Википедија

Ilija Dede Janković

Ilija Dede Janković (Zadar, 1818 - Trst, 1874) bio je srpski književnik i političar. Poslednji je potomak porodice Janković, koja vodi poreklo od Stojana Jankovića.[1]

Ilija Dede Janković

Koreni uredi

Porodica grofova Jankovića spada u jednu od najčuvenijih i najstarijih srpskih porodica u Dalmaciji. Porodica potiče od Mitra Mitrovića, čiji se sin istakao kao veliki borac protiv Turaka, naročito u borbi na Grahovu. Zbog vojnih uspeha senat Mletačke republike imenovao ga je vitezom Sv. Marka.[1] Njegovi sinovi, Stojan i Zaviša, takođe su se proslavili kao veliki junaci, pa su im mletačke vlasti dodelile titule grofova, imenovali ih pukovnicima i zapovednicima svih Morlaka, kao i pravo da drže svoje nezavisne regimente pešadije i konjice. Dao im je i stalnu platu, kao i mnoge zemlje i spahiluke.[1]

Kada je umro i poslednji muški potomak Jankovića, mletački senat je na sinove Jelene Janković, koja je bila udata za pukovnika Teodora Dede, preneo ime i povlastice starih Jankovića, pa je ime i ostalo upamćeno kao Dede-Janković, sve do Ilije i njegove smrti 1874. godine. [1]

Obrazovanje i rad uredi

Ilija je završio italijansku Gimnaziju u Zadru, prava je studirao u Padovi. Bio je poliglota, govorio je čak sedam jezika, među kojima italijanski, francuski i ruski. Bio je član i osnivač jedne od prvih srpskih političkih stranaka na Primorju, a u njegovoj kući u Zadru i na Islamu, gde je živeo, dolazili su najznačajniji predstavnici srpskog političkog vođstva u Dalmaciji.[1] Međutim, grof Ilija će u jednom trenutku istupiti iz stranke, nezadovoljan pravcem u kome je stranka išla. Za srpsko pitanje lobiraće u novosadskoj Zastavi, kao i u nekim italijanskim novinama.

Grof Ilija je dosta putovao, proputovao je veći deo Evrope, a u Rusiji i Crnoj Gori bio je rado viđen. Bio je srpski predstavnik na slovenskoj izložbi u Moskvi 1867. godine.[1]

Nakon svog prvog putovanja u Rusiju napisao je i štampao knjigu „Rusija”, a po povratku sa spomenute izložbe napisao je dela „Prvi slovenski sastanak” i „Rusija i Evropa”. Ova dela su posle njegove smrti poslata, sa još mnogim rukopisima na srpskom i italijanskom, njegovom prijatelju pesniku Jovanu Sundečiću, koji ih nikad nije objavio[1].

Potomci uredi

Grof Ilija preminuo je u Trstu 1874. godine i sahranjen je na Islamu u porodičnoj crkvi Sv. Đorđa. Njegova ćerka Olga udala se za Vladimira Desnicu, tako da su Desnice današnji potomci linije Dede-Janković. Pisac Vladan Desnica jedan je od njih.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e Urednik Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka III tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 82. 

Literatura uredi

  • Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.
  • Milorad Savić, Ilija Dede Janković, Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, Zagreb, 2003.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илија_Деде_Јанковић&oldid=26889989”