Сарацени (лат. Saraceni, стгрч. Σαρακηνοί — „источни људи” ← арап. شرق — шарк — „исток”) номадско племе Бедуина, које је живјело дуж границе Сирије. Тај народ помиње још грчки научник из 1. и 2. вијека н. е. Клаудије Птолемеј и римски историчар из 4. вијека Амијан Маркелин.

Приказ Сарацена у 15. вијеку на дрворезу.

Термин Сарацени је био општи назив за арапске муслимане у широкој употреби међу хришћанским писцима у Европи током средњег вијека. До 12. вијека, „Сарацен” постаје синоним за „муслимана” у средњовијековној латинској литератури.

Данас историчари користе овај назив за становништво Арапског калифата у периоду од 7. по 13. вијека (до освојења Абасидског калифата, као посљедице блискоисточног похода Монгола)[1].

Мијењање значења термина током историје

уреди

Значење термина се мијењало током историје.

У раним вијековима нове ере, грчки и латински писци су користили овај термин за људе који живе у пустињским областима у близини римске провинције Арабије. Разликовали су се од људи који су били познати као Арапи.[2][3] Најприје се „Сарацени” у виду лат. „Araceni” помињу у шестој книзи „Природне историје” Плинија Старијег (VI. 157)[4] (трећа четвртина 1. вијека), у „Арабици” Уранија[5] (Fr. 11) (1. вијек), затим у „Приручнику географије” Клаудија Птоломеја (средина 2. вијека) у списку народа Срећне Арабије (131; 6. 7.21).[6]

У Европи током раног средњег вијека, термин се почиње везивати са арапским племенима.[7] Поједини аутори, као на примјер, Јевтимије Зигабен неосновано су повезивали ријеч „Сарацени” с именом библијске Саре.[8]

До 12. вијека, „Сарацен” постаје синоним за „муслимана” у средњовијековној латинској литератури. Ширење тог значења појма Сарацен почело је вијековима раније међу Византијцима, као што се види у документима из 8. вијека.[2][9][10] У вријеме крсташких похода европски аутори почели су да називају Сараценима све муслимане, често користећи као синоним назив „Маври”. Најчешће се, у вријеме крсташких похода, овај термин везивао за Турке муслимане, који су успјешно војевали против крсташа.

У западним језицима прије 16. вијека, „Сарацен” је био општи назив за Арапе муслимане, а ријечи „ислам” и „муслиман” нису биле у општој употреби (осим у неким појединачним случајевима).[11]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Сарацин — статья в энциклопедии «Кругосвет»
  2. ^ а б Daniel 1979, стр. 53
  3. ^ Retso 2003, стр. 505–506
  4. ^ Naturalis historia. Liber VI. 157
  5. ^ Списи Уранија нису сачувани, њих цитира Стефан Византијски у својој книзи «Етника» → Stephani Byzantii. «Ethnicorvm quae svpersvnt» 1849. p. 556
  6. ^ Claudii Ptolemaei «Geographia», Том 2. Sumptibus et typis Caroli Tauchnitii, 1845 p. 102
  7. ^ "Saracen," Encyclopædia Britannica. 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2007). Britannica Concise Encyclopedia. 27. 4. 2012.
  8. ^ Евфимий Зигабен «Догматическое всеоружие православной веры» PG 130
  9. ^ Kahf 1999, стр. 181
  10. ^ Retsö 2003, стр. 96
  11. ^ Tolan 2002, стр. 15.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди