Ivan Oražen

Ivan Oražen (Kostanjevica, 8. februar 1869 — Ljubljana, 11. mart 1921) bio je slovenački lekar, jugoslovenski i slovenski patriota, ali i jedan od osnivača i prvi predsednik pokreta Soko Kraljevine Jugoslavije.

Ivan Oražen
Datum rođenja	(1869-02-08)8. februar 1869.
Mesto rođenja	Kostanjevica
Datum smrti	11. mart 1921.(1921-03-11) (52 god.)
Mesto smrti	Ljubljana

Biografija

Rođen je kao vanbračno dete u Kostanjevici na Krki, u kući broj 24. Sa majkom Ivanom (r. 1843) živeo je u kući Oražnova, pod krovom ujaka Franca. Otac, bogati sudija nije želeo da čuje za njega. Po priči sluškinje Tonke, kada je već bio odrasla osoba jednom je oca sreo u Ljubljani, gde mu se otac obratio, ali ga je Ivan odbio, rekavši da otac nije pitao za njega kada je to bilo potrebno, a sad on ne želi da zna za oca. Između 1875. i 1879. godine, u svom rodnom gradu je završio osnovnu školu i bio među najboljim đacima. Gimnazijske godine započeo je u Ljubljani, u Carsko-kraljevskoj državnoj višoj gimnaziji, gde se snalazio kako je znao i mogao, jer od siromašne majke nije mogao da očekuje veliku pomoć, a nije bio ni socijalno poželjan njegov status vanbračnog deteta. Međutim, bogati građani Ljubljane pomagali su siromašnim studentima finansijskom podrškom, stanovanjem ili im davali hranu. Tako je Ivan od svoje 11. godine dobijao ručak u bogatoj ljubljanskoj kući pivara Auer. Tu je upoznao i buduću ženu Evgeniju (Ženi) Auer, ćerku preduzetnika Georga Auera, vlasnika nekoliko pivara i kuća u Ljubljani. Zbog negativnih ocena se 1888. g. prepisao u gimnaziji u Novom Mestu, gde je 28. juna 1889 maturirao.

Pošto su studije i internat teologije bili besplatni, majka je želela da postane sveštenik, ali je Ivan sledio svoje sklonosti i želje te odlučio da studira medicinu u Beču, gde se upisao u jesen 1889. Tu se izdržavao raznim privremenim poslovima. Oražen je studirao 11 godina, 5. februara 1900. g. uspešno je diplomirao u Gracu. Nema dovoljno podataka zašto je Oražen tako dugo studirao i zašto se prepisao iz Beča u Grac. Verovatno je imao ekonomske i političke razloge: mučilo ga je ugnjetavanje slovenskih naroda i družio se sa studentima iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Po neproverenim podacima bio je čak i predsednik Studentske akademske asocijacije Slovenije. Takođe je verovatno da je u ovim godinama služio obavezni vojni rok.

Nakon što je diplomirao, 31-godišnji dr Ivan Oražen zaposlio se u Državnoj bolnici u Ljubljani kao pomoćni lekar i ubrzo napredovao jer se pokazalo da je veoma vešt hirurg i akušer. Kao aktivni član Sokolskog društva bio je veoma zgodan čovek sa tamnom kosom i plavozelenim očima. Sa Evgenijom Auer (r. 1876), lepoticom i tada mladom udovicom oženio se 1902. Oni su živeli u Volfovoj ulici, u Ljubljani, gde je Oražen takođe imao privatnu praksu nakon staža u državnoj bolnici. Uprkos velikoj ljubavi između Ivana i njegove supruge, u braku je bilo dosta problema: žena je bolešljiva, nisu mogli da imaju decu, a šuraci Jurij i Pavel nisu bili naklonjeni Oražnu. Sudbina je htela da sva tri Auera umru pre Oražna, tako da je on bio jedini naslednik bogatog imanja. Pivaru su još pre suprugine smrti prodali zbog finansijskih problema pivari „Union“ 1909. godine, bez profita, jer je firma bila u dugovima. Na kraju su se preselili na imanje van grada, na Dolenjskoj cesti, gde je supruga bolesna od, tada neizlečive, tuberkuloze na imanju "Zeleno brdo" mogla da izađe direktno iz kuće u šumu. Gospođa Ženi je volela životinje. Na Dolenjskoj cesti imali su nekoliko pasa, papagaja i Ženi je volela da se vozi kolima, u koja je upregla kozu. Deo toga je opisao Janez Milcinski, advokat i lekar, kao dete porodični prijatelj Oražnova. Ženi je umrla od tuberkuloze 1919. godine.

Kao politički aktivan Ivan Oražen je imao dosta poteškoća sa tadašnjom austro-ugarskom vlašću. Bio je 1908. poslanik u narodnoj skupštini. Bio je član Narodne napredne stranke, a 1912. g. se pridružio antiaustrijskom pokretu „Preporod“. Tokom Balkanskog rata 1912. Ivan Oražen je kao dobrovoljac sedam nedelja radio u Niškoj bolnici i memoare je opisao u jedinoj objavljenoj knjizi 1913. "Među ranjenom srpskom braćom". Po završetku Balkanskog rata je Oražna odlikovao kralj Petar I Karađorđević ordenom Sv. Save 3. stepena. Zbog svega toga bio je osumnjičen i pod policijski nadzorom, a tokom Prvog svetskog rata premešten je u Grac kao "slovenački agitator". Posle Prvog svetskog rata bio je aktivan u Jugoslovenskoj demokratskoj stranci. Takođe je bio jedan od najistaknutijih članova Sokolskog društva i 1919. godine osnovao Jugoslovensko sokolsko društvo i bio njegov prvi predsednik. Bio je veliki Jugosloven, ali je u jugoslovenskom sokolskom društvu postao razočaran zbog nacionalnih podela. Oražen je sa lekarima Lojzom Krajgerom i Alojzom Zalokarjem jedan od inicijatora osnivanja Medicinskog fakulteta u Ljubljani, a kasnije i njegov najveći donator.

Umro je kod kuće na "Zelenom brdu" 11. marta 1921. godine. Teško mu je pala ženina smrt. Iako je bio odličnog fizičkog zdravlja, bio je duševno skrhan teškim životom, političkim razočaranjima i gubitkom najbliže osobe, te je uzeo preveliku dozu barbiturata nekoliko dana nakon 19-godišnjice venčanja. Njegovoj sahrani su prisustvovale narodne mase, uključujući i dr Baltića, dr Ribnikara i generala Rudolfa Majstera. Samo tri takve pogrebne povorke do tada je Ljubljana doživela: godine 1881, kada je sahranjen dr Janez Blajvajs, "otac slovenačke nacije"; 1917. godine, kada je umro Janez Evangelist Krek, "Otac majske deklaracije" i 1921. godine, na Oražnovoj sahrani. Za ilustraciju koliko je bila veličanstvena ova sahrana možemo da navedemo da je na njoj bilo prisutno 3.000 jugoslovenskih sokola. Kasnije je 1.000 sokola svečano obeležilo i Oražnovu rodnu kuću u Kostanjevici. Prvi jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani avgusta 1922, počeo je povorkom hiljada učesnika Oraženovom grobu.

Skoro svu svoju imovinu Oražen je zaveštao Medicinskom fakultetu u Ljubljani sa ovlašćenjem da se osnuje Oražnov studentski dom, koji je prve stanare primio 1925. godine i od tada neprestano vrši svoju misiju: u njemu je od tada živelo blizu 1.000 studenata medicine i stomatologije. U svom testamentu napisao je: „u Oražnovom domu pripada besplatno stanovanje na prvom mestu vanbračnim, siromašnim medicinarima slovenačkog, srpskog i hrvatskog plemena koji studiraju u Ljubljani“. Oražnovci ponosno tradicionalno neguje sećanje na svog dobrotvora testovima znanja o Oražnu na brucošijadi i povremenim okupljanjima u Kostanjevici.

Medicinskom fakultetu je takođe ostavio dragocenosti porodice Auera: zlatni i srebrni nakit i druge dragocenosti, takozvano "Oražnovo blago" iz kojeg su kasnije izrađene insignije koje dekan Medicinskog fakulteta nosi na svečanoj dodeli diploma. Arhitekta Bogica Pogačnik je u stvaranju insignija uspela da očuva autentičan izgled većine dragocenih predmeta. Medicinskoj nauci je Oražen zaveštao i svoje telo.

Literatura

• Zupanič-Slavec, Zvonka, Franc Štolfa & Stanislav Repše. Dr. Ivan Oražen (1869-1921): dobrotnik Medicinske fakultete in slovenskega naroda, Medicinska fakulteta, Ljubljana, 1998.
• Zupanič-Slavec, Zvonka. „Dr. Ivan Oražen (1869-1921)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jul 2015), Med razgl 2011; 50: 477-489