Imanuel Valerštajn
Imanuel Moris Valerštajn (engl. Immanuel Maurice Wallerstein; 28. septembar 1930 — 31. avgust 2019) bio je američki sociolog, društveni naučnik i svetsko-sistemski analitičar, verovatno najpoznatiji po svom razvoju u generalnom pristupu u sociologiji koji je doveo do pojave njegove Svetsko-Sistemske Teorije. Objavljuje na svaka dva meseca komentare na svetska dešavanja.
Imanuel Valerštajn | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Imanuel Moris Valerštajn |
| Datum rođenja | 28. septembar 1930. |
| Mesto rođenja | Njujork, SAD |
| Datum smrti | 31. avgust 2019. (88 god.) |
| Mesto smrti | Brenford, Konektikat, SAD |
| Veb-sajt | www |
Detinjstvo i obrazovanje uredi
Odrastajući u politički aktivnoj porodici, Valerštajn je još kao adolescent postao zainteresovan ta politiku i to dok je živeo u Njujorku. Sve tri diplome stekao je na Univerzitetu Kolumbija. Ali kroz život Valerštajn je studirao i na raznim univerizitetima po svetu, uključujući Oksfordski univerzitet od 1955-56.[1]
Od 1951 do 1953, služio je vojsku u Americi. Nakon služenja vojske odbranio je master o makartizmu kao fenomen američke političke kulture koja je široko citirana i za koju Valerštajn kaže, "potvrdila je moj osećaj da treba da smatram sebe, jezikom 1950-ih, 'političkim sociologom.'" 1964, oženio je Beatris Fridman; par ima jednu ćerku.[1]
Akademska karijera uredi
Valerštajnova akademska ali i profesionalna karijera počela je na Univerzitetu Kolumbija, gde je počeo kao instruktor da bi zatim postao vanredni profesor sociologije od 1958. do 1971. Tokom njegovog boravka tamo, bio je istaknuti pobornik prava studenata tokom univerzitetskih protesta 1968.[2] 1971, se preselio iz Njujorka u Montreal gde je predavao na Univerzitetu Makgil pet godina.
Prvobitno, Valerštajnova primarna oblast intelektualnog interesa nije bila američka politika, već politika ne-evropskog sveta, najviše Indije i Afrike. Dve decenije Valerštajn je bio afrički učenjak, izdavajući broje knjige i članke, i 1973, postao je predsednik Asocijacije Afričkih Studija. U 1976, Valerštajnu je ponuđena jedinstvena prilika da se oproba u novoj vrsti istraživanja, i tako postao glava Fernand Brodel Centra za Studije Ekonomije, Istorijskih Sistema i Civilizacije na Binghemton Univerzitetu u Njujorku, čija misija je bila „da se angažuje u analizi velikih socijalnih promena tokom dužih vremenski perioda.“[3] Centar je otvoren uz pomoć izdavačkog časopisa Review.[1] Valerštajn je bio tamo istaknuti profesor sociologije do svoje penzije 1999.
Kroz njegovu karijeru Valerštajn je bio gostujući profesor na Kineskom Univerzitetu u Hongkongu, Britanskoj Kolumbiji, Amsterdamu i drugim mestima.
Uručeno mu je više počasnih titula i bio je predsednik Međunarodne Sociološke asocijacije. Od 2000, Valerštajn je viši naučni istraživač na Jejl Univerzitetu.
Teorijska polazišta uredi
Valerštajn je počeo svoj rad kao ekspert za post-kolonijalna afrička dešavanja, koje je odabrao kao fokus studija posle održavanja internacionalih konferencija za mlade 1951. i 1952. Njegovi objavljeni radovi su bili skoro kompletno posvećeni tome do ranih 1970-ih, kada je počeo da se ističe kao istoričar i teoretičar globalne kapitalističke ekonomije na makroskompskom planu. Njegova rana kritika globalnog kapitalizma i "ne-sistemskih pokreta" su ga nedavno učinile sivom eminencijom sa anti-globalizacijskim pokretom izvan i unutar akademskom društva, zajedno sa Noamom Čomskim i Pjerom Burdjeom.
Njegovo najvažnije delo, "Moderni Svetski Sistem" postoji u 4 izdanja od 1974, sa dodatnim planiranim izdanjima koji će se tek pojaviti. U njemu se Valerštajn poziva na više intelektualnih uticaja.
Karl Marks: podržava ga u naglašavanju osnovnih ekonomskih faktora i njihove dominacije nad ideološkim faktorima u Globalnoj Politici, i čije je ekonomsko razmišljanje usvojio sa idejom dihotomije između kapitala i rada, pogled ekonomskog razvitka, kroz studije kao što su feudalizam i kapitalizam, vera u akumulaciju kapitala, dijalektike itd. Teorija zavisnosti: očigledno koncepti kao što su "jezgro" i "periferija".
Franc Fanon: "Fanon je predstavljao za mene ekspresiju insistiranja obespravljenih od strane sistema modernog sveta u kom oni imaju glas, viziju i izjave intelektualnog procenjivanja."
Fernan Brodel: koji je opisao razvoj i politička uplitanja razgranatih mreža ekonomskih razmena u evropskom svetu između 1400. i 1800, "više od bilo koga me je učinio svesnim primarnog značaja socijalne izgradnje prostora i vremena i njihov uticaj na naše analize."
Ilija Prigožin: "Prigožin me je naterao da se suprotstavim implikacijama o svetu u kojem sigurnosti ne postoje - ali znanje postoji."
Valerštajn je od 1980. zagovarao da su SAD „hegemonija u posrtanju“ i često je bio izvrgnut ruganju zbog ove izjave tokom 1990-ih; ali od rata u Iraku ovaj argument se raširio.
Sve u svemu, Valerštajn vidi razvoj kapitalističkog ekonomskog sveta kao određujući za veliki deo svetskog stanovništva. Slično Marksu, Valerštajn predviđa da će kapitalizam biti zamenjen Socijalističkom ekonomijom.[4]
Moderni Svetski Sistem uredi
U ovoj knjizi, on govori o tome da je Moderni Svetski Sistem razdvojen od imperija po svom oslanjanju nad ekonomskom kontolom svetskog poretka od strane kapitalizma ekonomskom i političkom vezom sa perifernim i semi-perifernim delovima sveta. Valerštajn odbija pojavu Trećeg sveta, tvrdeći da postoji samo jedan svet povezan kompleksnim sistemom ekonomskih veza tj. da u "svetskoj ekonomiji" ili "svetskom sistemu" postoji "dihotomija kapitala i rada" i nepresušna "akumulacija kapitala". Ovaj pristup poznat je kao "Teorija Svetskih Sistema".
Kritika uredi
Valerštajnova teorijska polazišta uzrokovala su oštru kritiku, ne samo od strane neo-liberlanih i konzervativnih krugova već i od strane istoričara koji kažu da neke od njegovih pretpostavkimogu biti istorijski netačne. Neke kritike poručuju da Valerštajn ume da zanemari kulturnu dimenziju modernog svetskog sistema, tvrdeći da postoji i svetski sistem globalne kulture koji je nezavisan od ekonomskih procesa kapitalizma.[5] Svakako, njegov analitički pristup zajedno sa onim od sličnih mu teoretičara kao što su Andre Gunder Frank, Terens Hopkins, Samir Amin, Kristofer Čejs-Dan, i Đovani Arigi. Njihove ideologije su privukle i veliku pažnju Antiglobalističkog pokreta.
Termini i definicije uredi
Kapitalistički svetski sistem Glavna karakteristika njegove definicije je razvoj globalne podele rada, uključujući postojanje nezavisnih političkih delova u istom vremenu. Nema nikakvog političkog centra, u poređenju sa globalnim imperijama kao što je bilo Rimsko carstvo; već je sistem kapitalističkog sveta određen globalnim ekonomskim tržištem. Sistem je podljen na jezgro, semi-periferiju i periferu, i upravljan je kapitalističkim metodom proizvodnje.
Jezgro/Periferija Definiše razlike između razvijenih zemalja i onih u razvoju, karakterisani snagom bogatstva. Jezgro se odnosi na razvijene zemlje, a periferija na zavisne zemlje u razvoju. Glavni razlog ove pozicije razvijenih zemalja je ekonomska moć.
Semi-periferija Definiše države koje se nalaze između jezgra i periferije, i koje profitiraju od periferije kroz nejednake odnose razmene. U isto vreme, jezgro profitira od semi-periferije kroz nejednake odnose razmene.
Kvazi-monopoli Definiše monopol gde gde postoji više od jednog provajdera za određeno dobro. Valerštajn tvrdi da su kvazi-monopoli samo-isplaćujući jer novi prodavci idu na tržište sprovodeći politički pritisak otvorenim tržištima radi konkurencije.[6]
Kondratijevljevi talasi Definiše cikličnu tendenciju u svetskoj ekonomiji. Ova pojava poznata je i kao `superciklus`. Valerštajn kaže da su svetski ratovi povezani sa Kondratijevljevim talasima. Prema njemu svetski konflikti nastaju kao kada letnja faza talasa započne, što je kad je proizvodnja dobara i usluge širom sveta u poletu.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Sica, Alan. 2005. “Immanuel Wallerstein.” Pp. 734-739 in Social Thought: from the Enlightenment to the present. Boulder, CO: Westview Press.
- ^ Ed. Lemert, Charles. 2010. “Immanuel Wallerstein.” Pp. 398-405 in Social Theory: The Multicultural and Classical Readings. Westview Press.
- ^ Binghamton University - Fernand Braudel Center: About FBC: Intellectual Report
- ^ Carlos A. Martínez-Vela, World Systems Theory, paper prepared for the Research Seminar in Engineering Systems, November 2003
- ^ Abercrombie, Nicholas, Hill, Stephen, and Bryan Turner. 2006. Dictionary of Sociology. 6th ed. London, England: Penguin Books Ltd.
- ^ Wallerstein, Immanuel (2004). World-systems analysis : an introduction (5. print. izd.). Durham: Duke University Press. ISBN 978-0822334422.
Literatura uredi
- Wallerstein, Immanuel (2004). World-systems analysis : an introduction (5. print. izd.). Durham: Duke University Press. ISBN 978-0822334422.
- Wallerstein, Immanuel (2004). World-systems analysis : an introduction (5. print. izd.). Durham: Duke University Press. ISBN 978-0822334422.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Imanuel Valerštajn na Vikimedijinoj ostavi
