Википедија

Etnički nacionalizam

Etnički nacionalizam ili etnonacionalizam je izraz kojim se opisuje oblik nacionalističke ideologije prema kojoj je nacija definisana prvenstveno ili isključivo na osnovu etniciteta. Etnički nacionalizam stavlja naglasak na srodstvo, odnosno poreklo kao ključni element koji omogućuje pojedincu da se identifikuje kao pripadnik neke nacije. Uz etnički nacionalizam je vezan etnički esencijalizam, odnosno koncept prema kome je etnicitet esencija koja se ne menja kroz vreme.

Etnički nacionalizam, za razliku od nekih drugih vrsta nacionalizama, isključuje ili daje manji naglasak na kulturu i jezik kao modele nacionalne identifikacije.

Ideologija uredi

Etnički nacionalizam kreće od toga da je funkcionalnost društva urođena jednoj naciji i da je nacija sama po sebi funkcionalna. Samo ako se u dovoljnoj meri materijalizuje ona imaginarna podeljenost. Stoga nacionalizam ne može da ima za sopstveni cilj izgradnju bilo koje institucije: jedini cilj je izgraditi nacionalne države (materijalizacija imaginarne strukture), a funkcionalnost tih društava dolazi sama od sebe. Za etnički nacionalizam, vreme je ispalo iz zgloba, izleteli smo iz neke idealne struktuisanosti, pa se moramo u takvu struktuisanost ponovo vraćati. Etnički nacionalizam je prisutan u mnogim državama, čak i u našoj zemlji.[1][2]

Osnovne karakteristike uredi

Danas su prisutna tri dominantna stanovišta o odnosu  nacionalizma i etničke pripadnosti. Prvo, nacija i etničke grupe su čisto moderan fenomen koji nastaje kao posledica razvoja teritorijalnih država i industrijskog razvoja. Prema njima, moderni etnički nacionalizam nastao je među intelektualnim elitama u XIX veku u centralnoj i istočnoj Evropi tj. na onim prostorima koji zaostaju za politički i ekonomski razvijenim zapadnoevropskim zemljama[3]. Drugi ih vide kao prolazan fenomen koji predstavlja posledicu rađanja morednog doba i koji će nestati kada demokratija i civilno društvo (dovoljno) sazreju. Na kraju, postoje i oni koji ih vide kao trajnu osnovu ljudske istorije odnosno zagovaraju ideju da savremena društva počivaju na osnovama etničkih i nacionalnih principa. Oni tvrde da etnički nacionalizam izvire iz samog bića jednog naroda, iz kolektiva, iz mase. Etnički nacionalizam je jaka emocionalna snaga kojom je moguće manipulisati, ali je apsurdno tvrditi da je nametnuta od strane političkih i intelektualnih elita. Etnički nacionalizam vidi nacionalnost kao genetski determinisanu i potpuno nezavisnu od volje pojedinaca. Sloboda pojedinca se u ovoj formi nacionalizma poriče ili, pak (što je češći slučaj), redefiniše kao unutrašnja sloboda[4].

Kao osnovne karakteristike etničkog nacionalizma prepoznaju se poverenje, bliskost i vezanost u okviru jednog etničkog kolektiviteta, ali i nepoverenje, strah i animozitet prema drugoj, „neprijateljskoj zajednici“[5]. Isto tako etnički nacionalista pravi razliku između naroda (u smislu etničke većine) i manjine u nekom društvu[6]. Etnički nacionalizam je više autoritativan nego demokratski[7]. Naime, suština etničkog nacionalizma jeste postojanje iracionalnog ekskluzivizma. U naciju mogu da „uđu“ pripadnici drugih etnosa samo ako prihvate „izvorni“ etnos, veru, jezik i ime. Ali,  u svakom kritičnom momentu tj. momentu preispitivanja „čistote“ nacije, mogu se opomenuti „ko su“, zato što se pripadnik etničke nacije ne postaje po dubokom uverenju nacionalista, nego se rađa[8].

„Istočni“ i „Zapadni“ nacionalizam uredi

U literaturi je zastupljena dualistička podela nacionalizma (prema njihovim karakteristikama i načinu manifestacije) na: građanski nacionalizam u okviru kojeg se nacionalni identitet definiše zajedničkim političkim i građanskim vrednostima. To je vid nacionalizma koji počiva na ideji da su svi građani deo nacije; etnički nacionalizam gde se pripadnost naciji definiše etničkim identitetom, jezikom, religijom i sl. To je vid nacionalizma u čijoj osnovi su tvrdnje o tome ko pripada naciji a ko ne(pripada).

U kontekstu nastajanja modernog kapitalizma i predstavničke  demokratije, zapadni nacionalizam je imao više društveno-politički fokus i dobrovoljnu definiciju nacionalnosti, dok je istočni nacionalizam na prvom mestu naglašavao kulturna i jezička prava na osnovu razumevanja nacionalnosti zasnovane na etničkoj pripadnosti. Na osvovu ove razlike ustanovljena je ideja o „građanskom“/„zapadnom“ i „etničkom“/„istočnom“ nacionalizmu[9]. Mnogi kao opravdanje ovoga navode istorijski razvoj. Države Zapada nastale su pre ideje o kulturnom ili nacionalnom identitetu. To ih je učinilo građanskim političkim entitetima od samoga početka. U njihovoj osnovi nalaze se građanske institucije i buržoazija koji su se borili protiv apsolutne moći monarha. Ova borba dovela je do izgradnje nacionalne države koja počiva na ideji ljudskih prava i sloboda, društvenog ugovora i kosmopolitizma.

Sa druge strane, proces izgradnje nacije na Istoku je obrnut tj. kulturna i etnička samoidentifikacije javljaju se pre političke, a država je izgrađena na zahtev ljudi (intelektualaca, vojske, crkve), a ne kao projekat političkih elita. To je učinilo etnički nacionalizam ekskluzivnijim, favorizujući samo jednu etničku grupu. Etnički nacionalizam je nastao u kasnijoj fazi društveno-političkog razvoja, izražen kroz kulturu. Ovi nacionalizmi, centralni i istočnoevropski, kao i azijski nacionalizmi, imali drugačiji način razvoja. Oni nisu bili zasnovani na političkoj i društvenoj stvarnosti[10].

Jedna od karakteristika „zapadnog“ nacionalizma, jeste njegova „okrenutost ka budućnosti“, a ne „opsednutost prošlošću“. Istorija, prema dualističkom tumačenju nacionalizma, nema istu „težinu“ na Zapadu i Istoku. Otuda za iste ili slične pojave u „građanskim“ i „etničkim“ nacijama objašnjenje tražimo na različite načine: „Gotovo uvek kada se nacionalistička ili religijska obnova i etnički ili nacionalni konflikti dešavaju na Balkanu ili Istočnoj Evropi, mi se usmeravamo ka istorijskom objašnjenju. S druge strane, kada se to događa na Zapadu, konkretne uzroke tražimo u politici, društvu ili ekonomiji. Istorija nije prvi eksplinatorni argument za zapadni nacionalizam, ali jeste za istočni“[11].

Mali je broj onih koji je predvideo da će za neke etničke manjine taj proces na kraju kulminirati ne samo gubitkom državljanstva nego i masovnim progonima, čak i masovnim istrebljenjem. Raspadom Sovjetskog Saveza nastalo je petnaest novih država koje tvrde da predstavljaju „nacije“ koje su bile potisnute unutar imperije. U bivšem Sovjetskom Savezu, Jugoslaviji, Čehoslovačkoj i Etiopiji, bili smo svedoci i miroljubivih i nasilnih primera nacionalne secesije[12].

Međutim, postoji i ona grupa autora koja smatra da je navedena klasifikacija ne samo suvišna nego i pogrešna. To zato što se na taj način stvara slika da je „Zapadni“ nacionalizam „dobar“ budući da je „građanski“, dobrovoljan, liberalan, kosmopolitski. Etnički nacionalizam je sasvim suprotno. On je „loš“, jer se zasniva na „etničkoj“, organskoj isključivosti, slaboj srednjoj klasi i istorijskim mitovima. Oni navode da je i građanska i etnička komponenta prisutna u svakom procesu izgradnje nacije ali u različitoj razmeri[13].

Kandanski istraživač, Michael Ignatieff bavio se i time kako je sam koncept etničkog nacionalizma postao formalno priznat. Dugo vremena etnički nacionalizam nije bio definisan pojam prosto zato što je predstavljao de facto način života. U stvari, sve počinje sa pojavom građanskog nacionalizma. Tokom XVIII  veka stvari su počele da se menjaju nakon što je Američka revolucija iznedrila novi (radikalan) koncept: ideja građanstva koja nije imala veze sa etnicitetom. U skladu sa tom idejom svi treba da imaju jednak pristup državi sve dok dele osnovne političke vrednosti. Kasnije, ova ideja inspirisala je one koji su doveli do Francuske revolucije[14].

Nakon Drugog svetskog rata, ne samo da etnički nacionalizam nije pokazivao znakove smanjenja, već je cvetao još jače i snažnije[12].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Etnički nacionalizam - Stefan Aleksić[mrtva veza]
  2. ^ „Nacionalizam - Milan Subotić”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 04. 01. 2016. 
  3. ^ Roshwald, Aviel (2001). Ethnic nationalism and the fall of empires : Central Europe, Russia and the Middle East, 1914-1923. London: Routledge. ISBN 9780415178938. OCLC 634966035. 
  4. ^ Subotić, Milan (2005). Crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma (PDF). Beograd: Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju. OCLC 1020315766. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 07. 2019. g. Pristupljeno 01. 07. 2019. 
  5. ^ Vukoičić, Jelena (2015). „Etnička i politička dimenzija ideologije nacionalizma” (PDF). Politeia. 5 (10): 161—179. doi:10.7251/POL1610161V. 
  6. ^ Vasić, Nenad (2004). „Etničke zajednice i etnički konflikti na Kosovu i Metohiji” (PDF). Baština: 173—197. 
  7. ^ Dungaciu, Dan (1999). „East and West and the "Mirror of Nature"∗ Nationalism in West and East Europe - Essentially Different?” (PDF). IWM Junior Visiting Fellows Conferences. VIII/3: 1—27. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 09. 2020. g. Pristupljeno 01. 07. 2019. 
  8. ^ Milosavljević, Olivera (2002). U TRADICIJI NACIONALIZMA ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o "nama" i "drugima" (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. str. 324. ISBN 978-86-7208-063-6. 
  9. ^ Spinner, Maximilian (2002). Civic and ethnic nationalism in East and West. Birmingham: University of Birmingham (Centre for Russian and East European Studies). str. 3. ISBN 9783638190718. 
  10. ^ „Western and Eastern Nationalisms”. 2008. 
  11. ^ Subotić, Milan (2005). „CRNO-BELI SVET:prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma” (PDF). Filozofija i društvo. 1/XXVI: 58. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 07. 2019. g. Pristupljeno 01. 07. 2019. 
  12. ^ a b Smith, Anthony D. (1998). Nationalism and Modernism A critical survey of recent theories of nations and nationalism (PDF). London: Routledge. str. 12. ISBN 978-0-203-16796-0. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 09. 2018. g. Pristupljeno 01. 07. 2019. 
  13. ^ Romanovski, Dmitri (2014). „The nature of nationalism: is there a difference between East and West?”. 
  14. ^ Muscato, Christopher. „Nationalism”. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етнички_национализам&oldid=27673113”