Zapaljenje testisa
Zapaljenje testisa (lat. orhitis) je akutni ili hronični inflamatorni proces muške polne žlezde smeštene u mošnicama.Javlja se kao izolovano hematogeno zapaljenje ili u sklopu zapaljenja pasemenika (epididimisa), sa širenjem inflamatornog procesa na testis, kanalikularno i lokalnom propagacijom, pa su promene pored ove dve strukture prisutne u obližnjim organima (duktus deferens i prostata).[1][2]
| Zapaljenje testisa | |
|---|---|
| Sinonimi | Orchiditis |
_(14581693749).jpg) | |
| Specijalnosti | urologija |
Klinički gledano zapaljenje testisa se deli u dve grupe, na: nespecifični orhitis (kod koga infekcija često utiče na testis, epididimis ili obe strukture istovremeno) i specifični orhitis (lat. orchitis tuberculosa).[3]
Relevantna anatomija uredi
Teza ili muška polna žlezda je parni organ koji se nalazi u mošnicama (skrotumu). U njemu se stvaraju spermatozoida, a istovremeno deluje i kao žlezda sa unutrašnjim lučenjem hormona.
Testis ima izgled bočno spljoštenog jajeta, čija je uzdužna osa, u primarnom položaju, usmerena dijagonalno nadole i nazad, dimenzije je 5 h 3,5 h 2,5 cm, a prosečna težina je oko 20 grama.
Na njemu se razlikuju dve strane, spoljašnja i unutrašnja i dve ivice, prednja i zadnja čiji spoljašnji, širi deo pokriva pasemenik (epididimis), a unutrašnji deo predstavlja hilus testisa, duž kojeg arterije i nervi ulaze u žlezdu, a izlaze vene tetstisa. Gornji pol semenika pokriven je glavom pasemenika.
Donji stub je pričvršćen za dno skrotuma vezivnom elastičniom vrpscom, nazvanom skrotalna vrpca koja predstavlja ostatak gubernakuluma.
Etiologija uredi
Zapaljenje testisa može da uzrokuje veliki broj različitih bakterija i virusa. Najčešće se javlja udružen sa epididimitisom (tada nosi naziv epididimoorhitis". Epididimitis je obično bakterijskog porekla. Najčešći patogen je Neisseria gonorrhoeae kod muškaraca starosti 14-35 godina, a Escherichia coli je najčešći uzročnik kod dečaka mlađih od 14 godina i muškaraca starijih od 35 godina. Od bakterija uzročnici zapaljenje testisa mogu biti i Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus i Streptococcus.[3]
Zapaljenje testisa može biti posledica polno prenosivih bolesti kao što su hlamidija i gonoreja.
Virusni orhitis je najčešće uzrokovan mumps virusom (uzročnik zauški), ali može biti uzrokovan i nespecifičnim inflamatornim procesom u testisima.[4][5][6] Približno 20% pacijenata u prepubertetskom periodu (mlađih od 10 godina) sa zauškama razvija orhitis. Pre redovne vakcinacije, ovo stanje se viđalo mnogo češće.
Jednostrana atrofija testisa javlja se kod 60% pacijenata sa orhitisom.[7] Sterilitet je retko posledica jednostranog orhitisa. Uprkos nekim anegdotskim izveštajima, malo dokaza podržava povećanu verovatnoću razvoja tumora testisa nakon epizode orhitisa.
Zapaljenje testisa se javlja u 2 - 20% bolesnika sa brucelozom.
Prijavljeno je da pacijenti sa oslabljenim imunitetom imaju orhitis koji je zazvan sledećim etiološkim agensima: Mycobacterium avium complex, Cryptococcus neoformans, Toxoplasma gondii, Haemophilus parainfluenzae,i Candida albicans.[3]
Orhitis može imati i neinfektivnu etiologiju. Javlja se kod 12-19% muškaraca sa Behčetovom sindromom , obično sa težim oblikom oboljenjem.
Prijavljen je i epididimoorhitis izazvan amiodaronom.[8]
Faktori rizika uredi
Faktori rizika su:[3]
- godine starosti (iznad 45 godina),
- rekurentne infekcije urinarnog trakta,
- operativni zahvati na genitourinarnom traktu,
- dugogodišnje korišćenje katetera,
- veliki broj seksualnih partnera,
- rizično seksualno ponašanje.
Klinička slika uredi
Od simptoma u kliničkoj slici zapaljenje testisa dominiraju:
- otok testisa,
- crvenilo,
- osećaj težine u testisima,
- bol u preponama i testisima,
- razdražljivost,
- dizurija (bol pri mokrenju),
- povišena telesna temperatura,
- bol pri ejakulaciji,
- prisustvo krvi u spermi.
Simptomi orhitisa obično se javljaju nekoliko dana nakon parotitisa. Izolovani bakterijski orhitis je još ređi i obično je povezan sa istovremenim epididimitisom ; javlja se kod seksualno aktivnih muškaraca starijih od 15 godina ili kod muškaraca starijih od 50 godina sa benignom hipertrofijom prostate (BPH). Simptomi izolovanog orhitisa obično se spontano povlače za otprilike 3-10 dana, dok će epididimitis obično nestati u sličnom vremenskom okviru nakon početka terapije antibiotikom.
Dijagnoza uredi
Dijagnoza zapaljenje testisa se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, pregleda mokraće, urinokulture, krvne slike, ultrazvuka.
Fizički pregled testisa otkriva sledeće:
- povećanje testisa,
- induraciju testisa,
- eritematoznu i edematoznu kožu skrotuma,
- uvećani epididimis povezan sa epididimoorhitisom
Prilikom rektalnog pregleda nalazi se mekana prostata (prostatitis), često udružena sa epididimoorhitisom.
Orhitis kod zauški se javlja jednostrano u 70% slučajeva dok je u 30% slučajeva zahvaćen kontralateralni testis nakon 1-9 dana. Ostali nalazi uključuju parotitis i groznicu
Sonografijom se može utvrditi da li postoji unilateralni ili bilateralni orhitis.
Pacijente sa sumnjom na polno prenosivu bolest treba uputiti venerologu ili lokalnom zdravstvenom odeljenju radi testiranja na HIV.
Diferencijalna dijagnoza uredi
Dijagnoze u razmatranju uredi
Torzija testisa je glavna diferencijalna dijagnoza. Pacijenti sa torzijom testisa obično imaju nagli bol u skrotumu, dok oni sa epididimoorhitisom imaju postepeniji početak bola. Torzija testisa je retka kod pacijenata starijih od 35 godina.
Akutni skrotalni bol kod dečaka u prepubertetskom periodu najčešće se javlja zbog torzije dodataka testisa, procesa koji može klinički da oponaša torziju testisa ili epididimoorhitis.
Diferencijalne dijagnoze uredi
- Akutni epididimitis
- Hernije
- Torzija testisa u hitnoj medicini
Terapija uredi
Simptomi izolovanog orhitisa obično se spontano povlače za otprilike 3-10 dana, dok će epididimitis obično nestati u sličnom vremenskom okviru nakon početka terapije antibiotikom.
Kada je uzročnik bakterija ordiniraju se antibiotici. U slučaju gonoreje i hlamidije neophodno je istovremeno lečenje oba partnera.
Mogu se primeniti i analgetici i antiinflamatorni lekovi. Kada je uzročnik virus daju se samo analgetici.
Pacijentima se pored medikamentozne terapije preporučuje se i potporna terapija kojauključuje sledeće:
- mirovanje
- podršku skrotuma
- hladni oblozi za analgeziju.
Podizanje skrotuma i postavljanje leda na zahvaćeni testis su specifične mere podrđke koje treba preporučiti pacijentu sa orhitisom. Pacijent treba da stavi mali jastuk ili peškir između nogu da podigne skrotum i stavlja led na zahvaćeni testis 10-15 minuta, 4 puta dnevno. Sve dok bol ne nestane bol preporučuje se odmor sa elevacijom skrotuma i hladnim oblogama.[3]
Izvori uredi
- ^ McGowan CC. Prostatitis, epididymitis, and orchitis. In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 110.
- ^ Pontari M. Inflammatory and pain conditions of the male genitourinary tract: prostatitis and related pain conditions, orchitis, and epididymitis. In: Partin AW, Domochowski RR, Kavoussi LR, Peters CA, eds. Campbell-Walsh-Wein Urology. 12th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2021:chap 56.
- ^ a b v g d „Orchitis: Practice Essentials, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-01-26.
- ^ Garthwaite, M. A.; Johnson, G.; Lloyd, S.; Eardley, I. (novembar 2007). „The implementation of European Association of Urology guidelines in the management of acute epididymo-orchitis”. Ann R Coll Surg Engl. 89 (8): 799—803. PMC 2173191
. PMID 17999824. doi:10.1308/003588407X232026..
- ^ Ternavasio-de la Vega, Hugo-Guillermo; Boronat, Mauro; Ojeda, Antonio; García-Delgado, Yaiza; Ángel-Moreno, Alfonso; Carranza-Rodríguez, Cristina; Bellini, Raquel; Francès, Adela; Nóvoa, Francisco Javier (2010). „Mumps Orchitis in the Post-Vaccine Era (1967-2009)”. Medicine. 89 (2): 96—116. ISSN 0025-7974. doi:10.1097/md.0b013e3181d63191.
- ^ Yamashita S, Umemoto H, Kohjimoto Y, Hara I. „Xanthogranulomatous orchitis after blunt testicular trauma mimicking a testicular tumor: A case report and comparison with published cases”. Urol J. 14 (3): 3094—3096. 2017-05-23..
- ^ Gazibera B, Gojak R, Drnda A, et al. Spermiogram part of population with the manifest orchitis during an ongoing epidemic of mumps. Med Arh. 2012. 66(3 Suppl 1):27-9.
- ^ Street, E. J.; Justice, E. D.; Kopa, Z.; Portman, M. D.; Ross, J. D.; Skerlev, M.; Wilson, J. D.; Patel, R. (jul 2017). „The 2016 European guideline on the management of epididymo-orchitis”. Int J STD AIDS. 28 (8): 744—749. PMID 28632112. S2CID 11544475. doi:10.1177/0956462417699356..
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
