Sveti Ilija Kalabrijski, Ilija iz Ene (rođ, Jovan Rahit, 822/823 Ena – 17. avgust 903. u Solun), hrišćanski svetitelj. Poznat je i kao Sveti Ilija Mlađi[1].

Ilija Kalabrijski
Lični podaci
Druga imenaJovan RahitSveti Ilija Mlađi
Datum rođenja822/823
Mesto rođenjaEna,
Datum smrti17. avgust 903.(903-08-17) (79/80 god.)
Mesto smrtiSolun,

Pravoslavna crkva ga pominje 17. avgusta[2].

Biografija

uredi

Zbog muslimanskog osvajanja Sicilije, Jovan je bio primoran da napusti grad Enu, koji su Saraceni osvojili 859. uprkos njegovoj snazi kao vojnog uporišta. Arapi su ipak uspeli da zatvore Iliju, i odveli u Ifrikiju da bi ga prodali kao roba. Pošto je uspeo da se vrati na slobodu, Ilija je odlučio da propoveda Jevanđelje, nekoliko puta rizikujući svoj život, i stigao je u Palestinu, gde je primio monaški čin od jerusalimskog patrijarha. Posle tri godine u manastiru na Sinaju, Ilija je preduzeo niz misionarskih putovanja, prvo u Aleksandriju u Egiptu, a zatim u Persiju, Antiohiju i ponovo u Afriku. Posle 878. Sirakuza je takođe pala u arapske ruke. Nakon toga se vratio na ostrvo, gde je u Palermu sreo svoju ostareliu majku. U Taormini je upoznao Danila, svog novog učenika. Idući na sever, Ilija je živeo u Kalabriji, gde je 884. godine, u Dolini soli, tačnije na gori Aulinas (danas gora Sveti Ilija kod Palmi), osnovao manastir kasnije nazvan po njemu. Potonje arapske invazije primorale su Iliju da pobegne u Patras u Grčkoj, a zatim u Santa Katarinu u Aspromonteu.

Ilija je potom otišao na hodočašće u Rim. Njegovo misionarenje na tri kontinenta proširili su njegovu slavu i na Carigrad, gde ga je vizantijski car Lav VI Mudri pozvao da ga poseti. Međutim, Ilija, koji je imao sedamdeset godina, krenuo je u Carigrad, razboleo se usput i umro je u Solunu. Njegov najverniji prijatelj i saputnik, monah Danilo, sahranio ga je u manastiru Monte Aulinas, na Palmi, gde je on osnovao manastir[3].

Izvori

uredi
  1. ^ „Sant' Elia di Enna”. Santiebeati.it. Pristupljeno 2024-03-21. 
  2. ^ „Sveti prepodobni Ilija Kalabrijski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-21. 
  3. ^ „Strutture narrative e mito nel cinema storico sul mondo antico”. Studi Classici e Orientali. 2017. ISSN 0081-6124. doi:10.12871/978886741791916.