Žorž Bize

Žorž Bize (franc. Georges Bizet; Pariz, Francuska, 25. oktobar 1838 — Bužival, Francuska, 3. jun 1875) bio je francuski kompozitor i pijanista. Njegovo najpoznatije delo je opera pod nazivom „Karmen“.

Žorž Bize
Žorž Bize
Lični podaci
Datum rođenja	(1838-10-25)25. oktobar 1838.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	3. jun 1875.(1875-06-03) (36 god.)
Mesto smrti	Bužival, Francuska
Kompozitorski rad
Najvažnija dela	Karmen

Biografija

Žorž Bize je rođen u Parizu, u cenjenoj muzičkoj porodici, pod imenom Aleksandar Cezar Leopold Bize (Alexandre-César-Léopold Bizet), ali ubrzo posle krštenja dobija ime Žorž po kome će ostati poznat i do današnjih dana. Kao čudo od deteta biva primljen u prestižni Pariski muzički konzervatorijum, sa nepunih deset godina, gde je učio klavir i kompoziciju i tamo redovno dobijao nagrade za svoja dela.

Godine 1857. dobio je nagradu od Žaka Ofenbaha za operu „La docteur Miracle“ i tako osvaja školarinu za nastavak učenja. U skladu sa pravilima školarine, studije je pohađao u Rimu tri godine. Tamo je i napisao jednu od svojih poznatih opera „Don Procopio“. Osim te tri godine u Rimu, Bize je proveo ceo svoj život u Parizu.

Po završetku studija vratio se u Francusku i nastavio da komponuje. Ubrzo posle njegovog povratka, umrla mu je majka. Godine 1863, napisao je operu „Lovci na bisere“ (Les pêcheurs de perles) za pozorište „Lyrique“. Tokom ovog vremena Bize je takođe napisao i dela „La jolie fille de Perth“, poznatu „L'arlésienne“ (napisana kao slučajna muzika za predstavu) i kompoziciju za klavir „Dečje igre“ (Jeux d'enfants). Takođe je napisao i romantičnu operu „Djamileh“, koja se i danas vidi kao prethodnica opere „Karmen“. Bizeova prva simfonija, „Simfonija sa visokim C“, napisana je u Pariskom konzervatorijumu kada je Bizeu bilo 17 godina, i to kao školski zadatak. Otkrivena je tek 1935. u arhivama biblioteke muzičkog konzervatorijuma. Posle svog prvog izvođenja, odmah je proglašena kao remek-delo tada mladog kompozitora.

Najpoznatije delo Žorž Bizea je svakako „Karmen“ iz 1875. koja je zasnovana na romanu (izdatom 1846) koji je napisao Prosper Merime. Prema uticaju Đuzepea Verdija, glavna uloga je bila mecosopran (mezzo - pola). „Karmen“ nije odmah postigla uspeh, i Bize je bio razočaran, ali za utehu pohvala je brzo došla od kolega kompozitora kao što su Kamij Sen-Sans, Petar Iljič Čajkovski i Klod Debisi, koji su odmah prepoznali njenu lepotu. Ubrzo je i publika počela da deli isto mišljenje, i „Karmen“ postaje jedna od najpopularnijih opera u istoriji.

Bize je dugo patio od angine pektoris, i nije stigao uživati u slavi koju mu je donela „Karmen“. Samo nekoliko meseci posle prvog izvođenja, na svoju šestu godišnjicu braka, sa svojih 36 godina, preminuo je. Pokopan je na groblju „Per Lašez“ u Parizu.

Muzika

Rani radovi

Bizeove najranije kompozicije, uglavnom pesme i komadi za klavijature napisani kao vežbe, daju rane indikacije o njegovoj snazi u nastajanju i njegovim talentima kao melodiste. Din vidi dokaze u klavirskom delu Romansa bez reči, napisanom pre 1854, o „spoju melodije, ritma i pratnje“ koji je karakterističan za Bizeova zrela dela. Bizeov prvi orkestarski komad bila je uvertira napisana 1855. u maniru Rosinijevog Viljema Tel. Kritičari su ga smatrali neupadljivim, mada su Simfoniju u C iz iste godine s toplinom hvalili kasniji komentatori koji su napravili povoljna poređenja sa Mocartom i Šubertom. Po Dinovom mišljenju, simfonija ima „malo rivala, i verovatno nema superiornijeg dela u stvaralaštvu bilo kog kompozitora takve mladosti“. Kritičar Ernest Njuman sugeriše da je Bize u to vreme možda mislio da je njegova budućnost u polju instrumentalne muzike, pre nego što ga je „unutrašnji glas“ (i realnost francuskog muzičkog sveta) okrenuo ka sceni.

Orkestarska, klavirska i vokalna dela

Posle njegove rane Simfonije u C, Bizeov čisto orkestarski rad je oskudan. Romska simfonija na kojoj je radio više od osam godina, po Dinovom mišljenju, slabo se poredi sa svojom maloletnom prethodnicom. To delo, kaže Din, delom duguje Gunou i sadrži odlomke koji podsećaju na Vebera i Mendelsona. Međutim, Din tvrdi da delo pati od loše organizacije i viška pretenciozne muzike; on to naziva „zatajivanjem“. Drugo Bizeovo zrelo orkestarsko delo, uvertira Patrie, odbacuje se na sličan način: „užasno upozorenje na opasnost mešanja umetnosti sa patriotizmom“.

Muzikolog Hju Makdonald tvrdi da se Bizeova najbolja orkestarska muzika nalazi u svitama koje je proizveo iz 12 stavova Jeux d’enfants za klavir u četiri ruke (1871) i muzike za scenu za Dodetov komad L’Arlésienne (1872): Jeux je rezultirao Petite suite iz 1873. godine, koja ima pet stavova (Marche—Berceuse—Impromptu—Duo—Galop), dok je muzika za scenu rezultirala sa dve svite, jednu iz godine premijere koju je sastavio Bize (Prélude—Menuet—Adagietto—Carillon) i drugu iz 1879. koji je posthumno sastavio Giro (Pastorale—Intermezzo—Menuet—Farandole). Prema Makdonaldu, u sva tri dela Bize pokazuje zrelost stila koji bi, da je duže živeo, mogao biti osnova za buduća velika orkestarska dela.

Bizeova klavirska dela nisu ušla na repertoar koncertnih pijanista i generalno su preteška za pokušaje amatera. Izuzetak je gore opisana duetska svita Jeux d’enfants; ovde Bize izbegava virtuozne pasuse koji tako dominiraju njegovom solo muzikom. Rani solo komadi nose uticaj Šopena; kasnija dela, kao što su Variations chromatiques ili Chasse fantastique, više duguju Listu.

Većina Bizeovih pesama nastala je u periodu 1866–68. Din definiše glavne slabosti u ovim pesmama kao nemaštovito ponavljanje iste muzike za svaki stih i sklonost da se piše za orkestar, a ne za glas. Veliki deo Bizeove vokalne muzike većeg obima je izgubljen; rani Te Deum, koji je preživeo u potpunosti, Din je odbacio kao „jadno delo [koje] samo ilustruje Bizeovu nesposobnost da piše religioznu muziku“.

Zanimljivi događaji

Počev od toga da je bio pravo „čudo od deteta“, primljen je na Pariski konzervatorijum sa nepunih deset godina i za svoje kompozicije je redovno dobijao nagrade. Jedna od njih bila je i „Prix de Rome“, koja je podrazumevala studiranje u Rimu u periodu od tri godine. Pre nego što je krenuo za Rim, Bize je zamolio svog profesora da mu napiše pismo preporuke za čuvenog kompozitora Merkadantea, koji je u to vreme bio direktor Konzervatorijuma u Napulju. Sa pismom u džepu, krenuo je za Italiju. Prošlo je puno vremena pre nego što je Bize konačno odlučio da se javi Merkadanteu. Potražio je pismo preporuke koje je dobio od svog profesora. Međutim, nešto mu nije dalo mira i on je odlučio da otvori pismo i sazna kakvu preporuku je njegov profesor napisao.

Sadržina pisma bila je sledeća:

Moj dragi prijatelju Merkadante,

Želim da ti preporučim jednog mog učenika, gospodina Žorža Bizea. On je zaista divan mladić, inteligentan, dobro vaspitan, simpatičan i druželjubiv. Sasvim sam siguran da će ti se dopasti. Zauvek tvoj, Karafa

P. S. Bize na žalost nema ni malo muzičkog talenta.

Literatura

• Curtiss, Mina (1959). Bizet and his World. London: Secker & Warburg. OCLC 505162968. 
• Dean, Winton (1965). Georges Bizet: His Life and Work. London: J.M. Dent & Sons Ltd. OCLC 643867230. 
• Dean, Winton (1980). „Bizet, Georges (Alexandre César Léopold)”. Ur.: Sadie, Stanley. New Grove Dictionary of Music and Musicians. 2. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-23111-1. 
• Dent, Edward J. (1934). „Opera”. Ur.: Bacharach, A. L. The Musical Companion. London: Victor Gollancz. OCLC 500218960. 
• Greenfield, Edward (1958). Puccini: Keeper of the Seal. London: Arrow Books. OCLC 654174732. 
• Grout, Donald Jay; Palisca, Claude V. (1981). A History of Western Music (Third izd.). London: J.M. Dent & Sons Ltd. ISBN 978-0-460-04546-9. 
• Lacombe, Hervé (2001). The Keys to French Opera in the Nineteenth Century. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-21719-5. 
• Locke, Ralph P. (2009). „Spanish Local Color in Bizet's Carmen”. Ur.: Fauser, Annegret; Everist, Mark. Music, Theatre and Cultural Transfer: Paris 1830–1914. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-23926-2. 
• McClary, Susan (1992). George Bizet: Carmen. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39897-8. 
• Neef, Sigrid, ur. (2000). Opera: Composers, Works, Performers (English izd.). Cologne: Könemann. ISBN 978-3-8290-3571-2. 
• Newman, Ernest (1954). More Opera Nights. London: Putnam. OCLC 462366584. 
• Osborne, Charles (1992). The Complete Operas of Wagner. London: Victor Gollancz. ISBN 978-0-575-05380-9. 
• Roberts, David, ur. (2005). The Classical Good CD & DVD Guide. London: Haymarket Consumer. ISBN 978-0-86024-972-6. 
• Schonberg, Harold (1975). The Lives of the Great Composers, Volume I. London: Futura Publications Ltd. ISBN 978-0-86007-722-0. 
• Schonberg, Harold (1975). The Lives of the Great Composers, Volume II. London: Futura Publications Ltd. ISBN 978-0-86007-723-7. 
• Steen, Michael (2003). The Life and Times of the Great Composers. London: Icon Books. ISBN 978-1-84046-679-9. 
• Warrack, John; West, Ewan (1992). The Oxford Dictionary of Opera. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-869164-8. 
• Azaola, Juan Ramon, ur. (2003). A Season of Opera on DVD:, Part 4: Carmen. Madrid: Del Prado. ISBN 84-9798-071-9. 
• Dean, Winton (1980). „Bizet, Georges (Alexandre César Léopold)”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 2. London: Macmillan. ISBN 0-333-23111-2. 
• Newman, Ernest (1958). Great Operas. 1. New York: Vintage Books. OCLC 592622247. 
• Nietzsche, Friedrich (1911). The Case of Wagner (Vol. 8 in The Complete Works of Friedrich Nietzsche). Prevod: Anthony M. Ludovici. London and Edinburgh: T. N. Foulis. OCLC 418505. 
• Weinstock, Herbert (1946). Tchaikovsky. London: Cassel. OCLC 397644. 
• Winchester, Simon (2005). A Crack in the Edge of the World. London: Penguin Books. ISBN 0-14-101634-5. 
• Wright, Lesley A. (2000). „Introduction: Looking at the Sources and Editions of Bizet's Carmen”. Ur.: Dibbern, Mary. Carmen: A Performance Guide. New York: Pendragon Press. ISBN 1-57647-032-6. 

Spoljašnje veze

• Žorž Bize
• Muzika
• Žorž Bize (1838—1875) Biografija
• Biografija
• Grob
• Žorž Bize na sajtu Enciklopedija Britanika
• Georges Bizet (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Macdonald, Hugh. „The Bizet Catalog”.  (Complete works list reflecting current scholarship)
• Les Amis de Georges Bizet Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2013) (jezik: francuski)
• Georges Bizet na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Žorž Bize na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Entry "Georges Bizet" in Opera and Ballet Scores Online