Integritet
Integritet (lat. integritas), znači potpunost, nedeljivost, besprekornost, poštenje. Kada se govori o integritetu osobe, tada se misli na ponašanje, i ponajviše, na ono šta je u pozadini tog ponašanja, na ono što potiče takvo ponašanje. Imati integritet znači imati bezuslovnu i nepokolebljivu obavezu prema moralnim vrednostima i dužnostima.[1] Imati integritet znači biti svestan svoje potpunosti kao ljudskog bića kao i raznolikosti između drugih ljudi.
Integritet uključuje i poštenje, realnost, obazrivost i ostale moralne vrednosti osobe. Integritet se odnosi na potpunost osobe, prihvatanje svih prisutnih i poznatih raznolikosti. Uz moralne vrednosti integritet podrazumeva i ličnu komponentu. Integritet je i rad na ličnom planu, rad na razvijanju osobe u potpunosti. Integritet je i mogućnost samokontrole vlastitih emocija i impulsa u toj meri da ne prevladaju nad razumom. Jedna od definicija je i da je integritet sposobnost održavanja dostojanstva, kako ličnog tako i dostojanstva drugih ljudi.
Reference
uredi- ^ The Oxford Companion to Philosophy, 1995.
Spoljašnje veze
uredi- Stanford Encyclopedia of Philosophy entry
- Werner Erhard, New Model of Integrity
- Belyaev, Igor A. (May 2011, 4 (5):) "Human Being: Integrity and Wholeness". Journal of Siberian Federal University. Humanities & Social Sciences, pp. 633–43.
- „Scientific integrity – principles and procedural rules” (PDF). Swiss Academies of Arts and Sciences. Arhivirano iz originala (PDF download) 12. 10. 2016. g. Pristupljeno 22. 11. 2018.
