Википедија

Zakon o pravima Majke prirode

Zakon o pravima Majke prirode (šp. Ley de Derechos de la Madre Tierra) je bolivijski zakon (Zakon 071), koji je usvojila Narodna zakonodavna skupština Bolivije u decembru 2010. godine.[1][2] Ovaj zakon iz deset člana je proizišao iz prvog dela dužeg predloga zakona, koji je sastavio i objavio pakt jedinstva do novembra 2010. godine.[3]

Zakon definiše Majku prirodu kao ,,kolektivni predmet od javnog interesa", i proglašava Majku prirodu i životne sisteme (koji kombinuju ljudske zajednice i ekosisteme) kao nosioce svojstvenih prava navedenih u zakonu.[4][5]

Revidirana verzija zakona je usvojena kao Okvirni zakon Majke prirode i integralni razvoj za dobro življenje (šp. La Ley Marco de la Madre Tierra y Desarrollo Integral para Vivir Bien; Zakon 300) 15. oktobra 2012.

Uvođenje prava Majke prirode uredi

Zakon definiše Majku prirodu kao ,,dinamički životni sistem koji je formirala nedeljiva zajednica svih životnih sistema i živih bića koja su međusobno povezana, međuzavisna i komplementarna, a koji dele zajedničku sudbinu", dodajući da se Majka priroda smatra svetom u svetonazoru autohtonog naroda.[6]

U ovom stanovištu, ljudska bića i njihove zajednice se smatraju delom matične zemlje, integrišući se u sisteme života definisane kao ,,složene i dinamične zajednice biljaka, životinja, mikroorganizama i drugih bića iz njihove okoline, u kojem ljudske zajednice i ostatak prirode deluju kao funkcionalna celina, pod uticajem klimatskih, fiziografskih i geoloških faktora, kao i proizvodne prakse i kulturne raznolikosti Bolivijca oba pola, i pogleda na svet autohtonog naroda, međukulturne zajednice i afro-bolivijca.[7] Ova definicija može se posmatrati kao inkluzivnija definicija ekosistema jer izričito uključuje socijalne, kulturne i ekonomske dimenzije ljudskih zajednica.

Zakon, takođe, utvrđuje pravni karakter Majke prirode kao ,,kolektivnog predmeta od javnog interesa", kako bi se osiguralo ostvarivanje i zaštita njenih prava. Davanjem pravne ličnosti Majci prirodi ona može putem svojih predstavnika (ljudi) pokrenuti postupak za odbranu svojih prava. Pored toga, reći da je Majka priroda od javnog interesa predstavlja veliki pomak sa antropocentrične perspektive na perspektivu zasnovanoj na većoj zemaljskoj zajednici.[8]

Sadržaj uredi

Zakon sadrži sedam posebnih prava na koja Majka priroda i njeni sastavni životni sistemi, uključujući ljudske zajednice, imaju pravo:[9]

  • Na život: Pravo na održavanje integriteta životnih sistema i prirodnih procesa koji ih održavaju, kao i na kapacitete i uslove za njihovo obnavljanje
  • Na biološku raznovrsnost: Pravo na očuvanje različitosti i raznolikosti bića koja sačinjavaju Majku prirodu, bez da su genetski izmenjena ili veštački modifikovana u svojoj strukturi, na način koji ugrožava njihovo postojanje, funkcionisanje i budućnost potencijala
  • Na vodu: Pravo očuvanja kvaliteta i sastava vode za održavanje životnih sistema i njihovu zaštitu zagađenja, za obnavljanje života Majke prirode i svih njenih komponenti
  • Čišćenje zemljine atmosfere: Pravo očuvanja kvaliteta i sastava vazduha za održavanje sistema života i zaštite od zagađenja, za obnovu života Majke prirode i svih njenih komponenti
  • Za homeostazu: To je pravo na održavanje ili obnavljanje međusobnog odnosa, međuzavisnosti, sposobnosti nadopunjavanja i funkcionalnosti komponenti Majke prirode, na balansiran način za nastavak ciklusa i obnavljanje njegovih vitalnih procesa
  • Na obnovu: To je pravo na efikasnu i pogodnu obnovu životnih sistema na koje utiču direktne ili indirektne ljudske aktivnosti
  • Živeti bez kontaminacije: To je pravo na očuvanje Majke prirode i bilo koje njene komponente u pogledu toksičnog i radioaktivnog otpada koji nastaje ljudskim aktivnostima

Izrada i zakonodavni postupak uredi

Pakt jedinstva (koji okuplja najveće bolivijske organizacije autohtonog naroda i organizacije seljaka) sastavio je dugu verziju zakona između Svetske narodne konferencije o klimatskim promenama i pravima Majke prirode u aprilu i oktobru 2010. godine, kada su konačnu verziju završili i udružili napore sa komisijom višenacionalne zakonodavne skupštine, bolivijskim potpredsednikom životne sredine i pravnim timom za ustavni razvoj iz kabineta potpredsednika.[10] Kasnije je osnovana kratka verzija sa deset tačaka sa tadašnjim senatorom i njegovim zamenikom koji će Zakonodavna skupština usvojiti u decembru 2010. Kratku verziju predstavio je predsednik Evo Morales na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2010. godine.[11]

Očekivalo se da će okvirni zakon razmatrati ckupština 2011. godine,[traži se izvor] ali nije. U februaru 2012. godine, senator Eugenio Rojas, koji predvodi delegaciju vladajuće stranke, opisuje zakon kao jedan od šest prioriteta za rano usvajanje u 2012. godini.[12] Donet je u oktobru 2012. godine.

Precedent uredi

Zakon o pravima Majke prirode se smatra prvim narodnim zakonom o životnoj sredini, osim ustavne odredbe Ekvadora iz 2008. godine, koja priznaje prava fizičkog subjekta.[13] Takođe, može omogućiti građanima da tuže pojedince i grupe kao deo „Majke prirode“, kao odgovor na stvarna i navodna kršenja njegovog integriteta. Za sada, međutim, čini se da je uticaj ovog zakona ograničen.[14]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Law on Mother Earth is passed, Evo will present it in Cancun. „Sancionan ley de la Madre Tierra; Evo la presentará en Cancun”. La Razon. 9. 12. 2011. Arhivirano iz originala 27. 1. 2013. g. Pristupljeno 9. 11. 2011. 
  2. ^ „Bolivia enshrines natural world's rights with equal status for Mother Earth”. The Guardian. 10. 4. 2011. 
  3. ^ Pacto de Unidad (2010). Anteproyecto de Ley de la Madre Tierra por las Organizaciones Sociales del Pacto de Unidad (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 6. 2016. g. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  4. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2015), December 2010, article 5.
  5. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2015), December 2010, article 10.
  6. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2015), December 2010, article 3.
  7. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2015), December 2010, article 4.
  8. ^ Filgueira, Begonia. „And about time for rights to nature?”. Pristupljeno 9. 11. 2011. 
  9. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2015), December 2010, article 7.
  10. ^ Comunicaciones CAOI. „Bolivia: Pacto de unidad exige al gobierno la aprobación de la Ley de la Madre Tierra”. Minga Informativa de Movimientos Sociales. Pristupljeno 9. 11. 2011. 
  11. ^ Ugarte A., Henrry (decembar 2010). „Apuran Ley de la Madre Tierra y en el agro están desconcertados”. El Deber. Pristupljeno 13. 2. 2012. [mrtva veza]
  12. ^ „La Ley Marco de Consulta Previa fue incluida en el grupo de las 6 leyes urgentes para el MAS”. Oxígeno. 12. 2. 2012. Arhivirano iz originala 15. 1. 2019. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  13. ^ López-Bao, José Vicente; Epstein, Yaffa; Chapron, Guillaume (29. 3. 2019). „A rights revolution for nature”. Science (na jeziku: engleski). 363 (6434): 1392—1393. ISSN 0036-8075. PMID 30872530. doi:10.1126/science.aav5601  . 
  14. ^ Kotzé, Louis J.; Calzadilla, Paola Villavicencio (novembar 2018). „Living in Harmony with Nature? A Critical Appraisal of the Rights of Mother Earth in Bolivia”. Transnational Environmental Law (na jeziku: engleski). 7 (3): 397—424. ISSN 2047-1025. doi:10.1017/S2047102518000201  . 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Закон_о_правима_Мајке_природе&oldid=26883274”