Аргос

град у Грчкој

Аргос (грч. Ἄργος Árgos) град је у Грчкој, у области Пелопонеза.[1] Аргос припада округу Арголида у оквиру периферије Пелопонез, где је највеће градско насеље, али не и управно средиште префектуре (то је град Нафплио).

Аргос
Ἄργος
Argos City.jpg
Поглед на Аргос са древним ископинама у првом плану
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаПелопонез
ОкругАрголида
Становништво
Становништво
 — 2001.29.228
 — густина211,58 ст./km2
Географске карактеристике
Координате37° 37′ 00″ С; 22° 43′ 00″ И / 37.616667° С; 22.716667° И / 37.616667; 22.716667Координате: 37° 37′ 00″ С; 22° 43′ 00″ И / 37.616667° С; 22.716667° И / 37.616667; 22.716667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина42 m
Површина138,14 km2
Аргос на мапи Грчке
Аргос
Аргос
Аргос на мапи Грчке
Поштански број21200
Регистарска ознакаAP

ПоложајУреди

Аргос се у истоименој малој, али плодној долини Арголиди, која је по граду и добила име. Ова долина смештена је у источном делу грчког полуострва Пелопонез. Северно и западно од града уздижу се планине, док се 15ак километара јужно од града налази Арголиски залив, део Егејског мора.

ИсторијаУреди

Град Аргос основали су древни Микењани негде у 12. веку п. н. е.. Више векова град је био једно од најважнијих упоришта Микенске цивилизације. У 6. веку п. н. е. Аргос пада под утицај блиске Спарте (80 км југозападно од града), па град губи некадашњи значај, који није повратио до данас. Временом град пропада и остаје једино значајан као обласно утврђење које је током средњег века променило више господара (Византинци, Крсташи, Млеци, Турци). После оснивања савремене грчке државе 1821. године почело је поновно успостављање града на месту древног Аргоса. Данас је Аргос једно од најважнијих средишта Пелопонеза, са развијеном трговином и туризмом. У близини града налазе се остаци храма посвећеног богињи Хери.

СтановништвоУреди

Демографија

По последњем попису из 2001. године општина Аргос имала је 29.228 становника, а сам град Аргос 24.239 становника.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 66. ISBN 86-331-2075-5. 

Спољашње везеУреди