Википедија

Efekat rođendanskog broja

Efekat rođendanskog broja je podsvesna sklonost ljudi da preferiraju brojeve u datumu svog rođendana u odnosu na druge brojeve. Prvi put objavljen 1997. godine od strane japanskih psihologa Šinobu Kitajama i Majumi Karasava, efekat rođendanskog broja je repliciran u različitim zemljama. To važi za uzrast i pol. Efekat je najizraženiji kod brojeva preko 12.

Hramovi Abu Simbel u Egiptu, gde je Sunce okomito na lice statue faraona na njegov rođendan

Rođendan je povezan sa samim sobom i stoga su brojevi u rođendanu poželjniji, uprkos činjenici da se pojavljuju u mnogim drugim kontekstima. Ljudi koji manje vole sebe obično ne pokazuju efekat broja rođendana. Sličan efekat, efekat ime-slovo, pronađen je za slova: ljudi imaju tendenciju da preferiraju slova koja su deo njihovog imena. Efekat rođendanskog broja i efekat slova imena su u značajnoj korelaciji. U psihološkim procenama, zadatak preferencije broja se koristi za procenu implicitnog samopoštovanja.

Postoje neki dokazi da efekat ima implikacije na odluke u stvarnom životu. Jedna laboratorijska studija otkrila je povećanje povoljnog stava prema cenama kada su one tajno manipulisane da bi se uskladile sa datumima rođendana ispitanika, što je rezultiralo većom šansom za kupovinu. Međutim, druga studija koja je koristila godinu rođenja kao cenu nije dovela do istog rezultata. Studija o dopadljivosti proizvoda pokazala je da učesnici sa visokim samopoštovanjem više vole proizvode ako nazivi proizvoda nesvesno uključuju broj njihovog rođendana i slova njihovog imena. Neka terenska istraživanja o uticaju efekta broja rođendana na veće životne odluke (npr. gde živeti) su kontroverzna.

Pozadina uredi

Tokom istorije, društva su imala brojeve koje su smatrali posebnim.[1][2] Na primer, u starom Rimu broj 7 je smatran povoljnim,[3] u civilizaciji Maja broj 13 je bio sveti broj,[4] u današnjem Japanu ljudi daju tri, pet ili sedam poklona za sreću, a u Kini broj 8 smatra se srećnim i 4 se izbegava kad god je to moguće.[5] U zapadnim kulturama broj 13 se često smatra nesrećnim, pa otuda i termin triskaidekafobija ili strah od broja 13.[6]

Kontrolisani eksperimenti sa brojevima datiraju iz 1933. godine, kada je istraživač Diec zamolio Holanđane da imenuju prvi broj koji im padne na pamet između 0 i 99.[7][8] Broj 7 se najviše pominjao, kao i u raznim kasnijim replikama studije u drugim zemljama.[8][9][10][11] Broj 7 je takođe bio na vrhu u studijama koje su tražile od ljudi da imenuju svoj omiljeni broj.[12][13][14][15] U onlajn anketi Aleksa Belosa, kolumniste Gardijana, više od 30.000 ljudi iz celog sveta je dalo brojeve, od kojih je 7 najpopularniji. Svi brojevi ispod 100 su poslati najmanje jednom, kao i skoro polovina brojeva ispod 1000.[16][17] Marketing istraživači King i Janiscevski istraživali su preferenciju brojeva na drugačiji način. Pokazali su studentima dodiplomskih studija nasumične brojeve i zamolili ih da brzo kažu da li im se taj broj sviđa, ne sviđa ili se osećaju neutralno. Broj 100 je imao najveći procenat ljudi koji ga vole (70%) i najmanji procenat ljudi koji ga ne vole (5%). Brojeve od 1 do 20 volelo je 9% više ljudi od viših brojeva. Brojevi koji su rezultat naučenih tablica množenja (tj. 2 × 2 do 10 × 10) su se svideli 15% više ljudi od preostalih brojeva. Istraživači su zaključili da tečnost brojeva predviđa preferenciju brojeva: stoga su brojevi u tabeli množenja preferiraniji nad prostim brojevima.[18]

Blisko povezano polje istraživanja o preferencijama pisma datira iz 1950-ih. Belgijski psiholog Nutin je 1985. godine izvestio o neočekivanom otkriću da ljudi imaju tendenciju da nesrazmerno i nesvesno preferiraju slova sopstvenog imena. Efekat ime-slovo je repliciran u desetinama naknadnih studija na različitim jezicima, kulturama i pismima, bez obzira da li su učesnici izabrali svoje željeno slovo iz nasumično odabranog para, ili izabrali prvih šest od svih slova u abecedi, ili ocenili svako pojedinačno slovo.[19] Natin je predvideo da će, pošto je pokretačka sila efekta ime-slovo nesvesna preferencija za bilo šta povezano sa sopstvom, postojati i efekat rođendanskog broja.[20][21]

Originalna studija uredi

Godine 1997. istraživači Šinobu Kitajama i Majumi Karasava primetili su da studije u više navrata pokazuju da Japanci ne žele da održe i poboljšaju svoje samopoštovanje, za razliku od Evropljana i Amerikanaca.[22] Dok je istraživanje sa zapadnim učesnicima pokazalo da ljudi u proseku lažno veruju da su bolji od proseka,[23] da pripisuju sebi zasluge za uspehe i krive druge za svoje neuspehe,[24] i da precenjuju šanse da im se desi nešto dobro,[25] studije sa Japancima nisu otkrile takve tendencije samopoboljšanja.[22] Pored toga, u međukulturalnim studijama, Japanci su prijavili da je samopoštovanje više povređeno neuspesima nego podstaknuto uspesima, suprotno od onoga što su izveštavali Amerikanci.[26] Sve ove studije uključivale su učesnike koji su bili svesni da se njihovo samopoštovanje procenjuje, pa se stoga kaže da su to mere eksplicitnog samopoštovanja.[22] Ovo je nateralo Kitajamu i Karasavu da se začude. Činilo im se malo verovatnim da Japanci nemaju pozitivna osećanja vezana za sebe. Pretpostavili su da Japanci nekako ne dozvoljavaju da se ova osećanja otkriju otvoreno. Da bi ovo testirali, sproveli su dva eksperimenta koja su skrivala cilj procene samopoštovanja, mereći umesto toga implicitno samopoštovanje.[26] Pošto po definiciji implicitno samopoštovanje nije dostupno introspekciji, njegove mere se ne oslanjaju na direktne samo-izveštaje, već na stepen do kojeg objekti povezani sa sopstvom generišu pozitivne naspram negativnih misli.[27][28][29] Prvi eksperiment je bio replika Natinove studije o preferencijama slova iz 1987. godine, tražeći efekat vezan za slova imena učesnika.[22][21] Drugi eksperiment je uključivao brojeve, tražeći efekat vezan za brojeve koji predstavljaju dan u mesecu kada je učesnik rođen (između 1 i 31) i mesec njihovog rođendana.[30]

Metod uredi

Za eksperiment sa pismom, tražili su od 219 japanskih studenata da ocene svaku od 45 hiragana, deo japanskog sistema pisanja, prema tome koliko im se dopada.[31] Za eksperiment sa brojevima, zamolili su 269 japanskih studenata da ocene atraktivnost brojeva između 0 i 49. Broj 49 je izabran kao gornja granica da bi se prikrio pravi cilj studije, koji je 31 (što je maksimalni broj dana u mesecu) možda nagovestio. Isto tako, broj 0 je uključen radi maskiranja. Učesnici su morali da daju ocene na skali od šest tačaka, u rasponu od 1, ako im se broj veoma ne sviđa, do 6, ako im se veoma dopao. Kada su to završili, od učesnika su traženi različiti demografski podaci, uključujući njihove rođendane.[30]

Rezultati uredi

Analiza podataka o preferencijama slova otkrila je efekat ime-slovo: pojačano dopadanje slova u sopstvenom imenu učesnika.[31] Analiza podataka o preferencijama brojeva otkrila je efekat rođendanskog broja. Za svaki broj, istraživači su prvo izračunali srednju vrednost sviđanja učesnika koji nisu imali taj broj na svom rođendanu. Ova sredstva su poslužila kao osnova. Za svakog učesnika izračunato je 50 relativnih ocena sviđanja između osnovne linije broja i stvarne preferencije.[32] Prosečni rezultati sviđanja za različite tipove brojeva su pokazali da su učesnici neproporcionalno preferirali brojeve na svom rođendanu. Efekat je bio jači za veće brojeve, preko 12, nego za manje brojeve. Efekat je bio najslabiji za muškarce i njihov mesec rođenja (samo 0,03 razlika u odnosu na srednju vrednost), a najjači za žene i dan njihovog rođendana (razlika od 0,77 u odnosu na srednju vrednost). Sve u svemu, žene su pokazale veću naklonost prema brojevima svog rođendana nego muškarci.[22]

Objašnjenja uredi

Kitajama i Karasava su zaključili da su obrasci u nalazima iz oba eksperimenta najkonzistentniji sa hipotezom da je preferencija posledica vezanosti za sopstvo. Ova osećanja su usko povezana sa samim sobom, ne samo sa imenima i datumima rođenja, već i, implicitno, njihovim sastavnim slovima i brojevima.[22][33][34] Pošto većina ljudi voli sebe,[27] većina ljudi imaju pozitivna osećanja prema ovim sastavnim delovima. Istraživači su sugerisali da je efekat jači za veće brojeve, jer su u svakodnevnom životu ovi brojevi manje zasićeni drugim značenjima, osim njihovim asocijacijama na rođendane.[35]

Alternativno objašnjenje za efekat rođendanskog broja, koje je moralo biti testirano, je puko izlaganje. Kada bi bilo tačno da se brojevi nečijeg rođendana nesrazmerno koriste u svakodnevnom životu, onda bi preferencija brojeva u jednostavno mogla biti sklonost onome što je najčešće. Zajonc je u svojim laboratorijskim studijama iz 1960-ih i 1980-ih otkrio da poznavanje može snažno uticati na preferencije, i skovao termin „efekat pukog izlaganja“.[36][37] Ali Kitajama i Karasava su tvrdili da čak i kada bi ljudi videli brojeve sa svog rođendana više, to bi i dalje bilo zanemarljivo u poređenju sa ukupnom količinom brojeva sa kojima se susreću u svakodnevnom životu.[35] Ovo, u skladu sa argumentima drugih istraživača, koristi se da se isključi puko izlaganje kao objašnjenje za efekat ime-slovo.[35][27]

Kitajama i Karasava su zaključili da Japanci zaista gaje topla osećanja prema sebi, baš kao i Amerikanci i Evropljani, ali da su ta osećanja maskirana kada se to eksplicitno traži. Oni su spekulisali da razlog za ovo maskiranje leži u sklonosti Japanaca da se posvete negativnim, nepoželjnim osobinama radi poboljšanja sebe.[22]

Naknadne studije uredi

Rane naknadne studije uredi

Prva naknadna studija bavila se kulturnim razlikama. Blas, Šmit, Džons i O'Konel koristili su studente iz SAD kao učesnike da bi ponovili originalnu studiju. U svom radu, predstavljenom na godišnjoj konferenciji Američkog psihološkog udruženja u Čikagu, avgusta 1997. godine, oni su izvestili o istom rezultatu: preferenciji za rođendanske brojeve. Ipak, pronašli su mnogo jači efekat, koji bi prema istraživačima mogao biti posledica sklonosti Amerikanaca ka samopoboljšanju.[38][39]

Drugu naknadnu studiju uradili su 1998. godine Kitajama i Učida. Pokušali su da istraže odnos između efekta imena i slova osobe i efekta njegovog ili njenog rođendanskog broja, s obzirom na to da su Kitajama i Karasava sumnjali da postoji jedna pokretačka sila iza oba. Kao što su predvideli, Kitajama i Učida su otkrili da su u jednoj osobi ova dva efekta povezana.[40] Kasnije studije su potvrdile ovaj nalaz.[41]

Godine 2000, Boson, Svan i Penebejker su testirali sedam mera implicitnog samopoštovanja, uključujući zadatak sa brojem rođendana i zadatak sa slovom imena, i četiri mere eksplicitnog samopoštovanja.[32] Koristili su skalu od sedam poena umesto skale od šest poena koju su koristili Kitajama i Karasava, i gledali su samo dan rođendana. U proseku, ispitanici su ocenili svoj rođendan za 0,73 više od ostalih brojeva. Kada su istraživači ponovo testirali svih sedam implicitnih mera samopoštovanja, zadatak broja rođendana bio je jedan od tri koji su dali slične rezultate.[42] Iz slabih ili neznačajnih korelacija između implicitnih i eksplicitnih mera samopoštovanja, zaključili su da implicitno i eksplicitno samopoštovanje koriste različite osnovne konstrukcije.[42]

Kasnije naknadne studije uredi

Kasnije studije su istraživale aspekte efekta. Kole, Dijksterhis i van Nipenberg nastojali su da istraže koliko je automatski proces preferencije. To su radili i sa brojevima i slovima. Podelili su učesnike u dve grupe. Od prve grupe je zatraženo da daju brze, intuitivne reakcije navodeći preferencije za stimuluse. Od druge grupe je zatraženo da obrazlože zašto im se neki brojevi više dopadaju od drugih i da analiziraju koje karakteristike brojeva vole. Kao što su istraživači predvideli, otkrili su da su i efekat rođendanskog broja i efekat slovo-ime nestali u stanju „razmišljanja”. Oni su tvrdili da razmišljanje o razlozima podstiče deliberativno prevladavanje implicitnih efekata samopoštovanja.[43] Ovaj zaključak je podržan posmatranjem korelacija između efekata: dok je u uslovima osećanja snaga efekta rođendanskog broja učesnika bila u korelaciji sa njegovim ili njenim efektom imena i slova, takva korelacija nije pronađena u stanju razmišljanja.[43]

Džouns, Pelam, Mirenberg i Hets istraživali su kako se efekat održao pod „pretnjama“ sebi. Ranija istraživanja Kolea, Smitsa, van Nipenberga i Dijksterhisa su već pokazala da na efekat imena i slova utiče uočena pretnja.[44] Džouns, Pelham, Mirenberg i Hets su prvo naterali neke učesnike da pišu o ličnoj mani, a zatim su svim učesnicima dali zadatak za preferenciju broja i zadatak za preferenciju slova. Ono što su otkrili bilo je u skladu sa prethodnim nalazima: ljudi koji su se mnogo voleli, voleli su brojeve svoh rođendana i slova njihovog imena još više kada bi neki aspekt njihovog ja bio ugrožen. To predviđa teorija nesvesnog samopoboljšanja i ne može objasniti samo teorijom izloženosti.[45][46]

Nikl, Pederson i Rosov su tražili efekte sa značajnim godinama. Zamolili su 83 studenta da na skali od 1 do 7 ocene koliko im se dopadaju godine između 1976. i 2001, meseci u godini, godišnja doba, doba dana, pa čak i vrste kućnih ljubimaca, u pokušaju da prikriju cilj studije. Analiza podataka pokazala je da se učesnicima godina rođenja dopala mnogo više od proseka četiri godine nakon rođenja. Istraživači su takođe otkrili da se godina mature takođe dopadala više od proseka. Od meseci u godini, najviše se voleo mesec u kome su učesnici rođeni.[47]

Falk, Hajn, Takemura, Čang i Hsu su istraživali validnost implicitnih mera samopoštovanja za procenu kulturnih razlika.[48] Oni su podvrgli kanadske i japanske učesnike nizu testova, od kojih je jedan bio ocenjivanje brojeva do 40 prema tome koliko su ih učesnici voleli.[48] Pošto su istraživači videli malu ili nikakvu korelaciju između različitih implicitnih mera samopoštovanja, nisu izveli nikakve zaključke o kulturnim razlikama.[48] Stiger i Krizan istraživali su međukulturalne razlike u preferencijama brojeva, posebno dan na koji se slavi Božić, kao faktor koji doprinosi preferenciji brojeva. Zamolili su učesnike iz šest zemalja da ocene brojeve između 1 i 36. Otkrili su da su u zemljama u kojima se pokloni razmenjuju 24. decembra učesnici nesrazmerno preferirali broj 24, dok su u zemljama koje to čine 25. decembra učesnici više voleli 25.[49] Oni su zaključili da se kulturni uticaji moraju uzeti u obzir ako se ove preferencije koriste da odražavaju individualne razlike.[49]

Aplikacija uredi

U psihološkim procenama, efekat broja rođendana je iskorišćen za merenje implicitnog samopoštovanja.[50] Zadatak za podešavanje brojeva se često koristi u kombinaciji sa popularnijim zadatkom o izboru slova, koji se ponekad zajednički naziva zadatak inicijalne i rođendanske želje (IBPT).[32][50] Najpopularniji metod za merenje implicitnog samopoštovanja je test implicitnog povezivanja.[19]

Ne postoji standardni metod za primenu zadatka. Najčešće korišćeni je zadatak za ocenjivanje, koji podrazumeva da učesnici procene sve brojeve ispod određenog praga (obično preko 31 da bi se prikrila svrha procene veze sa datumima), ukazujući koliko im se sviđaju na skali od 7 poena.[32] Ne postoji standardni algoritam za izračunavanje implicitnog samopoštovanja. U upotrebi je najmanje šest algoritama. U svojoj meta-analizi efekta ime-slovo, Stiger, Voracek i Forman preporučuju korišćenje ipsatizovanog algoritma dvostruke korekcije.[51] Algoritmi se obično primenjuju i na broj dana i na mesec.[32][51]

Stiger, Voracek i Forman preporučuju da zadatak uključuje i preferenciju slova i preferenciju brojeva, da se primeni dva puta i da se uputstva fokusiraju na dopadanje, a ne na privlačnost.[52] Zadatak preferencije broja korišćen je za merenje implicitnog samopoštovanja u različitim kontekstima kao što su roditeljstvo[41] i mentalne navike.[53]

Šire implikacije uredi

Istraživači su tražili šire implikacije efekta rođendanskog broja na preferencije, kako unutar tako i van laboratorije. Grupa kontroverznih istraživanja pod okriljem implicitnog egoizma, počevši od Pelhama, Mirenberga i Džounsa, istraživala je da li ljudi nesvesno donose životne odluke na osnovu slova imena ili rođendanskog broja.[46][54][55] Skeptici kažu da je tvrdnja da pisma utiču na životne odluke izuzetna i zahteva izuzetne dokaze.[56] Na osnovu analize terenskih podataka u SAD-u, zaključili su da ljudi neproporcionalno žive u gradovima čija imena sadrže brojeve koji odgovaraju brojevima njihovog rođendana. Oni su posmatrali ljude koji su rođeni 2. februara, 3. marta, 4. aprila, sve do 8. avgusta, i ljude koji su živeli u gradovima sa brojevima, kao što su Dve reke, Tri hrasta, Četiri ugla, itd.[57] Ali u svojoj kritičkoj analizi ove studije Simonson je tvrdio da je njena pouzdanost upitna, jer je pronašao samo mali broj stanovnika sa podudarnim brojevima. Simonson je pokušao da ponovi nalaz na različite načine, ali bezuspešno. Nije našao nikakav uticaj samo dana rođenja na grad (npr. drugog u mesecu, a ne samo februara). Takođe nije našao uticaj rođendanskog broja na ulicu, adresu ili broj stana.[58]

Džounss, Pelham, Karvalo i Mirenberg su istraživali uticaj preferencije brojeva na međuljudsku privlačnost. U laboratorijskoj studiji pokazali su američkim učesnicima tekstualne profile ljudi. Profili su dolazili sa vidljivo prikazanim, naizgled proizvoljnim kodom koji je objašnjen samo da bi pomogao istraživačima da prate profile. Polovini učesnika je prikazan kod koji odgovara njihovom rođendanu (npr. neko rođen 8. septembra je video profil partnera sa šifrom „09-08“); druga polovina je videla kod koji se ne podudara (npr. „03-23“). Svim učesnicima je prikazan potpuno isti profil. Morali su da ocene koliko misle da bi im se dopala osoba na profilu. Rezultati su pokazali da se učesnicima više sviđaju profili kada se šifra podudara sa njihovim brojem rođendana.[55] U odnosu na učesnike u kontrolnom stanju, učesnici u uslovu asocijacije rođendana mogli su na kraju testa tačnije da se prisete koda, ali samo 5 od 110 učesnika je pomenulo odgovarajući kod kao potencijalni uticaj. Zaključak je bio da su sklonosti ljudi prema broju sopstvenih rođendana dovoljno moćne da utiču na privlačnost prema drugim ljudima.[55] Pelham i Karvalo su kasnije pogledali međuljudsku privlačnost, koristeći podatke sa terena. Oni su koristili državnu evidenciju o braku kako bi zaključili da se ljudi nesrazmerno venčavaju sa ljudima koji imaju iste brojeve rođendana.[54] Takođe su otkrili da su neveste neproporcionalno birale svoje rođendane i mesece rođenja kao datume venčanja.[59][60][61][62]

Koulter i Greval su istraživali da li se efekat rođendanskog broja može iskoristiti u prodaji i marketingu. Preko 200 učesnika onlajn ankete upitano je za oglas za večeru sa testeninom, gde je cena tajno usklađena sa danom u mesecu njihovog rođendana. Na primer, neko rođen 16. u određenom mesecu bi video cenu „39,16 dolara“. Istraživači su otkrili da podudarni brojevi povećavaju dopadanje cene i nameru kupovine. Kada su u zadatak uveli uočenu pretnju sebi, otkrili su preuveličan efekat. Iz ovoga su zaključili da se pozitivan uticaj vezan za rođendanske brojeve direktno prenosi na sklonosti potrošača prema cenama i na kraju utiče na njihove kupovne namere.[63] Keler i Girl su nastojali da repliciraju Koulterovu i Grevalovu studiju. Oni su manipulisali cenama u reklamama za picu i servis za striming muzike kako bi odgovarali rođendanu (dan, godina) učesnika u njihovoj laboratorijskoj studiji. Nisu naišli na nesrazmerno dopadanje odgovarajućih cena, ni za godinu u kojoj je učesnik rođen ili za dan. Keler i Girl su zaključili da moraju postojati neki preduslovi kao što su početni stimulansi da bi se pokrenuo efekat, iako su sugerisali da je moguće da su njihovi učesnici, koji su svi rođeni između 1990. i 1999. godine, svoju godinu rođenja tako često doživljavali kao cenu život da je postala previše uobičajena.[64]

Smits je koristio podudaranje imena i rođendana u eksperimentu za dopadanje proizvoda. Izmislio je nazive proizvoda za DVD koji su odgovarali i delu imena učesnika i njihovom rođendanu. Na primer, učesnik po imenu Mariel, rođen 14. maja, dobio bi oglas za DVD plejer pod nazivom „DVD-Ma 14“ u samorelevantnom stanju i „DVD-Pu 30“ u kontrolnom stanju. Otkrio je da učesnici sa visokim samopoštovanjem više vole proizvode ako su nazivi proizvoda njima relevantni, nego ako nisu. Takođe je otkrio da se suprotno dešava među učesnicima sa niskim samopoštovanjem: oni su više voleli proizvode ako nisu relevantni.[65]

Reference uredi

  1. ^ Schimmel, Annemarie (1994). Mystery of Numbers. New York: Oxford University Press. str. 4. ISBN 978-0-19-508919-6. 
  2. ^ Bellos, Alex (2015). Alex Through the Looking Glass: How Life Reflects Numbers, and Numbers Reflect Life. London: Bloomsbury Paperbacks. str. 3. ISBN 978-1-4088-4572-1. 
  3. ^ Schimmel, Annemarie (1994). The Mystery of Numbers. New York: Oxford University Press. str. 139. ISBN 978-0-19-508919-6. 
  4. ^ Schimmel, Annemarie (1994). The Mystery of Numbers. New York: Oxford University Press. str. 207. ISBN 978-0-19-508919-6. 
  5. ^ Bellos, Alex (2015). Alex Through the Looking Glass: How Life Reflects Numbers, and Numbers Reflect Life. London: Bloomsbury Paperbacks. str. 4. ISBN 978-1-4088-4572-1. 
  6. ^ Wells, David (1997). The Penguin Dictionary of Curious and Interesting Numbers (2nd revised ed.). London: Penguin books. str. 67. ISBN 978-0-14-026149-3. 
  7. ^ Dietz, P. A. (1933). Over onderbewuste voorkeur. Nederlandsche Tijdschrift voor Psychologie. str. 145—162. 
  8. ^ a b Kubovy, Michael; Psotka, Joseph (1976). „The predominance of seven and the apparent spontaneity of numerical choices.”. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance (na jeziku: engleski). 2 (2): 291—294. ISSN 1939-1277. doi:10.1037/0096-1523.2.2.291. 
  9. ^ Heywood, Simon (1972). „The Popular Number Seven or Number Preference”. Perceptual and Motor Skills (na jeziku: engleski). 34 (2): 357—358. ISSN 0031-5125. doi:10.2466/pms.1972.34.2.357. 
  10. ^ Simon, William E.; Primavera, Louis H. (1972). „Investigation of the “Blue Seven Phenomenon” in Elementary and Junior High School Children”. Psychological Reports (na jeziku: engleski). 31 (1): 128—130. ISSN 0033-2941. doi:10.2466/pr0.1972.31.1.128. 
  11. ^ Wiegersma, S. (1979). „No “Seven Phenomenon” in Eight- and Nine-Year-Old Children”. Perceptual and Motor Skills (na jeziku: engleski). 49 (2): 472—474. ISSN 0031-5125. doi:10.2466/pms.1979.49.2.472. 
  12. ^ Saito, Miho (1999). „“Blue and Seven Phenomena” among Japanese Students”. Perceptual and Motor Skills (na jeziku: engleski). 89 (2): 532—536. ISSN 0031-5125. doi:10.2466/pms.1999.89.2.532. 
  13. ^ Philbrick, Joseph L. (1976). „Blue Seven in East Africa: Preliminary Report”. Perceptual and Motor Skills (na jeziku: engleski). 42 (2): 484—484. ISSN 0031-5125. doi:10.2466/pms.1976.42.2.484. 
  14. ^ Kuloğlu, Murat; Caykoylu, Ali; Yılmaz, Elif; Akyol, Esra; Ekinci, Okan; İbiloğlu, Aslıhan; Gecici, Omer (2009). Do psychiatric disorders affect color and number preferences?. Yeni Symposium. str. 113—119. 
  15. ^ Milikowski, Marisca; Elshout, Jan J. (1996). „Numbers as friends and villains” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  16. ^ Bellos, Alex (2015). Alex Through the Looking Glass: How Life Reflects Numbers, and Numbers Reflect Life. London: Bloomsbury Paperbacks. str. 5. ISBN 978-1-4088-4572-1. 
  17. ^ Hines, T. M. (1990). „An odd effect: lengthened reaction times for judgments about odd digits”. Memory & Cognition. 18 (1): 40—46. ISSN 0090-502X. PMID 2314226. doi:10.3758/bf03202644. 
  18. ^ King, Dan; Janiszewski, Chris (2011). „The Sources and Consequences of the Fluent Processing of Numbers”. Journal of Marketing Research (na jeziku: engleski). 48 (2): 327—341. ISSN 0022-2437. doi:10.1509/jmkr.48.2.327. 
  19. ^ a b Hoorens, Vera (2014). „What’s really in a Name-Letter Effect? Name-letter preferences as indirect measures of self-esteem”. European Review of Social Psychology (na jeziku: engleski). 25 (1): 228—262. ISSN 1046-3283. doi:10.1080/10463283.2014.980085. 
  20. ^ Nuttin, Jozef M. (1985). „Narcissism beyond Gestalt and awareness: The name letter effect”. European Journal of Social Psychology (na jeziku: engleski). 15 (3): 353—361. ISSN 0046-2772. doi:10.1002/ejsp.2420150309. 
  21. ^ a b Nuttin, Jozef M. (1987). „Affective consequences of mere ownership: The name letter effect in twelve European languages”. European Journal of Social Psychology (na jeziku: engleski). 17 (4): 381—402. ISSN 0046-2772. doi:10.1002/ejsp.2420170402. 
  22. ^ a b v g d đ e Kitayama, Shinobu; Karasawa, Mayumi (1997). „Implicit Self-Esteem in Japan: Name Letters and Birthday Numbers”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 23 (7): 736—742. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167297237006. 
  23. ^ Chambers, John R. (2008). „Explaining False Uniqueness: Why We are Both Better and Worse Than Others”. Social and Personality Psychology Compass (na jeziku: engleski). 2 (2): 878—894. ISSN 1751-9004. doi:10.1111/j.1751-9004.2008.00076.x. 
  24. ^ Miller, Dale T.; Ross, Michael (1975). „Self-serving biases in the attribution of causality: Fact or fiction?”. Psychological Bulletin (na jeziku: engleski). 82 (2): 213—225. ISSN 1939-1455. doi:10.1037/h0076486. 
  25. ^ Taylor, Shelley E.; Brown, Jonathon D. (1988). „Illusion and well-being: A social psychological perspective on mental health.”. Psychological Bulletin (na jeziku: engleski). 103 (2): 193—210. ISSN 1939-1455. doi:10.1037/0033-2909.103.2.193. 
  26. ^ a b Kitayama, Shinobu; Karasawa, Mayumi (1997). „Implicit Self-Esteem in Japan: Name Letters and Birthday Numbers”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 23 (7): 736—742. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167297237006. 
  27. ^ a b v Greenwald, Anthony G.; Banaji, Mahzarin R. (1995). „Implicit social cognition: Attitudes, self-esteem, and stereotypes.”. Psychological Review (na jeziku: engleski). 102 (1): 4—27. ISSN 1939-1471. doi:10.1037/0033-295X.102.1.4. 
  28. ^ Spalding, Leah R.; Hardin, Curtis D. (1999). „Unconscious Unease and Self-Handicapping: Behavioral Consequences of Individual Differences in Implicit and Explicit Self-Esteem”. Psychological Science (na jeziku: engleski). 10 (6): 535—539. ISSN 0956-7976. doi:10.1111/1467-9280.00202. 
  29. ^ Krizan, Zlatan; Suls, Jerry (2008). „Are implicit and explicit measures of self-esteem related? A meta-analysis for the Name-Letter Test”. Personality and Individual Differences (na jeziku: engleski). 44 (2): 521—531. doi:10.1016/j.paid.2007.09.017. 
  30. ^ a b Kitayama, Shinobu; Karasawa, Mayumi (1997). „Implicit Self-Esteem in Japan: Name Letters and Birthday Numbers”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 23 (7): 736—742. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167297237006. 
  31. ^ a b Kitayama, Shinobu; Karasawa, Mayumi (1997). „Implicit Self-Esteem in Japan: Name Letters and Birthday Numbers”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 23 (7): 736—742. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167297237006. 
  32. ^ a b v g d Bosson, Jennifer K.; Swann, William B.; Pennebaker, James W. (2000). „Stalking the perfect measure of implicit self-esteem: The blind men and the elephant revisited?”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 79 (4): 631—643. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.79.4.631. 
  33. ^ Kesebir, Selin; Oishi, Shigehiro (2010). „A Spontaneous Self-Reference Effect in Memory: Why Some Birthdays Are Harder to Remember Than Others”. Psychological Science (na jeziku: engleski). 21 (10): 1525—1531. ISSN 0956-7976. doi:10.1177/0956797610383436. 
  34. ^ Finch, John F.; Cialdini, Robert B. (1989). „Another Indirect Tactic of (Self-) Image Management: Boosting”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 15 (2): 222—232. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167289152009. 
  35. ^ a b v Kitayama, Shinobu; Karasawa, Mayumi (1997). „Implicit Self-Esteem in Japan: Name Letters and Birthday Numbers”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 23 (7): 736—742. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167297237006. 
  36. ^ Zajonc, Robert B. (1968). „Attitudinal effects of mere exposure.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 9 (2, Pt.2): 1—27. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/h0025848. 
  37. ^ Zajonc, R. B. (1980). „Feeling and thinking: Preferences need no inferences.”. American Psychologist (na jeziku: engleski). 35 (2): 151—175. ISSN 1935-990X. doi:10.1037/0003-066X.35.2.151. 
  38. ^ Blass, T.; Schmitt, C.; Jones, E.; O'Connell, M. (1997). „The own-birthday effect: From Japan to the United States”. Paper Presented at the 105th Annual Convention of the American Psychological Association. Chicago. 
  39. ^ Cervone, Daniel; Shoda, Yuichi, ur. (1999). The coherence of personality: social-cognitive bases of consistency, variability, and organization. New York London: The Guilford Press. str. 286–287. ISBN 978-1-57230-436-9. 
  40. ^ Cervone, Daniel; Shoda, Yuichi, ur. (1999). The coherence of personality: social-cognitive bases of consistency, variability, and organization. New York London: The Guilford Press. str. 286. ISBN 978-1-57230-436-9. 
  41. ^ a b DeHart, Tracy; Pelham, Brett W.; Tennen, Howard (2006). „What lies beneath: Parenting style and implicit self-esteem”. Journal of Experimental Social Psychology (na jeziku: engleski). 42 (1): 1—17. doi:10.1016/j.jesp.2004.12.005. 
  42. ^ a b Bosson, Jennifer K.; Swann, William B.; Pennebaker, James W. (2000). „Stalking the perfect measure of implicit self-esteem: The blind men and the elephant revisited?”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 79 (4): 631—643. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.79.4.631. 
  43. ^ a b Koole, Sander L.; Dijksterhuis, Ap; van Knippenberg, Ad (2001). „What's in a name: Implicit self-esteem and the automatic self.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 80 (4): 669—685. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.80.4.669. 
  44. ^ Koole, Sander L.; Smeets, Karianne; van Knippenberg, Ad; Dijksterhuis, Ap (1999). „The cessation of rumination through self-affirmation.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 77 (1): 111—125. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.77.1.111. 
  45. ^ Jones, John T.; Pelham, Brett W.; Mirenberg, Matthew C.; Hetts, John J. (2002). „Name Letter Preferences Are Not Merely Mere Exposure: Implicit Egotism as Self-Regulation”. Journal of Experimental Social Psychology (na jeziku: engleski). 38 (2): 170—177. doi:10.1006/jesp.2001.1497. 
  46. ^ a b Pelham, Brett W.; Mirenberg, Matthew C.; Jones, John T. (2002). „Why Susie sells seashells by the seashore: Implicit egotism and major life decisions.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 82 (4): 469—487. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.82.4.469. 
  47. ^ Nickell, Gary (2003). „THE BIRTHDATE EFFECT: AN EXTENSION OF THE MERE OWNERSHIP EFFECT”. Psychological Reports (na jeziku: engleski). 92 (1): 161. ISSN 0033-2941. doi:10.2466/PR0.92.1.161-163. 
  48. ^ a b v Falk, Carl F.; Heine, Steven J.; Takemura, Kosuke; Zhang, Cathy X. J.; Hsu, Chih‐Wei (2015). „Are Implicit Self‐Esteem Measures Valid for Assessing Individual and Cultural Differences?”. Journal of Personality (na jeziku: engleski). 83 (1): 56—68. ISSN 0022-3506. doi:10.1111/jopy.12082. 
  49. ^ a b Stieger, Stefan; Krizan, Zlatan (2013-01-10). „Cultural Influences on Number Preferences: Christmas and Grading Systems”. The Psychological Record. 63 (1): 185—192. doi:10.11133/j.tpr.2013.63.1.014. 
  50. ^ a b Stieger, Stefan; Voracek, Martin; Formann, Anton K. (2012). „How to Administer the Initial Preference Task”. European Journal of Personality (na jeziku: engleski). 26 (1): 63—78. ISSN 0890-2070. doi:10.1002/per.823. 
  51. ^ a b Stieger, Stefan; Voracek, Martin; Formann, Anton K. (2012). „How to Administer the Initial Preference Task”. European Journal of Personality (na jeziku: engleski). 26 (1): 63—78. ISSN 0890-2070. doi:10.1002/per.823. 
  52. ^ Stieger, Stefan; Voracek, Martin; Formann, Anton K. (2012). „How to Administer the Initial Preference Task”. European Journal of Personality (na jeziku: engleski). 26 (1): 63—78. ISSN 0890-2070. doi:10.1002/per.823. 
  53. ^ Verplanken, Bas; Friborg, Oddgeir; Wang, Catharina E.; Trafimow, David; Woolf, Kristin (2007). „Mental habits: Metacognitive reflection on negative self-thinking.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 92 (3): 526—541. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.92.3.526. 
  54. ^ a b Pelham, Brett; Mauricio, Carvallo (2015-11-02). „When Tex and Tess Carpenter Build Houses in Texas: Moderators of Implicit Egotism”. Self and Identity (na jeziku: engleski). 14 (6): 692—723. ISSN 1529-8868. doi:10.1080/15298868.2015.1070745. 
  55. ^ a b v Jones, John T.; Pelham, Brett W.; Carvallo, Mauricio; Mirenberg, Matthew C. (2004). „How Do I Love Thee? Let Me Count the Js: Implicit Egotism and Interpersonal Attraction.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 87 (5): 665—683. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.87.5.665. 
  56. ^ Danesi, Marcel (2012). Linguistic Anthropology: A brief introduction. Toronto: Canadian Scholars' Press. str. 84. ISBN 978-1-55130-489-2. 
  57. ^ Pelham, Brett W.; Mirenberg, Matthew C.; Jones, John T. (2002). „Why Susie sells seashells by the seashore: Implicit egotism and major life decisions.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 82 (4): 469—487. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.82.4.469. 
  58. ^ Simonsohn, Uri (2011). „Spurious? Name similarity effects (implicit egotism) in marriage, job, and moving decisions.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 101 (1): 1—24. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/a0021990. 
  59. ^ Pelham, Brett; Mauricio, Carvallo (2015-11-02). „When Tex and Tess Carpenter Build Houses in Texas: Moderators of Implicit Egotism”. Self and Identity (na jeziku: engleski). 14 (6): 692—723. ISSN 1529-8868. doi:10.1080/15298868.2015.1070745. 
  60. ^ Jiang, Lan; Hoegg, Joandrea; Dahl, Darren W.; Chattopadhyay, Amitava (2010). „The Persuasive Role of Incidental Similarity on Attitudes and Purchase Intentions in a Sales Context”. Journal of Consumer Research (na jeziku: engleski). 36 (5): 778—791. ISSN 0093-5301. doi:10.1086/605364. 
  61. ^ Burger, Jerry M.; Messian, Nicole; Patel, Shebani; del Prado, Alicia; Anderson, Carmen (2004). „What a Coincidence! The Effects of Incidental Similarity on Compliance”. Personality and Social Psychology Bulletin (na jeziku: engleski). 30 (1): 35—43. ISSN 0146-1672. doi:10.1177/0146167203258838. 
  62. ^ Potter van Loon, Rogier J.D.; Van den Assem, Martijn J.; Van Dolder, Dennie; Wang, Tong V. (2015). „Number Preferences in Lotteries”. SSRN Electronic Journal (na jeziku: engleski). ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.2657776. 
  63. ^ Coulter, Keith S.; Grewal, Dhruv (2014). „Name-Letters and Birthday-Numbers: Implicit Egotism Effects in Pricing”. Journal of Marketing (na jeziku: engleski). 78 (3): 102—120. ISSN 0022-2429. doi:10.1509/jm.13.0059. 
  64. ^ Keller, Barbara; Gierl, Heribert (2017), Zabkar, Vesna; Eisend, Martin, ur., Can Advertisers Benefit from the Name-Letter- and Birthday-Number Effect? (na jeziku: engleski), Springer Fachmedien Wiesbaden, str. 31—44, ISBN 978-3-658-18730-9, doi:10.1007/978-3-658-18731-6_3, Pristupljeno 2023-12-19 
  65. ^ Smeets, Raymond (2009). On the Preference for Self-related Entities: The Role of Positive Self-associations in Implicit Egotism Effects. Nijmegen, the Netherlands: UB Nijmegen. str. 47—49. ISBN 978-90-90-24290-3. 

Literatura uredi

  • Bellos, Alex (2015). Alex Through the Looking Glass: How Life Reflects Numbers, and Numbers Reflect Life. London: Bloomsbury Paperbacks. ISBN 978-1-4088-4572-1.
  • Koole, Sander L.; Dijksterhuis, Ap; van Knippenberg, Ad (2001). "What's in a name: implicit self-esteem and the automatic self" (PDF). Journal of Personality and Social Psychology. 80 (4): 669–685. doi:10.1037/0022-3514.80.4.669. hdl:1871/17530. PMID 11316229.
  • Blass, T.; Schmitt, C.; Jones, E.; O'Connell, M. (1997). "The own-birthday effect: From Japan to the United States". Paper Presented at the 105th Annual Convention of the American Psychological Association, Chicago.
  • Koole, Sander L.; Smeets, Karianne; van Knippenberg, Ad; Dijksterhuis, Ap (1999). "The cessation of rumination through self-affirmation". Journal of Personality and Social Psychology. 77 (1): 111–125. doi:10.1037/0022-3514.77.1.111.
  • Bosson, Jennifer K.; Swann, William B.; Pennebaker, James W. (2000). "Stalking the perfect measure of implicit self-esteem: the blind men and the elephant revisited?". Journal of Personality and Social Psychology. 79 (4).
  • Chambers, John R. (2008). "Explaining false uniqueness: Why we are both better and worse than others". Social and Personality Psychology Compass. 2 (2): 878–894. doi:10.1111/j.1751-9004.2008.00076.x.
  • Schimmel, Annemarie (1994). The Mystery of Numbers. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508919-6.
  • Smeets, Raymond (2009). On the Preference for Self-related Entities: The Role of Positive Self-associations in Implicit Egotism Effects. Nijmegen, the Netherlands: UB Nijmegen. ISBN 978-90-90-24290-3.
  • Coulter, K. S., & Grewal, D. (2014). Name-letters and birthday-numbers: Implicit egotism effects in pricing. Journal of Marketing, 78(3), 102-120.
  • Kitayama, S., & Karasawa, M. (1997). Implicit self-esteem in Japan: Name letters and birthday numbers. Personality and social psychology bulletin, 23(7), 736-742.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ефекат_рођенданског_броја&oldid=27689585”