Žeđ (budizam)
Tanha (pal. तण्हा taṇhā) ili trsna (sansk. तृष्णा tṛṣṇā) je budistički pojam koji doslovno znači žeđ[1][2], a preneseno želju[1] ili žudnju.[2]
Žudnja je snažan i istrajan poriv da se doživi ili poseduje nešto.[4] Prema Budi, žudnja je jedan od dva uzroka patnje; drugi je neznanje.[4]
Prema Budinom učenju, postoje tri vrste žeđi: žeđ za čulnim zadovoljstvima, žeđ za postojanjem i žeđ za nepostojanjem.[5] Smatra se da je žeđ duboko usađena u ljudskoj prirodi i da donosi sve nedaće. Buda je govorio da ”patnja nastaje iz žeđi za zadovoljstvima, iz žeđi za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava.”[6]
Oslobođenje od ”žeđi” prvi je korak na putu oslobođenja.[7]
Budino učenje
urediŽeđ kao uslov ličnosti
urediPrema Budinom učenju, žeđ je uslov nastanka ličnosti:
Buda obrazlaže postanak ličnosti iz one žeđi koja se uvijek ponovno rađa, i vezana za strastveni užitak nalazi zadovoljstvo sad tu sad tamo, a to je žeđ spolnog nagona, žeđ za postojanjem i žeđ za vlašću.
— Damadina
Iskorenjivanje, napuštanje, oslobođenje od žeđi, vodi prestanku ličnosti.
Žeđ kao uslov sveta
urediU Budinom sistemu, žeđ ima ulogu tvorca, odnosno "graditelja ovog zdanja", kog je uzalud tražio.[8] Prema Budinom učenju, žeđ je uslov nastanka i nestanka sveta:
A kako prestaje ovaj svet? Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje žeđ. Ali potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te žeđ prestaje i gorivo. Prestankom goriva prestaje i bivanje. Prestankom bivanja prestaje i rođenje. Prestankom rođenja prestaju starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitavo to klupko nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet.[9]
Postoje različite vrste žeđi, za svako od šest čula. Na primer, žeđ za predmetima uma (dhamma-taṇhā): za raznim mislima, maštarijama, mentalnim slikama, idejama, sistemima, osećanjima, emotivnim stanjima i slično.[10]
Uklanjanje pomoću mudrosti
urediPrema Budinim rečima, mudrost je kao oštrica noža, kojom uklanjamo opijenost i požudu između čula i predmeta:
Zamislite veštog mesara da ubije kravu i raspori je oštrim mesarskim nožem. Ne oštetivši meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi sve tetive, žile i ligamente. A zatim joj oguli kožu, te preko onog što je ostalo opet razapne tu kožu. Je li istina ako bih rekao: ‘Krava je spojena sa kožom baš kao što je ranije bila?’[...]
Dao sam vam poređenje kako bih preneo značenje: ‘Meso’ je naziv za šest unutrašnjih osnova čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih osnova čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ su opijenost i požuda. ‘Oštar mesarski nož’ je plemenita mudrost – koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.[11]
— Buda
Literatura
uredi- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori
uredi- ^ a b Monier Williams, 1964, pp. 454, entry for "Tṛishṇā," retrieved 2008-06-12 from "U. Cologne" at http://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/MWScan/MWScanpdf/mw0454-tRpAya.pdf.
- ^ a b Rhys Davids & Stede (1921-25), pp. 294, entry for "Taṇhā," retrieved 2008-06-12 from "U. Chicago" at http://dsal.uchicago.edu/cgi-bin/philologic/getobject.pl?c.1:1:1936.pali[mrtva veza].
- ^ Korena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. октобар 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б Budizam od A do Ž
- ^ Žudnje[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Čedomil Veljačić: Budizam
- ^ Речник пали и будистичких термина Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2011), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
- ^ Kovačević 2014, стр. 272.
- ^ Kovačević 2014, стр. 286.
- ^ Нандакова поука (Nandakovāda sutta, MN 146, скраћени превод)
Види још
uredi | Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |