Интегритет
Интегритет (лат. integritas), значи потпуност, недељивост, беспрекорност, поштење. Када се говори о интегритету особе, тада се мисли на понашање, и понајвише, на оно шта је у позадини тог понашања, на оно што потиче такво понашање. Имати интегритет значи имати безусловну и непоколебљиву обавезу према моралним вредностима и дужностима.[1] Имати интегритет значи бити свестан своје потпуности као људског бића као и разноликости између других људи.
Интегритет укључује и поштење, реалност, обазривост и остале моралне вредности особе. Интегритет се односи на потпуност особе, прихватање свих присутних и познатих разноликости. Уз моралне вредности интегритет подразумева и личну компоненту. Интегритет је и рад на личном плану, рад на развијању особе у потпуности. Интегритет је и могућност самоконтроле властитих емоција и импулса у тој мери да не превладају над разумом. Једна од дефиниција је и да је интегритет способност одржавања достојанства, како личног тако и достојанства других људи.
Извори
уреди- ^ The Oxford Companion to Philosophy, 1995.
Спољашње везе
уреди
- Stanford Encyclopedia of Philosophy entry
- Werner Erhard, New Model of Integrity
- Belyaev, Igor А. (May 2011, Vol. 4, Issue 5) "Human Being: Integrity and Wholeness". Journal of Siberian Federal University. Humanities & Social Sciences, pp. 633–43.
- „Scientific integrity – principles and procedural rules” (PDF). Swiss Academies of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала (PDF download) 12. 10. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2018.
