Википедија

Zamagljen vid

Zamagljen vid ili zamućen vid jeste najčešći oblik smanjenje ili pada vida zbog koje se pacijenti javljaju oftalmologu.[1] Većina očnih oboljenja dovode do zamagljenja vida koji može biti postepen ili iznenadan.

Zamagljen vid
Specijalnostioftalmologija, oftalmometrija
Uzrociporemećaji u refrakciji

Etiologija uredi

Kod starijih osoba zamagljenje vida može biti postepeno ili iznenadno. Kao najčešći uzroci navode se, kod:

Postepenog zamućenja vida

  • katarakta
  • senilna degeneracija žute mrlje,

Postepeno zamućenjea vida kod mladih osoba može biti posledica:

  • keratokonusa,
  • oboljenja rožnjače koje se karakteriše slabošću tkiva rožnjače da održi pravilan oblik (rožnjača dobija kupast oblik).

Iznenadnog zamućenja vida

Dok se zamagljen vid često postepeno pogoršava, postoje uslovi koji mogu uzrokovati da se zamućenje iznenada pojavi. Ove vrste stanja mogu biti hitne medicinska stanja i uključuju:

  • Moždani udar ili prolazni ishemijski napad (TIA).
  • Nagli porast krvnog pritiska.
  • Hifema (krvarenje unutar oka).
  • Odvajanje mrežnjače ili centralna serozna horioretinopatija uzrokovana emocionalnim stresom.
  • Potres mozga.
  • Migrena.
  • Povreda oka.
  • Začepljenje krvnog suda na očnom dnu (infarkt oka) ili infarkt glave vidnog živca.
  • Kod mlađih osoba očna oboljenja koja obično dovode do iznenadnog zamagljenja vida su:
  • zapaljenje sudovne opne (uveitis),
  • zapaljenje vidnog živca,

Refrakcione anomalije uredi

Do zamagljenog ili zamućenog vida češće kod mlađih, a ređe kod starijih osoba dovode i različite refrakcione mane kao što su:[2]

  • kratkovidost,
  • dalekovidost
  • astigmatizam.

Ove refrakcione mane se mogu uspešno iskorigovati nošenjem naočara odnosno kontaktnih sočiva ili ukoliko osoba to želi i korekcijom dioptrije egzajmer laserom.

Lekovi kao uzrok zamagljenog vida uredi

Većina lekova koji se koriste u lečenju različitih opštih oboljenja nisu štetna za vid. Međutim, postoje grupa lekova koji mogu dovesti do zamućenosti odnosno pada vida, u koje spadaju:

  • kortikosteroidi koji ukoliko se dugo primenjuju, kako sistemski tako i lokalno u vidu kapi, mogu dovesti do skoka očnog pritiska i nastanka katarakte,
  • antimalarici, koji štetno deluju na žutu mrlju,
  • lekovi koji se koriste u lečenju težih reumatoloških i sistemskih oboljenja,
  • fenotiazini i hlorpromazin koji se koriste u lečenju pojedinih psihijatrijskih poremećaja
  • tamoksifen koji se koristi kod pacijentkinja obolelih od tumora dojke.

Kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje se zna da mogu dovesti do pada vida, bitno je redovno obavljati kontrolne oftalmološke preglede i ukoliko dođe do pada vida prekinuti primenu ovih lekova i eventualno ih zameniti drugim lekom.

Sindrom suvog oka uredi

Sindrom suvog oka može da uzrokuje zamagljen vid, koji se poboljša kada pacijent trepne, a izazvan je onim što se može izazvati ono što izgleda kao film. Sindrom takođe može izazvati svrab, crvenilo i bol. Lečenje će uključivati upotrebu veštačkih suza.[3]

Makularna degeneracija povezana sa uzrastom uredi

Makularna degeneracija povezana sa uzrastom mođe da uzrokuje zamagljen vid. Ona je najčešći uzrok gubitka vida kod starijih Amerikanaca. Stanje utiče na pacijentov centralni vid tako da ne možete da vidi šta je direktno ispred njega. Može uticati na jedno ili oba oka.[3]

Dijabetesna retinopatija uredi

Dijabetesna retinopatija može uticati na svakog ko ima dijabetes. Stanje koje je posledica promena na krvnim sudovima mređnjače može smanjiti vid čak do tačke slepila.[3]

Glaukom uredi

Kod glaukoma, nakupljanje tečnosti u oku vrši pritisak na optički nerv. Oštećenje optičkog nerva može dovesti do delimičnog gubitka vida ili slepila.[3]

Katarakta uredi

Oči razvijaju kataraktu kada sočiva postanu zamagljena i neprozirna (teško se vide kroz njih). Može se razviiti na jednom ili oba oka. Pored zamagljenog vid i gubitak kontrasta, kataraktu karakteriše pojava oreola oko svetala kada je mrak.[3]

Optički neuritis uredi

Optički neuritis se odnosi na upalu (otok) i iritaciju optičkog nerva. Može se desiti samostalno ili kao rezultat nekog drugog stanja, uključujući multiplu sklerozu. Optički neuritis je najčešći na jednom oku, ali se može javiti i na oba.[3]

Nasleđeni poremećaji optičkog nerva uredi

Neki genetski poremećaji uzrokuju oštećenje optičkog nerva. Ovo je ređi razlog za zamućen vid od katarakte ili refrakcionih grešaka.[3]

Ožiljci na rožnjači uredi

Nedostatak vitamina A može izazvati ove ožiljke. Ovakva situacija se dešava uglavnom u manje razvijenim regionima sveta.[3]

Dijagnoza uredi

Anamneza uredi

Oftalmološki pregled počinje detaljnom anamnezom u kojoj pacijent saopštava oftalmologu na osnovu pitanja koje mu on postavlja iz očne i opšte anamneze.

Oftalmološki pregled uredi

Dtaljan oftalmološki pregled podrazumeva:

  • uzimanje vidne oštrine,
  • određivanje eventualne refrakcione greške pomoću refraktometra i probnog seta stakala,
  • pregled oka na biomikroskopu,
  • merenje očnog pritiska
  • pregled očnog dna, poželjno na široku zenicu.

Kada se uradi ovakav detaljan oftalmološki pregled obično se dijagnostikuje šta je uzrok zamućenom vidu. Ukoliko se to ne postigne, oftalmolog indikuje izvođenje dodatnih dijagnostičkih procedura kao što su:

  • ispitivanje širine vidnog polja,
  • optička koherentna tomografija,
  • fluoresceinska angiografija,
  • ispitivanje kolornog vida,
  • snimanje kornealne topografije, itd.

Terapija uredi

Lekovi za lečenje zamagljenog vida uredi

Lekovi za lečenje stanja koje uzrokuje zamućen vid razlikuju se u zavisnosti od osnovne bolesti.

U pogledu lečenja zamućenog vida usled prezbiopije, stanja lekar može da propiše kapi za oči, pilokarpin hidrohlorid. Ova formulacija je nova i odobrena od strane FDA za lečenje zamućenog vida povezanog sa starenjem.

Operacija za lečenje zamućenog vida uredi

Lekar može predložiti hirurške procedure za poboljšanje vida, kao što je operacija za uklanjanje katarakte ili operacija za lečenje refrakcionih grešaka.

Prevencija uredi

Zdrav život (zdrave životne navike) koji karakteriše zdrava i umerena ishrana uz odsustvo gojaznosti, svakodnevne fizičke aktivnosti (u starijih ljudi pešačenje), prestanak pušenja, redovne kontrole arterijskog pritiska i masnoća u krvi kod izabranog lekara, preveniraju nastanak ozbiljnih oboljenja na očnom dnu kao što su začepljenje krvnog suda na očnom dnu (infarkt oka), infarkt glave vidnog živca ili dijabetesna retinopatija. Nošenje naočara za sunce, koje štite od UV zračenja kad smo napolju smanjuje rizik od nastanka katarakte i senilne degeneracije žute mrlje.[4]

Izvori uredi

  1. ^ „WHO | Global magnitude of visual impairment caused by uncorrected refractive errors in 2004”. 2008-04-13. Arhivirano iz originala 2008-04-13. g. Pristupljeno 2023-09-21. 
  2. ^ Khurana, AK (September 2008). "Errors of refraction and binocular optical defects". Theory and practice of optics and refraction (2nd ed.). Elsevier. . ISBN 978-81-312-1132-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  3. ^ a b v g d đ e ž „15 Reasons You Have Blurred Vision—And What to Do About It”. Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-21. 
  4. ^ „Blurred Vision: Symptoms, Causes & Treatments”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-21. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Замагљен_вид&oldid=27442739”