Ester Duflo
Ester Duflo (franc. Esther Duflo; Pariz, 25. oktobar 1972) je francusko-američka ekonomistkinja.[1] Radi kao profesorka na predmetu za smanjenje siromaštva i ekonomiju razvoja na Tehnološkom institutu u Masačusetsu. Ona je podelila Nobelovu nagradu za ekonomske nauke za 2019. godinu sa Abidžit Banerdži i Majklom Kremerom, "za njihov eksperimentalni pristup u ublažavanju globalnog siromaštva". [2]
| Ester Duflo | |
|---|---|
.jpg) Ester Duflo 2009. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. oktobar 1972. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Državljanstvo | francusko, američko |
| Obrazovanje | Viša normalna škola, Viša škola socijalnih nauka, Masačusetski tehnološki institut |
| Naučni rad | |
| Polje | ekonomija |
| Nagrade | Calvó-Armengol nagrada (2010), John Bates Clark nagrada (2010), Dan David nagrada (2013), John von Neumann nagrada (2013), Princess of Asturias nagrada (2015), Nobelova nagrada za ekonomiju (2019) |
| Zvanični veb-sajt | |
| econ-www | |
Biografija uredi
Duflo je rođena 1972. godine u Parizu, ćerka lekarke Violejn Duflo i profesora matematike Majkla Dufloa. Tokom Duflovog detinjstva, njena majka je često učestvovala u medicinskim humanitarnim projektima.[3] [4]
Duflo je započela diplomske studije na Višoj normalnoj školi u Parizu planirajući da studira istoriju jer ju je zanimala od detinjstva. U svojoj drugoj godini počela je razmišljati o karijeri u državnoj službi ili politici. U Moskvi je provela deset meseci počevši od1993. godine. Učila je francuski i radila na tezi iz istorije koja je opisala kako je Sovjetski Savez koristio „velika gradilišta, poput fabrike traktora u Staljingradu, za propagandu i kako su propagandni zahtevi promenili stvarni oblik projekata." U Moskvi je takođe radila kao istraživački saradnik za francuske ekonomiste koji su tada bili povezani sa Centralnom bankom Rusije. Takođe je radila kao saradnik-savetnik Ministarstvu finansija. Iskustva na ovim istraživačkim radnim mestima navela su je da zaključuje da „ekonomija ima potencijal kao polugu akcije u svetu“ i da može zadovoljiti akademske ambicije radeći „stvari koje su važne“.
Diplomirala je istoriju i ekonomiju na Višoj normalnoj školi 1994. godine. Nakon toga je doktorirala ekonomske nauke na u Masačusetstu 1999. godine. Njen doktorska disertacija se fokusirala na efekte prirodnog eksperimenta koji je uključivao indonezijski program proširenja škola 1970-ih i pružila je konačan dokaz da je u zemlji u razvoju više obrazovanja rezultiralo višim platama. [3] Po završetku doktorata, postavljena je za docenta za ekonomiju na Institutu u Masačusetsu i od tada je bila i na Univerzitetu Prinston u periodu 2001–2002. [5]Unapređena je u vanrednu profesorku (sa mandatom) 2002. godine, sa 29 godina, što ju je svrstalo među najmlađe članove fakulteta kojima je dodeljeno radno mesto.
Karijera uredi
Nakon što je doktorirala 1999. godine, postavljena je za docenta na Institutu u Masačusetsu. Sa 29 godina bila je najmlađa profesorka na fakultetu. [6]
Duflo i Banerdži su redovno boravili u Indiji i za nju se posebno interesovali od 1997. godine. Godine 2003. sprovela je probni eksperiment o odsustvu nastavnika u 120 škola koje je vodila neformalna grupa. Ohrabrujući nastavnike da se svakodnevno fotografišu sa svojim učenicima, uspela je da smanji njihov izostanak.
Ona je suosnivač laboratije za smanjenje siromaštva Abdul Latif Jameel koja radi od 2003. godine. Od tada je sprovela preko 200 empirijskih razvojnih eksperimenata i obučila razvojne praktičare za izvođenje nasumičnih kontrolisanih ispitivanja.[7]
Godine 2006. zajedno s nekoliko kolega, Duflo je izvela još jedan eksperiment u Indiji. Pokazalo se da su snimljeni govori žena bolje prihvaćeni u selima koja su imala iskusne ženske vođe. Duflo je postajala sve uverenija da zajednice koje podržavaju kandidatkinje mogu da očekuju ekonomske koristi, ali su imale poteškoće u uveravanju svojih građana. [3]
Ester Duflo je za 2019. godinu dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju zajedno sa dvojicom istraživača, Abidžit Banerdži i Majklom Kremerom, "za eksperimentalni pristup ublažavanju globalnog siromaštva". Duflo je najmlađa osoba (u 46. godini) i druga žena koja je osvojila ovu nagradu. [8] Odgovarajući telefonom Kraljevskoj Švedskoj akademiji nauka, Duflo je objasnila da je nagradu dobila „u izuzetno pogodnom i važnom trenutku“ i da se nada da će „nadahnuti mnoge, mnoge druge žene da nastave sa radom i mnoge druge muškarce da im daju poštovanje koje zaslužuju kao i svako ljudsko biće. " Takođe je otkrila da je želela da nagradu koristi kao" megafon "u svojim borbenim naporima za borbu protiv siromaštva i za poboljšanje obrazovanja dece. [9]
Publikacije uredi
Duflo je objavila brojne radove, primivši 6.200 citata u 2017. godini. Većina njih pojavila se u top pet ekonomskih časopisa. [10]
Knjige uredi
- Banerjee, Abhijit V.; Duflo, Esther (2019). Good Economics for Hard Times: Better Answers to Our Biggest Problems. PublicAffairs. ISBN 978-1-5417-6287-9.
- Banerjee, Abhijit Vinayak; Duflo, Esther, ur. (2017). Handbook of Field Experiments, Volume 1. North–Holland (an imprint of Elsevier). ISBN 9780444633248.
- Banerjee, Abhijit V.; Duflo, Esther (2011). Poor Economics: A Radical Rethinking of the Way to Fight Global Poverty. New York: PublicAffairs. ISBN 9781610390408.
- Banerjee, Abhijit Vinayak; Duflo, Esther, ur. (2017). Handbook of Field Experiments, Volume 2. North–Holland. ISBN 9780444640116.
- Banerjee, Abhijit V.; Duflo, Esther (2019). Good Economics for Hard Times. New York: PublicAffairs. ISBN 9781610399500.
- Duflo, Ester (2010). Le Développment Humain (Lutter contre la pauvreté, volume 1 (na jeziku: French). Paris: Le Seuil. ISBN 978-2021014747.
- Duflo, Ester (2010). Le Développment Humain (Lutter contre la pauvreté, volume 2 (na jeziku: French). Paris: Le Seuil. ISBN 978-2021011876.
- Duflo, Ester (2009). Expérience, science et lutter contre la pauvreté (na jeziku: French). Paris: Fayard. ISBN 978-2818500071. Arhivirano iz originala 05. 12. 2021. g. Pristupljeno 04. 11. 2019.
Privatni život uredi
Duflo se udala za svog mentora a kasnije i kolegu Abidžita Banerdžija. Imaju dvoje dece. [11] [12]
Reference uredi
- ^ „"Esther Duflo Short Bio and CV"”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2019. g. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „"The Prize in Economic Sciences 2019"” (PDF). Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ a b v Parker, Ian (10. 5. 2010). „The Poverty Lab” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Subscribe to read”. Financial Times. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Esther Duflo | The Abdul Latif Jameel Poverty Action Lab”. www.povertyactionlab.org. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Economist Esther Duflo - Biography, Theories and Books”. Famous Economists. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Interview with Esther Duflo | Federal Reserve Bank of Minneapolis”. www.minneapolisfed.org. Arhivirano iz originala 16. 11. 2019. g. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ Jagannathan, Meera. „As Esther Duflo wins the Nobel Prize in economics, here’s the uphill battle women face in the field”. MarketWatch. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Esther Duflo: 'Nobel Prize will be a megaphone'”. 15. 10. 2019. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Esther Duflo receives honorary doctorate in November 2019”. www.eur.nl (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Subscribe to read | Financial Times”. web.archive.org. 5. 11. 2018. Arhivirano iz originala 05. 11. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Michael Heller on Esther's baby - Project Syndicate”. web.archive.org. 27. 11. 2015. Arhivirano iz originala 27. 11. 2015. g. Pristupljeno 4. 11. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- Biografija sa sajta Insituta Masačusets Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. februar 2012)
- Sajt njene laboratorije Poverty Action
- Intevrju sa Duflo 2011. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2019)
