Zemljotres u Dubrovniku 1667.

Zemljotres u Dubrovniku 1667. godine bio je jedan od najjačih zemljotresa koji su pogodili neko područje današnje Hrvatske.

Zemljotres u Dubrovniku 1667.

Datum	6. april 1667.
Epicentar	42.60° S; 18.10° I / 42.60; 18.10
Pogođena područja	Dubrovačka republika
Žrtve	oko 3.000

Dana 6. aprila u 8 časova ujutro, Dubrovnik je zadesio katastrofalan zemljotres. Ovo je bila najveća katastrofa u dotadašnjih 1.200 godina istorije Dubrovnika.

Zemljotres je porušio gotovo ceo grad. Stradalo je oko 3.000 ljudi, što je bila polovina tadašnjeg stanovništva grada.

Zemljotres je pogodio grad u politički vrlo nezgodnom trenutku, usred kandijskog rata između Mlečana i Osmanlija. I jednima i drugima bi zauzimanje Dubrovnika dalo veliku prednost u ratu, no dubrovačka je diplomatija čak i u ovim okolnostima uspela da sačuva samostalnost Republike. Dubrovnik je uspeo da se održi i ponovo izgradi, ali nikada nije vratio snagu kakvu je imao u najboljim danima.

Istorija

Veliki zemljotres od 6. aprila 1667. godine spada u jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Dubrovačke republike. To je najkritičniji trenutak u njenoj istoriji, kako zbog posledica samog zemljotresa, tako i zbog događaja koji su nakon zemljotresa usledili. Oni su doveli u pitanje opstanak Dubrovačke republike. Republika je do 1667. godine bila jaka i beleži uspon, a od tada je sasvim vidljivo njeno postepeno propadanje. Grad je najpre razoren u zemljotresu, a ostaci grada izgoreli su u požaru koji je trajao čitavih 20 dana nakon zemljotresa. Geolog Jelenko Mihailović je dokazao da ne treba sumnjati u savremene opise zemljotresa, mada oni donose gotovo neverovatne činjenice. Šesti april 1667. godine otpočeo je u Dubrovniku kao i svaki dan. Nešto pre devet časova ujutru započeo je potres. Odmah zatim grad je pogodio kratak udarac. Jedan franjevac beleži da je zemljotres trajao svega nekoliko sekundi. Za tih nekoliko sekundi grad je gotovo potpuno razrušen. Od bogatih gotskih i renesansnih palata ostale su samo ruševine. Dok je zemljotres trajao, rušile su se stene sa brda Srđ i padale na grad. Od naglog rušenja Srđa digla se prašina koja je zamračila nebo. Zemlja je pucala, a velike pukotine gutale su čitave kuće i kolibe. Bunari su presušili. More se nekoliko puta povlačilo od obale i odnosilo sa sobom brodove u luci, a talasi koji su ih vraćali na obalu, razbijali su ih o zidine i stene. Na hiljade Dubrovčana je za nekoliko sekundi ostalo pod ruševinama. Pod njima su umirali danima, od povreda, žeđi i gladi. Građani su bili uvereni da je došao smak sveta. Neki su bežali iz grada gazeći preko ranjenika, i ne obazirući se na postradale i preživele pod ruševinama. Neposredno posle prvog udara buknuo je veliki požar koji se, nošen iznenadnim vetrom, rasplamsao velikom brzinom i zahvatio veći deo grada. Vapaji zatrpanih čuli su se i u narednim danima. Preživeli su se dovikivali sa srodnicima zatrpanim u ruševinama, nemoćni da im pomognu. U jezuitskoj gimnaziji, npr, ostali su zarobljeni svi đaci. Danima su slobodni građani pokušavali da im dostave vodu. Na kraju se spasao samo jedan jedini učenik. Dubrovnik je pred potres imao oko 6000 stanovnika. Prvi popis stanovništva nakon katastrofe sastavljen je 1673. godine. Broj stanovnika tada je bio dva puta manji (između 2000 i 4000). Vlastela je svedena na polovinu.

Posledice

Katastrofa je, barem na kratko vreme, dovela do bezvlašća. Dubrovački knez i Veliko veće ostali su zatrpani. Vlastela je žurila da napusti grad. Prema pismima jednog bogataša, on je toliko žalio što su mu izginuli dužnici, da je zaboravio na sopstvenu porodicu izgubljenu u zemljotresu. U opštem grabežu, vlastela je prodrla u državnu blagajnu, obijala žitne magacine, prodrla u carinarnicu i otimala sirotinji plen u ime državne vlasti. Snašao se samo jedan deo vlastele koji je uspeo da povrati vlast i očuva dubrovačku oligarhiju.

Zemljotres je pogoršao međunarodni položaj Dubrovnika. On se desio u najžešćoj fazi Kandijskog rata između Mletačke republike i Osmanskog carstva. Sultan Mehmed IV iskoristio ga je da Dubrovčane uceni sa 150.000 dukata. Dubrovčani su uspeli da prežive katastrofu zahvaljujući izvrsnoj diplomatiji. Njihova diplomatija upravo nakon zemljotresa dostiže najviši uspon. Izdavači u Londonu, Ankoni i Veneciji štampaju knjižice, brošure i listove sa opisima katastrofe. Stvarne pomoći nije bilo mnogo, ali je Dubrovniku uspelo da u celom svetu izazovu sažaljenje. Zemljotres u Dubrovniku nije bio lokalna katastrofa; osetio se od albanske obale do Venecije. Posle Dubrovnika, najžešće je pogođena Boka Kotorska. Zemljotres je zatekao Dubrovnik pred kraj Kandijskog rata. Njena sela više nisu bila zaštićena od Turaka koji upadaju u njih.

Približavalo se vreme sklapanja mira. Venecija nastoji da u sporazum unese odredbu o prisajedinjenju Dubrovnika Mletačkoj republici. Slučaj je na kraju stigao do pape Klimenta IX, pa su mletački planovi propali. Mirovni sporazum zaključen je 1669. godine. Izvršeno je razgraničenje u Dalmaciji i Boki Kotorskoj. Turci su odugovlačili sa potpisivanjem, te je sultan konačno potpisao mir tek 1671. godine. Venecija se odrekla svih teritorija koje su osvojili hajduci i uskoci. Granična linija malo se razlikovala od one uspostavljene nakon Kiparskog rata.

Zanimljivosti

Jedna od retkih prigoda kad se pucalo s dubrovačkih utvrda bila je neposredno nakon zemljotresa kad je zapovednik Lovrijenca Pero Ohmučević naredio da se puca na dve mletačke galije koje su počele s iskrcavanjem na najoštećenijem delu zidina, između bastiona sv. Andrije i tvrđave Bokar. Nakon paljbe iz Guštera galije su se povukle prema Gružu i dalje za Mletke.

Vidi još

• Istorija Dubrovnika
• Vreme razdvojeno
• Zemljotres u Zagrebu 1880.

Literatura

• Istorija srpskog naroda, tom 3/1, str. 411-424