Zlatnik

Zlatnici spadaju u najstarije vidove novca.^{[traži se izvor]}Prve zlatne novčiće u istoriji iskovao je lidijski kralj Krez oko 560. p. n. e., nedugo nakon što je prve srebrnjake izradio kralj Feidon iz Argosa oko 700. p. n. e.

Zlatnici su veoma dugo održali primarnu funkciju novca, a prestali su da se koriste tek početkom 20. veka. Većina zemalja u svetu prestala je da izrađuje zlatnike kao monetu do 1933. godine.

Međutim, pozlaćeni novčići (koji nisu izrađeni od zlata) se i dalje koriste u mnogim zemljama.

Kolekcionarski zlatnici uredi

Mnogi činioci utiču na vrednost zlatnika, npr. retkost, starost, stanje i broj iskovanih novčića. U veoma tražene kolekcionarske zlatnike spadaju Aureus, Solidus i Spur Ryal.

U našoj zemlji, Narodna banka je od 1968. godine, kada je započela izdavanje prigodnog kovanog novca, pa do danas izdala 24 emisije prigodnog kovanog novca.

U julu 2002. je kod Sotbija prodat veoma redak zlatnik „dvostruki orao“ od 20 dolara iz 1933. za rekordnih 7.590.020 dolara, što ga čini daleko najvrednijim novčićem koji je ikad prodat. Početkom 1933. godine američka Kovnica novca je izradila više od 445.000 novčića „dvostruki orao“, ali je većina njih predata i pretopljena nakon Uredbe br. 6102. Sačuvano je tek nekoliko tih novčića.

Kanadska Kovnica novca je 2007. proizvela zlatnik od 100 kg u apoenu od 1.000.000 kanadskih dolara, iako je sadržaj zlata tada vredeo preko 2 miliona kanadskih dolara. Prečnik mu je 50 cm, a debljina 3 cm. Namena mu je bila da promoviše novu seriju novčića "kanadski zlatni javorov list", ali je nakon interesovanja nekoliko kupaca Kovnica obznanila da će ih proizvoditi po porudžbini i prodavati po ceni između 2,5 i 3 miliona kanadskih dolara. Od 3. maja 2007. do danas potvrđeno je pet narudžbina.^[1] Austrija je prethodno izradila zlatnik prečnika 37 cm, težak 31 kg i vredan 100.000 evra (oko 153.000 kanadskih dolara).^[2]

Dana 4. oktobra 2007. Dejvid Albaniz (predsednik kompanije Albanese Rare Coins) izjavio je da je zlatnik od 10 dolara iz 1804. godine (izrađen za američkog predsednika Endrua Džeksona kao diplomatski poklon) prodat anonimnom privatnom kolekcionaru za 5 miliona dolara.^[3]

Zlatni gulden
Dvostruki orao

Vrednosni zlatnici uredi

Osim kolekcionarskih zlatnika, popularni su i vrednosni zlatnici kod ljudi koji pomoću njih žele da se bore protiv inflacije ili da sačuvaju vrednost. Južnoafrička Republika je u tu svrhu 1967. uvela krugerand; to je razlog što je odabrana pogodna i znamenita mera sadržaja zlata od tačno jedne fine unce. To je bio prvi moderni vrednosni zlatnik male dodatne vrednosti (tj. cena mu je tek neznatno veća od tržišne vrednosti zlata). Vrednosni zlatnici se izrađuju u delovima finih unci – obično kao pola, četvrtina ili desetina unce. Vrednosni zlatnici nemaju nominalnu vrednost zato što njihova vrednost zavisi uglavnom od njihove mase i trenutne tržišne cene plemenitog metala od koga su izrađeni. (Ako je nominalna vrednost označena na kovanici, onda je to urađeno zbog pravnih ili drugih razloga i skoro uvek je znatno manja od stvarne vrednosti.) Međunarodna valutna oznaka za zlato prema standardu ISO 4217 je XAU.

Vrednosni zlatnici se obično izrađuju u veličinama od 1, 1/2, 1/4, 1/10 i 1/20 unce. Većina zemalja koristi jedan dizajn koji ostaje isti svake godine, dok ih neke svake godine menjaju, pa zato u većini slučajeva kovanice na sebi imaju godinu izrade. Vrednosni zlatnik od 1/10 unce je otprilike iste veličine kao kovanica od 1 dinar. Vrednosni zlatnik od 1 unce je velik približno kao kovanica od 20 dinara.

Američki zlatni orao

Neki od vrednosnih zlatnika, od kojih su mnogi nazvani prema slikama koje nose:

Falsifikati uredi

U opticaju su odlično izrađeni falsifikati zlatnika. Recimo, Saint-Gaudens Double Eagle omega falsifikat je poznat po svojoj složenosti i uspeo je da prevari mnoge stručnjake za numizmatiku. Zbog brzog habanja spoljnog premaza ovi novčići ne traju mnogo godina. U slučaju loših falsifikata dobra vaga obično može da odredi da li je u pitanju falsifikat; međutim, postoje mnogi dobro falsifikovani antički novčići koji ne samo što su potpuno od zlata, već i od odgovarajuće količine zlata.

Američki zlatnik od 20 dolara ("dvostruki orao") ima uzdignuta slova u blizini oboda. Ako novčić nema spoljnu kružnicu, slova na vrhu su potpuno ravna. Ako su blago zaobljena a novčić nema kružnicu, u pitanju je falsifikat. Međutim, neki falsifikati nemaju ovu manu.

Postoje i drugi falsifikovani novčići kod kojih legura zlata i bakra nije dobro izmešana. Na takvim falsifikatima se naziru šare.

Griženje je stari način za proveru da li je neki zlatnik falsifikat. Pošto je čisto zlato relativno meko, svaki metal pomešan sa zlatom (da bi se smanjila njegova vrednost) povećava tvrdoću novčića, pa ga je teže zagristi. Falsifikovanje zlatnih novčića (i drugih oblika) je retko jer se prilično lako otkriva poređenjem njihove mase, boje i veličine sa autentičnim primerkom, kao i zato što cena precizne reprodukcije nekog novčića može prevazići tržišnu vrednost originala.