Википедија

Zdravstvena zaštita izbeglica u Srbiji

Zdravstvena zaštita izbeglaca u Srbiji u skladu sa zakonodavstvom Rpublike Srbiji reguliše da sve izbeglice - stranci koji borave u Srbiji ili kroz nju prolaze imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, ali se obim i uslovi za ostvarivanje zdravstvene zaštite razlikuju u odnosu na status i uzrast izbeglica - stranca.

Zakonska regulativa uredi

Zdravstvena zaštita lica kojima je odobreno pravo na utočište ili subsidijarnu zaštitu, kao i tražilaca azila u Srbiji imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca,[1] i sledećim međunarodnim i nacionalnim zakonodavnim okvirima,od koj ih su u nacionalnom kontekstu, ključni:

  • Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 - drugi zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - drugi zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015.)
  • Zakon o zdravstvenom osguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012
  • Odluka SAD, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 i odluka SAD,106/2015 i 10/2016 - dr. zakon) koji regulišu zdravstvenu zaštitu stranaca i izbeglih lica,
  • Zakon o javnom zdravlju („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016),
  • Zakon o azilu (Službeni glasnik RS”, br. 109/2007),
  • Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u centar za azil iz 2008. godine („Službeni glasnik RS“, br. 93/2008).
  • Zakon o strancima („Službeni glasnik RS“, br. 97/2008), uključujući
  • Zakon o upravljanju migracijama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2012) koji reguliše, između ostalog, rad Komesarijata za izbeglice i migracije u domenu saradnje sa predstavnicima sistema zdravstvene zaštite na loklanom nivou, predstavljaju okvir regulisanih prava i obaveza u vezi sa pružanjem zdravstvene zaštite licima koja traže azil, kojima je odobren azil, migrantima i stranim državljanima. Zakonski okvir podrazumeva princip nediskriminacije i inkluzivnosti u zdravstveni sistem, a migrantskoj populaciji bi po zakonu trebalo da se obezbeđuje zdravstvena zaštita na isti način kao i domicilnom stanovništvu (Zakon o zdravstvenoj zaštiti).[2]

Zdravstvena zaštita izbeglica u odnosu na obim prava uredi

U odnosu na obim prava i uslove na zdravstvenu zaštitu, mogu se razlikovati tri grupe stranaca.

Prva grupa uredi

Prvu grupu čine izbeglice - stranci koji ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu i novčane naknade pod istim uslovima kao i državljani Srbije. To su pre svih strana u radnom odnosu i članovi njihovih sekundarnih porodica,koji spadaju u zdravstvene osiguranike.[3] Osim njih, sva deca i mladi do završenih 26 godina koji se nalaze na redovnom školovanju[4] smatraju se osiguranicima, što znači da su im na jednak način dostupna zdravstvena zaštita i novčane naknade kao i državljanima Srbije.

Druga grupa uredi

Drugu grupu čine izbeglice - sgranci koji o trošku Republike Srbije mogu ostvariti pravo na sve zdravstvene usluge obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, ali nemaju pravo na novčane naknade.[5]

Ovu grupu čine sledeća lica:

  • punoletni tražioci azila;
  • osobe uključene u program podrške dobrovoljnog povratka;
  • žrtve trgovine ljudima;[6]
  • osobe kojima je odobreno pravo na azil, ukoliko su materijalno neobezbeđene.

Treća grupa uredi

Treću grupu čine izbeglice - stranci kojima je odobren privremeni boravak iz humanitarnih razloga i stranci koji nezakonito borave u Srbiji, a nisu uključeni u program podrške dobrovoljnog povratka, i oni bi trebali sami da snose troškove zdravstvene zaštite.

Pravnim okvirom je predviđeno da oni imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć,[7] ali ne o trošku Republike Srbije.[8] Ipak, stranac u redovnom statusu može biti oslobođena plaćanja troškova hitne medicinske pomoći ustanovi ukoliko nema potrebna novčana sredstva. U tom slučaju ustanova će nadoknadu dobiti od države tako što će podneti zahtev Ministarstvo zdravlja, a država će na sebe preuzeti naplatu od strane stranca.[9]

Još jedan način da se izbeglice - stranac u redovnom statusu oslobodi troškova pruženih zdravstvenih usluga, jeste da se registruju i pred policijskim službenikom Policijske uprave za strance izrazi nameru da traži azil. Međutim, ovo može biti opcija samo ukoliko prethodno nije registrovan u Republici Srbiji.

Način ostvarivanja zdravstvene zaštite uredi

U slučaju potrebe za zdravstvenom zaštitom, ova kategorija lica odlaze u Dom zdravlja na teritoriji opštinena kojoj su smešteni privatno i; odrasle osobe se javljaju službi opšte medicine, a deca do 18 god starosti službi za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog i školskog uzrasta.[10]

U slučaju potrebe za daljim ispitivanjem ili lečenjem, lekar opšte medicine ili pedijatar izdaje uput za specijalistički pregled u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.[11]

Zdravstveni pregledi se zakazuju, osim ukoliko se radi o hitnom slučaju na osnovu procene medicinskog osoblja nadležne zdravstvene ustanove.

U slučaju propisivanja neophodnih lekova od strane nadležnih lekara, postoji mogućnost njihovog obezbeđivanja preko Ministarstva zdravlja tokom trajanja projekta „Specijalne mere 6“.[1]

Zdravstvena zaštita u sklopu projektnih aktivnosti koje finansira Evropska unija uredi

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je u sklopu projektnih aktivnosti koje finansira Evropska unija, obezbedilo da izbeglice i migranti mogu besplatno da dobiju potrebne medicinske usluge, nezavisno od njihovog statusa.

U centrima za azil i prihvatnim centrima besplatan pristup zdravstvenoj zaštiti je ostvaren otvaranjem ambulanti pri nadležnim domovima zdravlja, koje se nalaze u okviru ovih centara, a u okviru ambulante postoje i apoteka sa neophodnim lekovima i mogućnošću nabavke dodatnih lekova.

Ukoliko izbeglice borave u ustanovi socijalne zaštite, za brigu o zdravstvenom stanju pacijenta nadležan je dom zdravlja, a ustanova je dužna da korisniku obezbedi pratnju do zdravstvene ustanove radi pregleda, kao i drugu neophodnu pomoć.

Broj izbeglica na zdravstvenoj zaštiti po godinama uredi

1996. uredi

Prema prvom popisu izbeglica i drugih ratom ugroženih lica (1996), koji su sproveli Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Visoki komesarijat OUN za izbeglice, u Srbiji se nalazilo 537.937 izbeglih i prognanih lica, od čega 259.700 u AP Vojvodini.

2001. uredi

Prema drugom popisu izbeglica i drugih ratom ugroženih lica (2001), od 377.131 lica u Srbiji sa statusom izbeglice, u AP Vojvodini se nalazilo 217.438.

2004/2005 uredi

Prema registraciji izbeglica u Republici Srbiji 2004/2005. u Srbiji je bilo 104.682 lica sa statusom izbeglice, od čega 50.436 u AP Vojvodini.

2011. uredi

Prema popisu stanovništva iz 2011, u Srbiji se nalazilo 74.487 lica sa statusom izbeglice, od čega 35.521 u AP Vojvodnini.

2022. uredi

Od početka 2022. godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike, kako bi pobegli od ratnog nasilja i velikih sukoba. Oko 40 odsto izbeglica u Srbiju dolazi iz Avganistana, ali ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije. Njihov broj se kreće između 5.000 i 6.000, iako dnevno uđe više od 250 ljudi. Značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u Sebiju, a više od 8.000 prijavilo boravak. Azil u Srbiji,je od početka godine trađilo 1.600 ljudi a samo dvoje je i dobilo azil.[12]

Izvori uredi

  1. ^ a b „Zdravstvena zaštita lica kojima je odobreno pravo na utočiste ili subsidijarnu zaštitu, kao i tražilaca azila u Srbiji” (PDF). Pristupljeno 21. 6. 2022. 
  2. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS (Sl. glasnik RS, br. 113/2017), čl. 20
  3. ^ Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 11.
  4. ^ Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 16.
  5. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 239.
  6. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne pravi razliku između pretpostavljenih i identifikovanih žrtava trgovine ljudima, zbog čega obe kategorije ostvaruju pravo na zdravstvene usluge o trošku Republike Srbije.
  7. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 236.
  8. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 238.
  9. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, čl. 240.
  10. ^ Pravilnik o zdravstvenom pregledu lica koja traže azil prilikom prijema u Centar za azil (Sl. glasnik RS, br. 93/2008), čl. 3 i 4
  11. ^ Službeni glasnik Republike Srbije (2008a), Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u centar za azil, Službeni glasnik RS br. 93/2008.
  12. ^ „Raste broj izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike”. Dnevnik (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-06-25. 

Literatura uredi

  • UN General Assembly, Universal Declaration of Human Rights, 10 December 1948, 217 A (III).
  • UN General Assembly, International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, 16 December 1966, United Nations, Treaty Series, vol. 993, p. 3.
  • UN General Assembly, Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women, 18 December 1979, United Nations, Treaty Series, vol. 1249, p. 13.
  • UN General Assembly, Convention on the Rights of the Child, 20 November 1989, United Nations, Treaty Series, vol. 1577, p. 3.
  • UN General Assembly, International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination, 21 December 1965, United Nations, Treaty Series, vol. 660, p. 195.
  • World Health Assembly, 72. (‎2019)‎, Promoting the Health of Refugees and Migrants: Draft Global Action Plan, 2019–2023, Report by the Director-General, World Health Organizati.

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравствена_заштита_избеглица_у_Србији&oldid=27442378”