Ikarus 451MM

Ikarus T-451MM Sršljen II
	Ikarus T-451MM Sršljen II u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	prototip
Dužina	7,72
Razmah krila	7,70
Visina	2,19
Površina krila	10,50
Prazan	1.846
Normalna poletna	2.936
Turbo-mlazni motor	2 h Turbomeca Marbore II
Potisak TMM	2 h 3,92 kN kN
Maks. brzina na Hopt	725 km/h
Dolet	824 km
Plafon leta	11.050 m
Brzina penjanja	588 m/min

Ikarus 451MM je familija jugoslovenskih eksperimentalni, dvomotorni, niskokrilni avion metalne konstrukcije sa mlaznim motorima. Konstruisao ih je Dragoljub Bešlin. Prvi avion iz ove porodice Ikarus J-451MM nazvan "Stršljen" je prvi put poleteo 18. juna 1956. a u službi u JRV je bio od 1956. do 1961. godine. Pored ovog ovoj porodici aviona pripadaju još i avioni Ikarus Š-451MM "Matica" i Ikarus T-451MM "Stršljen II".

Projektovanje i razvoj uredi

Konstr. Dragoljub Bešlin

Kada su se na tržištu pojavili jači mlazni motori Turbomeca Marbore II od 392 daN potiska, konstruktorska grupa br.9 GDVI pod rukovodstvom Dragoljuba Bešlina projektuje avione sa tim motorima.

Prvo je projektovan i napravljen avion Ikarus J-451MM koji je dobio naziv "Stršljen". Bio je to slobodnonoseći niskokrilac, jednosed koji je prvi put poleteo 19. juna 1956. godine a namena mu je bila jurišni avion.

Paralelno sa Stršljenom projektovana je i napravljena dvoseda varijanta ovog aviona koji dobija naziv Ikarus Š-451MM "Matica". Prvi put je poleteo 5. juna 1957. godine i bio je to školski avion sa duplim komandama.

Treći avion u ovoj familiji je bio Ikarus T-451MM "Stršljen II", koji je deklarisan kao trenažni jednosed. Prvi put je poleteo 3. decembra 1958. godine.

U odnosu na prethodne konstrukcije ove konstruktorske grupe, avione Ikarus 451M, ovi avioni su imali pojačane motore, stajni trap tipa "tricikl" i sedišta za katapultiranje.

Varijante uredi

Motor Turbomeca Marbore II aviona Ikarus 451MM

Ikarus J-451MM "Stršljen" - jednosedi avion sa mlaznim motorima Turbomeca Marbore II statičkog potiska od 392 daN u krilima aviona, naoružan topovima i raketama.
Ikarus Š-451MM "Matica" - nenaoružani dvosedi avion sa mlaznim motorima Turbomeca Marbore II statičkog potiska od 392 daN u krilima aviona (školski aviona),
Ikarus T-451MM "Stršljen II" - poboljšana verzija aviona Ikarus J-451MM "Stršljen"

Operativno korišćenje uredi

Avion Stršljen I je počeo da leti u fabričkom ispitivanju 18. juna 1956. godine a zatim u VOC-u 1957. godine, mada zvanično nije bio dovršen (stepen dovršenosti 95%) i do kraja te 1957. g. izvršio je oko 6 do 7% predviđenog ispitivanja u letu. U cilju trenaže pilota na avionu J-451MM Stršljen I, izvršen je 25. jula 1959. g. jedan let. U toku leta a pre sletanja pilot nije bio u mogućnosti da izvrši odbravljivanje nosnog točka te je sleteo na glavnim točkovima i avion je pretrpeo udes. Do neizvlačenja nosnog točka je došlo usled loma nosača obrtnika. Avion više nije opravljan, već se vodio kao neispravan u VOC-u, da bi 1960. g. bio otpisan zajedno sa avionom S-451M Zolja s time što je Zolja predata VSJ (gde je nastavila da leti) dok je Stršljen I rashodovan.

Prototip aviona Ikarus T-451MM Stršljen II je bio skoro gotov krajem 1957. g. (bio dovršen oko 95%). Doterivanje aviona se odužilo tako da je prototip završen tek krajem 1958, kada je i isporučen JRV. Prvi let je izvršen 3. decembra 1958. g. a tokom tog meseca su obavljena i ispitivanja I vrste. Avion je prošao detaljna ispitivanja (II, IV i VI vrste) u VOC-u u prvoj polovini 1959. godine. Prvi probni let II vrste obavljen je 24. februara 1959. g. Poslednja dva leta u trajanju 3,20 časova u cilju ispitivanja pogodnosti aviona za VOJIN izvršena sa 21. jula 1959. g. Ovim je bilo završeno ispitivanje aviona T-451MM Stršljen II.

Međutim i tokom sledeće dve godine prilično se intenzivno letelo na Sršljenu II i na Matici. Tokom 1960. g. ova dva prototipa su izvršila 215 letova u trajanju od 123 sata i 30 minuta a tokom 1961. g. 118 letova u trajanju od 66 sati i 50 minuta. Tokom 1962. i 1963. g. sve do rashodovanja i predaji Muzeju KRV ova dva aviona više nisu letela.

Avionom Matica je postavljen 19. maja 1960. g., svetski rekord u brzini na bazi od 15 kilometara. Matica je prema propisima Međunarodne vazduhoplovne federacije (FAI) pripadala podgrupi C-1d (avioni mase između 1750 do 3000 kg) na njoj je leteo Ljubomir Zekavica, član Akademskog aero-kluba Beograd i tom prilikom postigao brzinu od 750,70 km/h.

Sačuvani primerci aviona Ikarus 451MM uredi

U Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu u stalnoj postavci izložen je primerak aviona Ikarus T-451MM Stršljen II. U fabrici aviona „Ikarus” izrađena su dva prototipa ovog aviona a prvi let prvim od njih major Josip Zubek izvršio je 3. decembra 1958. godine u samoj fabrici, da bi potom 31. januara 1959. avion bio predat VOC-u radi daljeg ispitivanja. Izloženi primerak (evidencioni broj 21002) je rashodovan 1969. godine i potom predat Muzeju vazduhoplovstva.

Pored ovog aviona u depou Muzeja vazduhoplovstva čuva se jedan primerak aviona Ikarus Š-451MM Matica koji čeka na restauraciju pa da bude izložen.

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Jugoslavija-FNRJ/SFRJ

Vidi još uredi

Spisak aviona proizvedenih u Ikarusu od 1946 do 1961.

Literatura uredi

Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola.
Žutić, N.; Bošković, L. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (Monografija 75 godina Ikarusa). Beograd: Ikarbus.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.