Википедија

Zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenata

Zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescenta podrazumeva usklađenost i normalno odvijanje seksualnih funkcija i funkcija reproduktivnog sistema u telesnom, psihičkom i socijalnom smislu. Ono je bitno jer omogućava mladoj osobi da se oseća dobro, da voli i bude voljena i da ostvari seksualno zadovoljstvo i jednu od najlepših uloga u životu, a to je roditeljstvo.[1][2]

Funkcionalni dijagram namenjen edukaciji adolescenata u primeni kontracepcije

Opšte informacije uredi

Zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja adolescentkinja uključuje edukaciju o seksualnosti i reprodukciji, savetovanje o planiranju porodice, zdravstvenu zaštitu reprodukcije, prevenciju, dijagnostiku i lečenje različitih bolesti i poremećaja, prekide trudnoće, kao i prevenciju seksualnog zlostavljanja i brigu o žrtvama. Pri tome se podrazumeva da pedijatri imaju znanja i umeća savetovanja o bezbednim načinima prevencije začeća.[3][4]

To što devojka ima manje od 20 godina danas ne predstavlja kontraindikaciju za bilo koji reverzibilni metod kontracepcije. U cilju prevencije reproduktivnog zdravlja adolescentkinja Svetska zdravstvena organizacija je razvila kliničke smernice koje omogućavaju da se pouzdano, lako i bez nepotrebnog proširivanja dijagnostičkog postupka propisuju različiti kontraceptivni metodi.[5]

Dobrobiti uredi

Očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja mladim ljudima donosi niz dobrobiti:[6]

  • promovisanje lične odgovornosti za sopstveno zdravlje
  • formiranje sklonosti ka kontroli, planiranju, preuzimanju aktivne uloge u životu
  • prihvatanje modernih vrednosti i usvajanju novih znanja
  • izgradnja samopoštovanja
  • jačanje autonomnosti
  • očuvanje i unapređenje stanja reproduktivnog sistema, njegovih funkcija i procesa, pored jasne z*
  • podizanje nivoa zdravstvene i seksološke kulture
  • nametanje prevencije i zdravog života kao stila života i načina razmišljanja

Na taj način se olakšava odrastanje uopšte, a pogotovo u društvima koje je kao srpsko u prolongiranoj tranziciji socioekonomskog sistema.[6]

Epidemiologija uredi

Udeo seksualno aktivnih adolescenata raste u većini zemalja sveta iz godine u godinu, a snižava se i uzrast kada se doživljava prvo seksualno iskustvo. Kao rezultat smanjivanja rodnih nejednakosti promene su posebno izražene među adolescentkinjama.[1]

Prema nalazima reprezentativnog istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), približno svaki četvrti adolescent u Evropi (26%) postaje seksualno aktivan pre svog 15. rođendana. Postoje, međutim, značajne razlike među pojedinim evropskim zemljama. U poređenju sa mladićima, udeo devojaka koje imaju seksualno iskustvo je jednak ili veći u zapadnoj i severnoj Evropi, a znatno niži u južnoj, centralnoj i istočnoj Evropi.[7]

Istraživanje zdravlja stanovništva sproveden u Srbije iz 2013. godine pokazuje da je u seksualne odnose stupilo 33,1% mladih uzrasta 15—19 godina, i to značajno više mladića (39,9%) nego devojaka (25,7%). U Srbiji mladići najčešće prvo seksualno iskustvo doživljavaju u 17. godini, a devojke u 18. godini.[8][9]

Dijagnostika pre početka primene metoda kontracepcije uredi

Dijagnostika pre primene kombinovane hormonska kontracepcije

Pre početka primene kombinovana hormonska kontracepcije (akronim KHK) potrebno je utvrditi da adolescentkinje ili neko od bliskih članova njene porodice pre 50. godine života nije imao vensku tromboemboliju. Poznato je da trombofilija, urođena ili stečena, može značajno da poveća rizik za razvoj najozbiljnijeg neželjenog delovanja kontracepcije.

Najčešće osim prikupljanja podataka o oboljenjima i lekovima koje devojka uzima, pre početka korišćenja kombinovana hormonske kontracepcije, nisu potrebna dodatna ispitivanja.[10]

Dijagnostika pre primene intrauterine kontracepcije

Postavljanju dijagnoze za intrauterinu kontracepciju (akronim IUK) treba da prethodi isključivanje prisustva polno prenosivih infekcija (prvenstveno hlamidijske genitalne infekcije i gonoreje, HIV-a.[11]).

Ako ne postoji mogućnost laboratorijske dijagnostike, profilaktička primena antibiotika može da zameni skrining genitalne hlamidijske infekcije, gonoreje, trihomonijaze i bakterijske vaginoze, mada tada partneri devojaka ostaju neprepoznati i nelečeni.[12]

Primena kontracepcije uredi

Sa korišćenjem kontracepcije treba početi neposredno po izboru metoda, nezavisno od dana menstruacionog ciklusa, samo ako je moguće sa sigurnošću isključiti trudnoću. Međutim najčešće se na početku primene kontracepcije devojkama savetuje da apstiniraju ili da koriste kondom prvih sedam dana ako se na taj način počinje sa korišćenjem:

1. Kombinovane hormonske kontracepcije — kontraceptivne pilule, kontraceptivni flasteri ili vaginalni prsten. Ako je izabrana progestagenska oralna kontracepcija, adaptacioni period mora da bude prva dva dana, od početka primene.

2. Progestogenske depo-injekcije

 
Kontraceptivne pilule
 
Progestogenske depo-injekcije

3. Subdermalni implant

4. Unutarmaterični ulošci sa levonorgestrelom

Kako intrauterini uložak s bakrom odmah počinje da štiti od trudnoće, bez obzira na dan menstruacionog ciklusa kada je postavljen, nije potreban period apstinencije.[12]

 
Subdermalni implant
 
Unutarmaterični ulošci

Kontraindikacije za primenu kontracepcije uredi

Činjenica da devojka ima manje od 20 godina ne predstavlja kontraindikaciju za bilo koji reverzibilni metod kontracepcije. Svetska zdravstvena organizacija je razvila kliničke smernice koje omogućavaju da se pouzdano, sa lakoćom i bez nepotrebnog proširivanja dijagnostičkog postupka prepisuju različiti kontraceptivni metodi.

Stanja ili oboljenja koja predstavljaju apsolutnu ili relativnu kontraindikaciju za primenu određenog metoda kontracepcije prikazana su na ovoj tabeli:

Metode kontracepcije i relativne ili apsolutne kontraindikacije za njihovu primenu.[1]

Metod kontracepcije Relativne ili apsolutne kontraindikacije za primenu određenog metoda kontracepcije
Kombinovana hormonska kontracepcija
(oralna, flaster, prsten)
  • Hipertenzija (sistolni ≥ 140 mmHg ili dijastolni ≥ 90 mmHg)
  • Duboka venska tromboza/plućna embolija
  • Hirurški zahvat sa dugotrajnom imobilizacijom
  • Postojanje trombogene mutacije (faktora V Leyden, protrombina, deficit proteina S, proteina S ili antitrombina)
  • Ishemijska bolest srca, cerebrovaskularni insult, komplikovano oboljenje srčanih zalistaka
  • Migrena sa aurom
  • Šećerna bolest sa vaskularnim komplikacijama
  • Aktivni virusni hepatitis
Intrauterini ulošci sa bakrom i levonorgestrelom
  • Anatomske anomalije materice
  • Cervicitis izazvan hlamidijom ili gonokokom
  • Akutno zapaljenje organa male karlice

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v Sedlecki, Katarina. „Zdravstveni problemi specifični za adolescenciju” (PDF). Udruženje pedijatara Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 05. 2016. g. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  2. ^ Avery, L., Lazdane, G. (2008). What do we know about sexual and reproductive health of adolescents in Europe? Eur J Contracept Reprod Health Care 13(1): 58-70.
  3. ^ Sedlecki, K. (2006). Značaj zaštite reproduktivnog zdravlja adolescenata za ublažavanje problema nedovoljnog rađanja. U V.Šulović V., T. Vejnović (ur.), Kako zaustaviti belu kugu u Srbiji (str. 31–40). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Ginekološko akušerska sekcija Srpskog lekarskog društva.
  4. ^ Rašević, M., Sedlecki, K. (2006). Adolescentna trudnoća. U M. Banićević (ur.), Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih (str. 195–231). Washington: USAID.
  5. ^ Rašević, M., Sedlecki, K. (2013). Seksualno i reproduktivno zdravlje korisnica interneta u Srbiji. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 141(9): 654-659.
  6. ^ a b „Očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja mladim ljudima donosi niz dobrobiti U: Dr Mirjana Rašević i dr Katarina Sedlecki Promocija seksualnog i reproduktivnog zdravlja mladih u Srbiji: Zašto? Ko? Kako?” (PDF). Demografski pregled Beograd Godina XVII Broj 66/2017. Pristupljeno 31. 1. 2020. 
  7. ^ Currie C, Zanotti C, Morgan A, et al. Social determinants of health and wellbeing among young people. Health Behaviour in School-aged Children (HBSC) study: international report from the 2009/2010 survey. WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 2012; 173-83.
  8. ^ Boričić K, Vasić M, Grozdanov J, i sar. Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2013. godina, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Beograd, 2014.
  9. ^ Institut za javno zdravlje Srbije (2014). Rezultati istraživanja zdravstvenog stanja stanovništva Srbije, 2013. godina. Beograd: IZJZS
  10. ^ Lazović-Radonjić G, Sedlecki K, Kapamadžija A, i sar. Kliničke smernice za kombinovanu hormonsku kontracepciju. U: Sedlecki K (ured): Aktuelne teme o reproduktivnom zdravlju, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, Republički centar za planiranje porodice, Beograd, 2012.
  11. ^ Underhill, K., Montgomery, P., Operario, D. (2007). Sexual abstinence only programmes to prevent HIV infection in high income countries: Systematic review, BMJ 335:248–59.
  12. ^ a b Sedlecki K, Grbić D, Zdravković D, i sar. Priručnik za zdravstvene radnike i saradnike sa standardima rada u savetovalištu za mlade. Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, Republički centar za planiranje porodice, Beograd, 2014.

Literatura uredi

  • Haldre, K., Part, K., Ketting, E. (2012). Youth sexual health improvement in Estonia, 1990-2009: the role of sexuality education and youth-friendly services. Eur J Contracept Reprod Health Care 17(5): 351-62.
  • Jaccard, J., Levitz, N. (2013). Counseling adolescents about contraception: towards the development of an evidence-based protocol for contraceptive counselors. J Adolesc Health 52: S6-S13.
  • Kapor-Stanulović N., Kapamadžija A. (2000). Follow-up studija o znanju i ponašanju mladih u regulaciji fertiliteta (1964–1980–2000). Socijalna misao 3–4: 149–154.
  • Kirby, D.B., Laris, B.A., Rolleri, L.A. (2007). Sex and HIV Education programs: Their impact on sexual behaviors of young people throughout the world, J Adol Health 40: 206–17.
  • Loeber,O., Reuter, S., Apter, D., van der Doef, S., Lazdane, G., Pinter, B. (2010). Aspects of sexuality education in Europe – definitions, differences and developments. Eur J Contracept Reprod Health Care 15: 169–176.
  • Pinter, B., Verdenik, I., Grebenc, M., Ceh, F. (2009). Sexual activity and contraceptive use among secondary-school students in Slovenia. Eur J Contracept Reprod Health Care 14: 127–33.

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заштита_сексуалног_и_репродуктивног_здравља_адолесцената&oldid=27441960”