Žrtva (šah)
- Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi.
Žrtva može da bude termin vezan šah, kao jedan od taktičkih elemenata u šahu.
To je dobrovoljno davanje materijala čime se stiču neke druge prednosti.[1] Tako se u gambitnim nastavcima žrtvuje jedan ili više pešaka da bi se ubrzao razvoj ili kako bi se izvršio napad na centar protivnika. Žrtve se mogu klasifikovati na više načina: prema žrtvovanom materijalu, svrsi, stepenu forsiranosti (aktivne ili pasivne žrtve — ove druge su obično žrtve figura koje nisu na poprištu glavne bitke). U svojoj terminologiji, Rudolf Špilman razlikuje prave žrtve od žrtava kojima se ostvaruje materijalni dobitak (kombinacije). U prvom slučaju, prednost koja se postiže žrtvom ne može se unapred proračunati, dok se u drugom slučaju rezultat žrtve može unapred odrediti.
Za žrtvu se kaže da je korektna ako ispuni svoj cilj, a nekorektna je ako je u pitanju greška (što se veoma često dešava u praktičnim situacijama).
Velike žrtve doprinose briljantnosti partije, a neki pisci (kao što je Botvinik) navode da nema kombinacije bez žrtve.[1]
Tipični primeri žrtava uredi
Ovaj članak je nedovršen. |
Tipični primeri žrtava su: klasična žrtva lovca na h7, žrtva dva topa (kao u „besmrtnoj partiji“ Andersen-Kiezericki), žrtva lovačkog para, itd.
Klasična žrtva lovca uredi
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |              | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Ovo je najstarija i u šahovskoj teoriji najistraženija od svih žrtava koje se sprovode pri rokadnom napadu, a reprezentativna je i za pitanje uloge polja h7 i f7 (ili h2 i f2) kao matnih i pomoćnih žarišta.[2]
Ovakva žrtva se često naziva i „grčki dar“.[3]
Najstariji izvod žrtve lovca na h7 sa daljim Sg5+ nalazi se u knjižici Đoakina Greka iz 1619. godine, a prvi sistematski prikaz te žrtve objavio je švajcarski majstor Ervin Felmi (nem. Erwin Voellmy).[4]
Ako protvinik prihvati žrtvu, nakon uzimanja lovca brani se na tri moguća načina: potezima Kg8, Kh6, ili Kg6. Korektnost žrtve lovca na h7 uslovljavaju razni preduslovi: beli mora imati damu, lovca i skakača. Belopoljni lovac mora da ima mogućnost za potez Lh7, koji treba da drži tempo tako što daje šah, ili uzima pešaka. Neophodno je da je skakaču pristupačno polje g5 (bez štete), a dami polje h5 (iako je u nekim slučajevima dovoljno da se može prebaciti i na neko drugo polje h-linije). Na strani crnog, potrebno je da su netaknuti pešaci f7 i g7 (izuzetno, umesto pešaka g7 može stajati i lovac), a h-pešak treba da bude na h7 (izuzetno na h5), ali ga crni i ne mora imati. Položaj crne dame na d8 i topa na f8 olakšava, ali ne uslovljava apsolutnu korektnost žrtve. Važnije je da crni skakač ne može na polje f6, a crna dama ili lovac da ne mogu bez štete zauzeti dijagonalu b1-h7.
Žrtva dva topa uredi
To je obično pasivna žrtva, topovi se obično žrtvuju kako bi se protivničke figure odvukle od glavnog poprišta bitke. U majstorskoj praksi, najpoznatiji primer ovog tipa žrtve je čuvena „besmrtna partija“ Andersen-Kiezericki iz 1851. godine, gde je Andersen žrtvovao dva topa samo kako bi odvukao protivnikovu damu i lovca od odbrane kralja.
Žrtva lovačkog para uredi
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 | | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Tipična kombinacija čija je svrha razbijanje položaja protivničkog kralja. Seže unazad do znamenite partije Lasker-Bauer (Amsterdam, 1889. godine).[1]
Izvori uredi
- ^ a b v Hari Golombek, Šahovska enciklopedija, prvo izdanje, Prosvjeta, Zagreb, oktobar 1980.
- ^ Vladimir Vuković, Umijeće šahovskog napada, treće izdanje, Šahovska naklada, Zagreb, 1986.
- ^ Grčki dar — Vikipedija (jezik: engleski)
- ^ Ervin Felmi, u članku „O rokadnom napadu“, časopis „Švajcer Šahcajtung“ (nem. Schweizer Schachzeitung), 1911. godine.
Vidi još uredi