Игре глади: Лов на ватру
Igre gladi: Lov na vatru (engl. The Hunger Games: Catching Fire) američki je distopijski naučnofantastični avanturistički film iz 2013. godine, snimljen po romanu Lov na vatru Suzan Kolins, drugog dela trilogije Igre gladi. Nastavak je filma Igre gladi (2012) i drugi je film u istoimenom serijalu. Film je režirao Fransis Lorens, a scenaristi su Sajmon Bofoj i Majkl Arnt. Glumačkoj ekipi iz prethodnog filma su se pridružili Filip Simor Hofman, Džefri Rajt, Sem Klaflin, Lin Koen, Džena Malon i drugi. Snimanje je počelo 10. septembra 2012. u Atlanti, nakon čega se preselilo na Havaje. Radnja je smeštena nekoliko meseci nakon događaja iz prethodnog filma; tributi iz Distrikta 12, Ketnis Everdin i Pita Melark, su se bezbedno vratili kući nakon što su pobedili na 74. Igrama gladi. Kroz priču, Ketnis oseća da pobuna protiv tiranskog Kapitola vreba širom ostalih distrikata.
| Igre gladi | |
|---|---|
 Filmski poster na srpskom jeziku | |
| Izvorni naslov | The Hunger Games: Catching Fire |
| Režija | Fransis Lorens |
| Scenario | Sajmon Bofoj Majkl Arnt |
| Producent | Nina Džejkobson Džon Kilik |
| Temelji se na | Lov na vatru (Suzan Kolins) |
| Glavne uloge | Dženifer Lorens Džoš Hačerson Lijam Hemsvort Vudi Harelson Elizabet Benks Leni Kravic Filip Simor Hofman Džefri Rajt Stenli Tuči Donald Saderland |
| Muzika | Džejms Njuton Hauard |
| Snimatelj | Džo Vilems |
| Montaža | Alan Edvard Bel |
| Godina | 2013. |
| Trajanje | 146 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 130 miliona dolara |
| Zarada | 865 miliona dolara |
| Prethodni | |
| Sledeći | |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Film je premijerno prikazan u Londonu 11. novembra 2013, a u američkim bioskopima je realizovan 22. novembra iste godine. Oborio je rekorde za najuspešniji premijerni vikend u novembru, kao i za najveću zaradu tokom prva tri i prvih pet dana prikazivanja oko Dana zahvalnosti, nadmašujući prethodni film. Ostvario je najveću zaradu u Sjedinjenim Državama 2013. godine i postao je prvi 2D film posle Mračnog viteza (2008) koji se plasirao u vrh liste najprofitabilnijih filmova godine, kao i prvi film sa glavnim ženskim likom nakon Isterivača đavola (1973) koji je ovo uspeo.[1] Zaradio je 865 miliona dolara širom sveta, tako postavši peti film po zaradi iz 2013, najuspešniji film kompanije Lionsgate i najuspešniji film u serijalu.[2] Prati ga Igre gladi: Sjaj slobode, dvodelni nastavak i finale franšize; 1. deo je izašao 2014, a 2. deo 2015. godine.
Kritičari su pozitivno ocenili film koji je naširoko smatran poboljšanjem u odnosu na svog prethodnika, uz obrazloženje da je ovo „samopouzdaniji i uglađeniji film”; takođe je pohvaljena i gluma Dženifer Lorens, a mnogi ga smatraju najboljim filmom iz serijala. Takođe je nominovan za mnoge nagrade, među kojima su Filmska nagrada po izboru kritičara za najbolji akcioni film i nagrada Saturn za najbolji naučnofantastični film. Za svoju ulogu, Lorensova je po drugi put bila nominovana za nagradu Empajer za najbolju glumicu, kao i nagradu Saturn i Filmsku nagradu po izboru kritičara, u istoj kategoriji. Pesma iz filma „Atlas” je nominovana za nagradu Gremi, kao i nagradu Zlatni globus za najbolju originalnu pesmu.
Radnja uredi
Neko vreme nakon što su se Ketnis Everdin i Pita Melark vratili u Distrikt 12 nakon pobede na 74. Igrama gladi, predsednik Snou posećuje Ketnis i objašnjava da su njeni postupci na Igrama nadahnuli ustanike. Naređuje joj da iskoristi predstojeću pobedničku turneju kako bi ubedila ljude da su njeni postupci bili iz ljubavi, a ne iz prkosa Kapitolu, upozoravajući je da će u protivnom njena porodica, prijatelji i Distrikt 12 propatiti, ali ona u tome nije uspešna. Tokom turneje, Ketnisin mentor, Hejmič Abernati, upozorava je da će ona i Pita, kao pobednici poput njega, sada morati da budu mentori budućim tributima i da će prikazivanje njihove ljubavi biti primorano da se nastavi do kraja njihovih života.
Mirovne snage ulaze u Distrikt 12 kako bi se zaustavile ilegalne aktivnosti, a Ketnisin prijatelj Gejl javno je izbičevan nakon napada na glavnog mirovnjaka. Međutim, Hejmič, Pita i Ketnis koriste svoj uticaj kao pobednici Igara gladi kako bi spasili Gejla od pogubljenja. Ovo se emituje na državnoj televiziji; kao odgovor, predsednik Snou odlučuje da pobednici Igara gladi imaju previše moći i da ih treba iskoreniti. On najavljuje da će predstojeće Igre gladi − 75. po redu i treće Četvrtvekovno zatomljenje − uključivati tribute odabrane od prethodnih pobednika, omogućavajući mu da raspolaže skoro svima njima. Ketnis je devastirana, znajući da će biti primorana da učestvuje pošto je ona jedini živi ženski tribut iz Distrikta 12, pa se posvećuje osiguravanju da Pita preživi. Na dan žetve, izvlači se Hejmičovo ime, ali Pita se odmah dobrovoljno prijavljuje i zauzima njegovo njegovo mesto. Hejmič otkriva da su tributi ljuti zbog toga što su prisiljeni da se vrate na Igre i najverovatnije će pokušati da ih zaustave. Za svoj intervju pred Igre, Ketnis nosi venčanicu, po narudžbini predsednika Snoua, ali njen stilista Sina izmenjuje je tako da se transformiše u simbol kreje. Pita najavljuje da on i Ketnis, koji su ranije najavili svoju veridbu tokom pobedničke turneje u neuspešnom pokušaju da utišaju Distrikte, očekuju dete. Građani protestvuju tražeći da se Igre ne održe, ali bezuspešno. Neposredno pre nego što Ketnis izađe u arenu, mirovnjaci pred njom žestoko pretuku Sinu kao kaznu za njegovu izmenu haljine, a zatim ga odvlače sa sobom.
U Igrama, Ketnis se udružuje sa tributima iz Distrikta 4, Finikom Oderom i staricom Megs, njegovom mentorkom. Kad polje sile arene šokira Pitu, zaustavljajući njegovo srce, Finik ga oživljava. Grupa je tada primorana da pobegne od otrovne magle; pošto Pita ne može da nastavi, Megs se žrtvuje kako bi Finik mogao da mu pomogne. Napadaju ih mandrili, a Pitu neočekivano spašava tribut koji se skrivao, žrtvujući sebe. Grupa beži na plažu, gde Finik pozdravlja Vajres i Bitija iz Distrikta 3 i Džoanu Mejson iz Distrikta 7. Vajres ponavlja frazu „tik-tak”, što Ketnis vodi do saznanja da je arena dizajnirana kao sat, sa nepromenjivim opasnostima koje svaki sat sadrže unutar svoje zone. Vajers tada ubija Glos, jedan od karijerista, koga nakon toga ubija Ketnis, dok Džoana ubija njegovu sestru. Finika povređuje drugi karijerista, a Tvorci Igara vrte sat kako bi dezorijentisali tribute.
Biti predlaže da ostatak karijerista namame na mokru plažu, gde će ih udariti struja, što je isti način kojim je ranije pobedio na Igrama. Grupa se odvaja kako bi pripremila zamku. Kad se pojave Brutus i Enobarija, Džoana seče tragač iz Ketnisine ruke i beži. Ketnis pronalazi nesvesnog Bitija. U nemogućnosti da pronađe Pitu i čuvši top (Pita ubija Brutusa), Ketnis umalo ubija Finika, misleći da ih je izdao, ali podseća sebe da se priseti ko je pravi neprijatelj. Ketnis pričvršćuje žicu na strelu i sa njom puca na krov arene, baš u trenutku kad munja pogodi obližnje drvo na koje je pričvršćena žica. Krov arene se lomi i udar munje paralizuje Ketnis i onesposobljava Finika. To takođe uzrokuje prekid napajanja električnom energijom koji ruši kupolu i onesposobljava sigurnosne kamere, sprečavajući Kapitol da posmatra događaje.
Ketnis se budi u letelici sa onesvešćenim Bitijem. Pronalazi Hejmiča, Finika i Plutarha Hevensbija, novog glavnog Tvorca Igara, za koga se otkriva da je pobunjenik protiv predsednika Snoua. Ketnis saznaje da putuju u Distrikt 13, štab pobune, i da je polovina tributa prikupljana kako bi pomogla Ketnis da pobegne, pošto je ona simbol rastuće pobune. Saznavši da Pita i Džoana ne mogu biti spaseni i da su sada zarobljeni u Kapitolu, pobesnela Ketnis napada Hejmiča jer on nije održao svoje obećanje da će zaštititi Pitu, ali brzo joj daju sedativ koji je smiruje. Ona se budi i pronalazi Gejla pored sebe. Uverava je da je njena porodica na sigurnom, ali otkriva i da je Distrikt 12 uništen nakon što je predsednik Snou saznao za zaveru pobunjenika.
Uloge uredi
- Dženifer Lorens kao Ketnis Everdin
- Džoš Hačerson kao Pita Melark
- Lijam Hemsvort kao Gejl Hotorn
- Vudi Harelson kao Hejmič Abernati
- Elizabet Benks kao Efi Trinket
- Leni Kravic kao Sina
- Filip Simor Hofman kao Plutark Hevensbi
- Stenli Tuči kao Sizar Flikerman
- Donald Saderland kao predsednik Koriolan Snou
- Tobi Džouns kao Klaudije Templsmit
- Džefri Rajt kao Biti
- Amanda Plamer kao Vajres
- Sem Klaflin kao Finik Oder
- Džena Malon kao Džoana Mejson
- Lin Koen kao Megs
- Vilou Šilds kao Primrouz Everdin
- Pola Malkomson kao gospođa Everdin
- Meta Golding kao Enobarija
- Bruno Gan kao Brutus
- Alan Ričson kao Glos
Izvori uredi
Spoljašnje veze uredi
- Igre gladi: Lov na vatru na sajtu IMDb (jezik: engleski)
