipendista fonda „Ana-Marija Kelen“ na Američkoj akademiji u Berlinu, u Nemačkoj, za jesen 2007. Pozorišna trupa „Klasik stejdž kompani“, sa sedištem u Njujorku, postavila je tri predstave bazirane na prevodima En Karson: Eshilovog Agamemnona, Sofoklovu Elektru i Euripidovog Oresta, koje su bile na repertoaru za sezonu 2008/2009. Angažovana je na Univerzitetu u Njujorku kao istaknuta gostujuća pesnikinja,[9] a 2010. godine je bila član žirija za Grifin nagradu za poeziju.

Učestvovala je i u projektu pozorišta Buš pod nazivom Šezdeset šest knjiga (u oktobru 2011), za koji je napisala delo Juda: koza u ponoći koje je zasnovano na Judinoj poslanici iz Biblije kralja Džejmsa.[10] Jednom godišnje, En Karson i njen suprug, Robert Kari, drže radionicu koja se zove Egocirkus o umetnosti saradnje na Univerzitetu u Njujorku.[11] Šesnaestog novembra 2012. godine dobila je počasni doktorat Univerziteta u Torontu.[12] En Karson je održala niz „kratkih razgovora“ ili kratkih pesama o raznovrsnim temama, kao govor doktorima nauka iz klase 2012.

Knjigu En Karson Crveni dok> iz 2013. godine Katrin Šulc je u svojoj recenziji opisala kao:

neku vrstu nastavka Autobiografije crvene, koja je sama predstavljala neku vrstu nastavka jedne Stesihorove pesme [...]. U grčkom mitu, čudovište po imenu Gerion je živelo na crvenom ostrvu i čuvalo krdo veoma traženih crvenih goveda; ubistvo ovog čudovišta i krađa goveda bio je deseti od dvanaest Heraklovih zadataka [...]. Priču su zapisali Hesiod i drugi pre skoro tri hiljade godina [...]. Crveni dok> predstavlja više  od skupine njegovih delova. To je opsesija En Karson, kao i njen dar: da da značenje fragmentima koje dobijemo, koji su ujedno i sve što dobijamo – od vremena, od prošlosti, jedni od drugih. Kratkotrajna je, naravno; strela gravitacije, poput strele vremena, pokazuje samo u jednom pravcu. Pa ipak, na trenutak, ona čini da sve to stoji skupa, radost još veća zbog nastupajućeg pada. Tužno, ali sjajno: na kraju mi se činilo da je En Karson svemu nadenula adekvatno ime – njenom karakteru, ovoj knjizi, ovom životu.[13]

Godine 2014. dobila je Grifin nagradu za poeziju za knjigu Crveni dok>, i priznata je kao jedna od velikih pesnikinja 21. veka.

Gorkoslatki Eros uredi

Godine 1986, En Karson je objavila svoju prvu knjigu, Gorkoslatki Eros. Ova knjiga, koju je izdavačka kuća Modern lajbrari (Modern Library) proglasila je za jedno od sto najboljih neknjiževnih dela svih vremena, prati koncept „erosa“ u antičkoj Grčkoj kroz njegove prikaze u poeziji toga doba. En Karson sa ozbiljnošću razmatra kako su trostrane i mimetičke žudnje oslikane u Sapfinoj poeziji, kao i odnos erosa sa samoćom. Čuvena je njena analiza Sapfinog „Fragmenta 31“ po kojoj je u njemu prikazan „eros kao odgođen, prkosan, ometen, gladan, organizovan oko sjajnog odsustva – da predstavi eros kao nedostatak“.[14]

Reference uredi

  1. ^ „| Newsroom - McGill University”. Newsroom (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 11. 2013. g. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  2. ^ „Penn Humanities Forum | Anne Carson”. 18. 6. 2010. Arhivirano iz originala 18. 06. 2010. g. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  3. ^ Carson, Anne (18. 7. 2000). „Anne Carson”. Anne Carson (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  4. ^ „"Anne Carson - John Simon Guggenheim Memorial Foundation"” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 08. 2014. g. Pristupljeno 09. 06. 2018. 
  5. ^ „Wayback Machine”. 25. 1. 2010. Arhivirano iz originala 25. 01. 2010. g. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  6. ^ a b „Anne Carson”. www.litencyc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  7. ^ „Spring 2001 | Spring 2018 | University of Toronto Magazine”. www.magazine.utoronto.ca. Arhivirano iz originala 23. 8. 2007. g. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  8. ^ „Scottish Review of Books”. Scottish Review of Books (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  9. ^ „Creative Writing Program”. cwp.fas.nyu.edu. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  10. ^ „Theatre review: Sixty-Six Books at The Bush Theatre”. www.britishtheatreguide.info. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  11. ^ Anderson, Sam (proleće 2013). „The Inscrutable Brilliance of Anne Carson”. The New York Times: MM20. 
  12. ^ „Celebrating Fall Convocation 2012”. University of Toronto News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  13. ^ Schulz, Katryn (proleće 2013). „Red Shift”. New York magazine: 117—121. 
  14. ^ Carson 1998.

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ен_Карсон&oldid=27394080”