Žistibor
Žistibor ili Čestibor, je bio lužičkosrpski kralj.[1] Vladao je od oko 840. godine do 859. godine. Bio je vazal Ludviga II Nemačkog i vodio je Lužičane u bitke protiv drugih lužičkih plemena, pobedio ih je i stavio pod nemačku vlast. Posle izvesnog vremena, Lužički Srbi su ubili svog kralja Žistibora.[2]
| Žistibor, Čestibor | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 859. |
| Porodica | |
| Potomstvo | Slavibor ? |
| Roditelji | Czimislav ? |
| Kralj | |
| Period | 840–859. |
| Prethodnik | Czimislav |
| Naslednik | Slavibor |
Vladavina
urediO Žistiboru poznato je veoma malo. Posle smrti Czimislava u borbi sa Franačkom 840. godine, nasledio je presto. U 851. godini ponovo su se porobljena plemena podigla, isto tako i 858. godine, pa je Žistibor vodio je pobunu protiv Franačke, Ove borbe odvijale su se u okviru ratovanja između Velikomoravskog i Istočnofranačkog carstva, a delimično kao ustanički savezi (Aufstandsbunde), ali su bili poražen i na kraju je Žistibor[3] priznao vlast kralja Ludviga II Nemačkog. Borio se protiv drugih lužičkih plemena od 856. do 858. godine. U 856. godini Žistibor je doprineo razvoju odnosa između Lužičana i Franaka.[4][5] 857. godine je našao utočište kod češkog kneza, brata od češkog kneza Slavočeha.[6]
Međutim, to se njegovom narodu Lužičanima nije dopalo naručito sveštenstvu, plemstvu, mnogobožcima i ratnicima. 858/859. godine je ubijen. Novi knez je postao Slavibor.[4][5]
Polovinom 9. veka, jedan Bavarski geograf je izračunao da Lužica ima oko 50 civitasa.[7]
Literatura
uredi- ^ Palacký, František (1844). Geschichte von Böhmen: Grösstentheils nach urkunden und handschriften, Volume 5. str. 115.
- ^ Reuter, Timothy (1992). Annals of Fulda. str. 32.
- ^ * Rastko.org, Lužički Srbi u srednjem veku
- ^ a b Timothy Reuter. The Annals of Fulda: Ninth-century Histories. Vol. II. Manchester. — p. 32.
- ^ a b Leszek Moczulski, Narodziny Międzymorza, Warszawa 2007, pp. 561.
- ^ Słownik starożytności słowiańskich, t. 5, Wrocław 1975, pp. 241.
- ^ Pierre Riche (1. 01. 1993). The Carolingians: A Family Who Forged Europe. University of Pennsylvania Press. str. 110—. ISBN 978-0-8122-1342-3.