Википедија

Zadavljenje

Zadavljenje, davljenje (lat stragulatio funalis) vrsta je nasilnog mehaničkog udušenja usled zatezanja vrata omčom, pri čemu omču aktivno zateže živa ili pasivno mrtva sila. Mehanizam smrti je najčešće moždana ili cerebralna hipoksija uzrokovana zatvaranjem krvnih sudova koji hrane mozak, mada smrt može nastupiti i usled zatvaranja otvora grkljana i dušnika ili zbog stimulacije gornjeg grkljanskog nerva.[1]

Zadavljenje omčom

Zadavljenje prema ishodu može biti privremeno ili fatalno.[1] Fatalno zadavljenje se obično dešava u slučajevima nasilja i nesreća i jedan je od dva glavna načina pored vešanja koji uzrokuje smrt (zbog lomljenja žrtvinog vrata). Zadavljenjene ne mora da bude uvek fatalno; ograničeno ili prekinuto zadavljenje se praktikuje u erotskoj udušenju ili u igri gušenja, ili je važna tehnika u mnogim borbenim sportovima i sistemima samoodbrane.[1]

Zadavljenja je najčešće ubilačkog, retko zadesnog a izuzetno samoubilačkog porekla.[2] Kako postoje brojni i različiti uzroci smrti koji se mogu pripisati zadavljenju, davljenja ligaturama i ručna davljenja su ona sa kojima do detalja moraju biti upoznati medicinsko-pravni istražitelj smrti.[2]

Etiopatogeneza uredi

Zadavljenje je nasilno mehaničko udušenje koje nastaje stezanjem vrata omčom koju aktivno zateže neka živa ili pasivno neka mrtva sila. Način zatezanja omče ujedno predstavlja osnovnu razliku između zadavljenja i vešanja (u kome omču zateže težina sopstvenog tela).[3] Prema tome zadavljenje ne treba koristiti kao sinonim za vešanje[4][5]

Omča može biti meki ili polučvrsti, trakasti ili vrpcasti materijal, koji se može omotati oko vrata i izvršiti pritisal stezanjem. Omča je najčešče konopac, žica, kaiš, kravata, šal, deo posteljine ili odeće. Omča je najčešče otvorena kada se nabacuje na vrat žrtve, a zatim se ukršta ili vezuje u čvor.[6]

Mehanizam smrti najčešće je posledica cerebralne hipoksije izazvane kompresijom krvnih sudova koji hrane mozak, ali može nastati i usled kompresije i zatvaranja vazdušnih prolaza ili stimulacije gornjeg nerva grkljana.

Povrede od davljenja obično dovode do morbiditeta i smrti usled hipoksije u mozgu i posledične ishemije. Literatura opisuje četiri različita načina:[7]

  • Jugularne vene su opstruisane spoljnim pritiskom, koji inhibira krv iz cerebralne cirkulacije je adekvatan. Pritisak sprečava protok krvi u mozak, što dovodi do visokog intrakranijalnog pritiska. Ovo izaziva gušenje i smrt, kao i nesvest i kompromitovanu aktivnost centralnog nervnog sistema.
  • Karotidne arterije su pod pritiskom, što sprečava protok krvi bogate kiseonikom kroz cerebralnu cirkulaciju, što dovodi do hipoksije i smrti.
  • Neuspeh oksigenacije plućne vaskulature prvenstveno je uzrokovan blokadom larinksa pritiskom. Sistemska hipoksija nastupa veoma brzo, a najuočljiviji simptomi su brzi gubitak svesti i smrt.
  • Iako retko, srčane aritmije se mogu razviti kada se pritisak primenjuje bilateralno na krvne sudove. Ako se ne prepozna rano, ovo može zbog kardiogenog šoka i biti fatalno.

Vrste uredi

 
Nepotpuno zadavljenje vešanjem o vrpcu
 
Zadavljenje specijalnim metalnim obručom u doba inkvizicije.
 
Zadavljenje rukama

Zadavljenje se može podeliti u tri opšta tipa prema korišćenom mehanizmu:

Zadavljenje vešanjem — u visećem položaju o vrpcu namotanu oko vrata,[4] Može biti nepotpuno, ako je osoba u sedeđem ili ležećem položaju, ili potpuno sa kompresijom usled sopstvene težine tela. Ono što mnogi ljudi smatraju vešanjem zapravo nije vešanje već zadavljenje, jer smrt kod vešanja nastaje usled prelomom/dislokacije vrat, a ne usled mehaničkog udušenja. [ 6 , 7 ]

Zadavljenje specijalnim metalnim obručom, za koji se često koristi naziv „šp. garroting“, od španske reči garrote, koji se stavljao oko vrata žrtve da bi se stezanjem vršilo mučenje i izvršenje smrtne kazne u doba inkvizicije.[1]

Zadavljenje ligaturom — bez suspenzije korišćenjem nekog predmeta nalik na vrpcu koji se zove i garot.Nastaje kada se spoljni predmet stavi oko vrata i vrši kompresiju. Kompresija se obično primenjuje na vrat korišćenjem telesne težine ostavioca u onome što bi se generalno opisali kao delimično ili potpuno vešanje. Postoje dve uobičajene zablude vezane za zadavljenje ligaturom. Prvi je da je uzrok smrti povezan sa potpunim prelom vrata. Međutim, u retrospektivnoj studiji otkriveno je da su slomljeni pršljeni prisutni samo u u manjem broju slučajeva. Druga uobičajena zabluda je da osoba ne može umreti od viseće ligature ako je nagnuto napred ili u sedećem položaju. Ovo, takođe, jednostavno nije tačno, jer je istraživanje pokazalo da je potrebno samo 6 kg sile da bi se začepila karotidna arterija i samo 7 kg sile da bi se začepila vertebralna arterija.

Zadavljenje rukama — prstima ili drugim delovima ekstremiteta (lakat, potkolenica, koleno) (lat. strangulatio manualis) jedan je od oblika nasilnog udušenja koje uključuje kompresiju vrata upotrebom jedne ili obe ruke ili primenu pritiska drugim delom tela kao što je podlaktica ili koleno. Mehanizam umiranja kod ove vrste gušenja identičan je mehanizmu kod svih zadavljenja ili strangulacionih udušenja Gubitak svesti može nastati u roku od nekoliko sekundi nakon zadavljenja a smrti u roku od nekoliko minuta.

Dijagnoza uredi

Laboratorijske testove ne treba izvoditi sve dok se disajni putevi ne procene i, ako je potrebno, obezbede. Analiza gasa arterijske krvi (GAAK)  treba da se uradi kod svih pacijenata kojima je potrebna intubacija, radi naknadnog upravljanja veštačkom ventilacijm. S obzirom na dostupnost pulsne oksimetrije, GAAK su nepotrebne kod pacijenata kojima nije potrebna endotrahealna intubacija.

Kod pacijenata koji nisu u neposrednom riziku od kompromitacije disajnih puteva, direktna fiberoptička laringoskopija i mikrolaringoskopija mogu igrati ulogu u utvrđivanju punog obima povreda. Obavezno obaviti konsultacije sa otorinolaringologom.

Laboratorijske analize uredi

Kao i kod svake traumatske povrede, počnite sa procenom pacijentovih disajnih puteva, disanja i cirkulacije. Neposredna reanimacija treba da ima prioritet u odnosu na snimanje. Nakon što se pacijent stabilizuje, laboratorijske studije mogu uključiti kompletnu krvnu sliku (KKKS), faktore koagulacije, beta-HCG, toksikološki panel (nivo alkohola, lekova, aspirina i acetaminofena), mlečnu kiselinu i gasove arterijske krvi. Laboratorijske testove ne treba izvoditi sve dok se disajni putevi ne procene i, ako je potrebno, obezbede. Analiza gasa arterijske krvi (GAAK)  treba da se uradi kod svih pacijenata kojima je potrebna intubacija, radi naknadnog upravljanja ventilatorom. S obzirom na dostupnost pulsne oksimetrije, GAAK su nepotrebne kod pacijenata kojima nije potrebna endotrahealna intubacija.[8]

Slikovni testovi uredi

Postoje brojne studije koje se mogu pokrenuti kod zadavljenog/obešenog pacijenta. Cilj je osigurati da nema kontinuiranih aktivnih povreda opasnih po život (npr krvarenje, hematom koji se širi, kompromitacija disajnih puteva). Kada se pacijent stabilizuje, nastavak snimanja je prikladan za procenu raznih drugih povreda, koje mogu dovesti do hroničnih stanja.

S obzirom na različite povrede povezane sa vešanjem i davljenjem i superiornost CT-a u odnosu na obične slikovne metode u proceni cervikalne kičme,[9][10] rani CT imidžing i CT angiografija treba da se urade kod bilo koje simptomatske osobe koja je preživela vešanje. Ako postoji bilo kakva neurološka abnormalnost pri početnoj proceni, takođe je indikovano CT snimanje glave. MRI može imati ulogu u daljem definisanju povreda pronađenih na inicijalnom snimanju.

Kao i uvek, rendgenski snimci grudnog koša su indikovani nakon endotrahealne intubacije radi potvrde postavljanja i utvrđivanja osnovne linije prema kojoj se meri tok pacijenta. Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) može se javiti kao komplikacija ovih povreda.

Diferencijalne dijagnoze uredi

Kod zadavljenja trebalo bi imati u vidu sledeće bolesti i stanja:[11]

Zbrinjavanje povreda nastalih zadavljenjem uredi

Stabilizacija vratne kičme i procena disajnih puteva su od najveće važnosti. Ne pokušavati endotrahealnu intubaciju na terenu osim ako disajni put nije akutno ugrožen. Ako je prisutna respiratorna insuficijencija ili opstrukcija disajnih puteva, indikovana je prehospitalna intubacija pacijenta. Obaviti konsultacijama sa traumatologom, otoralingologom, ili opštom hirurgijom o vrsti povrede izazvane zadavljenjem ili vešanjem.

Psihijatrijsku konsultaciju treba obaviti u slučajevima samoubilačkog ili autoerskog zadavljenja.[8]

Procena i lečenje statusa disajnih puteva i disanja su najvažniji. U proceni pacijenta pre moguće endotrahealne intubacije, verovatnoća povrede kičmene moždine značajno se povećava kod obešenih žrtava čiji je pad bio jednak ili veći od njihove visine, čak i kod nepotpunih vešanja.

Oživljavanje tečnosti mora biti obavljeno razborito, s obzirom na rizik od naknadnog ARDS-a i cerebralnog edema.

Krikotiroidotomija je indikovana za sve pacijente sa pogoršanjem funkcije disajnih puteva, a endotrahealna intubacija nije bila uspešna.

Ako povezane povrede vrata otežavaju krikotiroidotomiju, može se koristiti perkutana translaringealna ventilacija za privremenu oksigenaciju pacijenta. Definitivno saniranje disajnih puteva (laringotomijom) mora uslediti vrlo brzo nakon zadavljenja

Kod pacijenata koji imaju opsežne povrede vrata treba odmah primeniti cervikalnu kragnu ili drugi uređaj za imobilizaciju.

Obdukcioni nalaz uredi

Spoljašnji nalaz na telu uredi

Spoljašnji nalazi na telu zadavljene osobe odgovaraju opštim nalazima kod drugih vrsta mehaničkog udušenja.[1] Lice je izrazito modro, podbulo, oči su iskolačene, sa pegavim, ponekad mrljastim, krvarenjima u vežnjačama i koži lica. Lokalni nalaz na vratu je relativno karakterističan i spolja je predstavljen tragom stezanja u vidu pruge. Ovaj trag - pruga zadavljenja se razlikuje od traga stezanja - brazda kod vešanja kako po izgledu tako i po položaju.[1]

Razlike između dokaza o zadavljenju i vešanju
Dokazi o zadavljenju[12][13][14][15][16] Dokazi o vešanju[17][18][19]
  • Oznake prstiju oko vrata
  • Modrice
  • Kašljanje
  • Stridor
  • Promena u glasu
  • Petehije lica/subkonjuktivalne petehije
  • Osetljivost grkljana.
  • Oznake ligature oko vrata
  • Upotreba kaiša, užeta ili gajtana
  • Petehije po lica/subkonjuktivalne petehija
  • Retinalno/skleralno krvarenje
  • Stridor

Trag zatezanja je obično lokalizovan oko ili malo ispod sredina vrata, odnosno grlenog ispupčenje, položen je horizontalno, obuhvata ceo obim vrata i svuda je jednake izraženosti i dubine. Razlika u izgledu između ove dva traga potiču od pritiska omče na kožu vrata, što zavisi i od stepena njenog sušenja. Naime, u slučaju zadavljenja pritisak omče na vrat je znatno kraći (najviše deset minuta), dok u slučajevima vešanja, obično je vreme pritiska duže (nekoliko sati).[1]

Slikovne metode uredi

Postmortem urađena kompjuterizovana tomografija (PMKT) se koristi za identifikaciju preloma nakon vešanja i davljenja. Deker i saradnici primetili su da iako PMKT možda neće otkriti povrede mekih tkiva u razloženim ostacima ili suptilna unutrašnja krvarenja u povredi vrata, on je u stanju da otkrije povrede kostiju kao i obdukciju i može nadmašiti autopsiju u otkrivanju suptilnih preloma.[20]

Na obdukciji se pokazalo da magnetna rezonantna tomografija uspešno otkriva lezije mekih tkiva u vezi sa davljenjem i može poslužiti kao alternativni metod ili pružiti dodatnu vrednost obdukciji. Neki istraživači su primetili da je magnetna rezonantna tomografija pokazao visoku efikasnost u verifikaciji intramuskularnih hemoragija koje su kasnije potvrđene na obdukciji.[21][22]

U poređenju sa obdukcijom, kompjuterizovana tomografija je pokazao ekvivalentne rezultate u pogledu otkrivanja preloma (uglavnom su ispitivani prelomi hioidne kosti ili tiroidne hrskavice). Neki autori su primetili da znak mehurića gasa može čak olakšati otkrivanje preloma grkljana na kompjuterizovanoj tomografiji. Za otkrivanje krvarenja u mekom tkivu vrata, postmortem magnetna rezonantna tomografija je pogodniji za detekciju mehurića gasa u vratu u slučajevima davljenja.[23]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ e Branislav Budakov Asfiktične povrede U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad, str.81-104
  2. ^ a b Brunel C, Fermanian C, Durigon M, et al. Homicidal and suicidal sharp force fatalities: autopsy parameters in relation to the manner of death. Forensic Sci Int. 2010;198(1-3):150-4.
  3. ^ Saha A, Batra P, Bansal A. (2003). „Strangulation injury from indigenous rocking cradle”. J Emerg Traum Shock. 3 (3): 298. PMC 2938500  . PMID 20930979. doi:10.4103/0974-2700.66543  .  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |year= / |date= mismatch (pomoć)
  4. ^ a b Maxeiner H, Bockholdt B. (2003). „Homicidal and suicidal ligature strangulation: a comparison of the post-mortem findings”. Forensic Sci Int. 137 (1): 60—6. PMID 14550616. doi:10.1016/S0379-0738(03)00279-2. .
  5. ^ Sauvageau A, Boghossian E. (2010). „Classification of asphyxia: The need for standardization”. J Forensic Sci. 55 (5): 1259—67. PMID 20561144. S2CID 25283094. doi:10.1111/j.1556-4029.2010.01459.x. .
  6. ^ Deidiker, R. D. (1999). „Accidental ligature strangulation due to a roller-type massage device”. Am J Forensic Med Pathol. 20 (4): 354—6. PMID 10624929. doi:10.1097/00000433-199912000-00008. .
  7. ^ Radosavkić R, i sar. Ubistvo ili samoubistvo zadavljenjem-Prikaz slučaja, Med Pregl 2013; LXVI (9-10): 392-395. Novi Sad
  8. ^ a b Rehn, M.; Davies, G.; Foster, E.; Lockey, D. J. (april 2018). „Prehospital Management of Pediatric Hanging”. Pediatr Emerg Care. 34 (4): 263—266. PMID 28850052. S2CID 205933933. doi:10.1097/PEC.0000000000000860. 
  9. ^ Hunter, B. R.; Keim, S. M.; Seupaul, R. A.; Hern, G. (februar 2014). „Are plain radiographs sufficient to exclude cervical spine injuries in low-risk adults?”. J Emerg Med. 46 (2): 257—63. PMID 24342907. doi:10.1016/j.jemermed.2013.08.094. .
  10. ^ Maiese, A.; Gitto, L.; Dell'Aquila, M.; Bolino, G. (novembar 2014). „When the hidden features become evident: The usefulness of PMCT in a strangulation-related death”. Leg Med (Tokyo). 16 (6): 364—6. PMID 25059990. doi:10.1016/j.legalmed.2014.06.009. .
  11. ^ „Hanging Injuries and Strangulation Differential Diagnoses”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2023-07-18. 
  12. ^ Hsu, C. H.; Haac, B.; McQuillan, K. A.; Tisherman, S. A.; Scalea, T. M.; Stein, D. M. (februar 2017). „Outcome of suicidal hanging patients and the role of targeted temperature management in hanging-induced cardiac arrest”. J Trauma Acute Care Surg. 82 (2): 387—391. PMID 27787437. S2CID 45701246. doi:10.1097/TA.0000000000001281. .
  13. ^ Gantois, G.; Parmentier-Decrucq, E.; Duburcq, T.; Favory, R.; Mathieu, D.; Poissy, J. (novembar 2017). „Prognosis at 6 and 12months after self-attempted hanging”. Am J Emerg Med. 35 (11): 1672—1676. PMID 28551089. S2CID 36896941. doi:10.1016/j.ajem.2017.05.037. .
  14. ^ Tharmarajah, M.; Ijaz, H.; Vallabhai, M.; Jena, N. N.; Lesaux, M.; Smith, J. P.; Chen, C.; Ma, Y.; Douglass, K. A.; Meltzer, A. C. (novembar 2018). „Reducing mortality in near-hanging patients with a novel early management protocol”. Am J Emerg Med. 36 (11): 2050—2053. PMID 30190240. S2CID 52167398. doi:10.1016/j.ajem.2018.08.003. .
  15. ^ La Count, S.; Lovett, M. E.; Zhao, S.; Kline, D.; O'Brien, N. F.; Hall, M. W.; Sribnick, E. A. (jul 2019). „Factors Associated With Poor Outcome in Pediatric Near-Hanging Injuries”. J Emerg Med. 57 (1): 21—28. PMID 31031070. S2CID 139102846. doi:10.1016/j.jemermed.2019.03.013. .
  16. ^ Sauvageau, A.; Boghossian, E. (septembar 2010). „Classification of asphyxia: the need for standardization”. J Forensic Sci. 55 (5): 1259—67. PMID 20561144. S2CID 25283094. doi:10.1111/j.1556-4029.2010.01459.x. .
  17. ^ Mills PD, Watts BV, Derosier JM, Tomolo AM, Bagian JP. Suicide attempts and completions in the emergency department in Veterans Affairs Hospitals. Emerg Med J. 2011 Apr 13.
  18. ^ Sauvageau, A.; Ambrosi, C.; Kelly, S. (decembar 2012). „Three nonlethal ligature strangulations filmed by an autoerotic practitioner: comparison of early agonal responses in strangulation by ligature, hanging, and manual strangulation”. Am J Forensic Med Pathol. 33 (4): 339—40. PMID 22922552. S2CID 25867031. doi:10.1097/PAF.0b013e3182663002. 
  19. ^ Sauvageau A, Ambrosi C, Kelly S. Autoerotic Nonlethal Filmed Hangings: A Case Series and Comments on the Estimation of the Time to Irreversibility in Hanging. Am J Forensic Med Pathol. 2011 Jul 20.
  20. ^ Decker, L. A.; Hatch, G. M.; Lathrop, S. L.; Nolte, K. B. (septembar 2018). „The Role of Postmortem Computed Tomography in the Evaluation of Strangulation Deaths”. J Forensic Sci. 63 (5): 1401—1405. PMID 29464693. S2CID 3442147. doi:10.1111/1556-4029.13760. .
  21. ^ Deininger-Czermak, E.; Heimer, J.; Tappero, C.; Thali, M. J.; Gascho, D. (jun 2020). „Postmortem Magnetic Resonance Imaging and Postmortem Computed Tomography in Ligature and Manual Strangulation” (PDF). Am J Forensic Med Pathol. 41 (2): 97—103. PMID 32205490. S2CID 214627769. doi:10.1097/PAF.0000000000000542. .
  22. ^ Deininger-Czermak, E.; Heimer, J.; Tappero, C.; Thali, M. J.; Gascho, D. (jun 2020). „The added value of postmortem magnetic resonance imaging in cases of hanging compared to postmortem computed tomography and autopsy”. Forensic Sci Med Pathol. 16 (2): 234—242. PMID 32221850. S2CID 214672933. doi:10.1007/s12024-020-00233-4. .
  23. ^ Gascho, D.; Heimer, J.; Tappero, C.; Schaerli, S. (mart 2019). „Relevant findings on postmortem CT and postmortem MRI in hanging, ligature strangulation and manual strangulation and their additional value compared to autopsy - a systematic review”. Forensic Sci Med Pathol. 15 (1): 84—92. PMID 30627977. S2CID 58581504. doi:10.1007/s12024-018-0070-z. .

Literatura uredi

  • Tasić M, i saradnici. Sudska medicina. Novi Sad: Zmaj; 2007. 2. DiMaio VJ, DiMaio D. Asphyxia. In: Forensic Pathology. 2nd ed. Boca Raton, FL: CRC Press; 2001. p. 225-77.
  • Sauvageau, A.; Boghossian, E. (2010). „Classification of asphyxia: the need for standardization”. J Forensic Sci. 55 (5): 1259—67. PMID 20561144. S2CID 25283094. doi:10.1111/j.1556-4029.2010.01459.x. .
  • Mitrović MS. Spoljašnja tupa povreda larinksa: prikaz dva slučaja. Med Pregl. 2007;60(9-10):489-92.
  • Takač Š, Simić M, Petković S. Prikaz slučajeva sudskomedicinske dileme samoubistva ili ubistva. Med Forensis. 8: 39—44. 2000.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Buris L. Forensic medicine. Budapest: Springer Hungarica; 1993.
  • Clark MA, Kerr FC (1986). Forensic Sci. 31 (2): 217—221.  Nepoznati parametar |DUPLICATE_journal= ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Duflou JA, Lamont DL, Knobel GJ (1988). „Homicide in Cape Town, South Africa”. Am J Forensic Med Pathol. 9 (2): 290—4. PMID 3239546. S2CID 35021355. doi:10.1097/00000433-198812000-00004.  Nepoznati parametar |DUPLICATE_journal= ignorisan (pomoć).
  • Ferris JAJ. Asphyctic deaths. In: Siegel JA, Saukko PJ and Knupfer GC: Encyclopedia of forensic sciences. London San Diego: Academic press; 2000. p. 308–16.

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Задављење&oldid=27442712”