Imendan

Dan imena ili kako je poznato Imendan, tradicija je u nekim zemljama u Evropi, Latinskoj Americi, katoličkim i pravoslavnim hrišćanskim zemljama uopšte. Sastoji se od proslavljanja dana u godini koja je povezana sa nekim datim imenom. Proslava je slična rođendanu.

Običaj je nastao po hrišćanskom kalendaru svetaca: vernici imenovani nakon sveca bi proslavili taj dan sveca ili u istočnoj pravoslavnoj tradiciji, dan svete smrti. Imena dana imaju veću rezonanciju u katoličkim i pravoslavnim delovima evropskih-protestantskih crkava koje pokazuju manje poštovanje svetaca. U mnogim zemljama, međutim, proslave dana imenovanja više nemaju vezu sa eksplicitno hrišćanskim tradicijama.

Istorija

Proslava dana imenovanja bila je tradicija u katoličkim i pravoslavnim zemljama od srednjeg veka, a takođe je nastavila i po nekim merama u zemljama, poput skandinavskih zemalja, čiji je protestantska crkva zadržala određene katoličke tradicije. Imendan potiče iz liste praznika koje se proslavlja u obeležavanju svetitelja i mučenika crkve. Na primer, ime Karl se proslavlja u Švedskoj 28. januara, godišnjice smrti Karla Velikog (Charles magnus, tj. "Veliki"). Crkva je promovisala obeležavanje dana imenovanja (ili bolje rečeno svetih dana praznika) preko rođendana, jer je ovo drugo posmatrano kao paganska tradicija.

Kada se pojavljuju imena dana, održava se zvanična lista koja sadrži trenutne zadatke imena dana. Postoje različite liste za finske, švedske, sami i druge zemlje koje proslavljaju imena, mada se neka imena slave istog dana u mnogim zemljama. Od 18. veka pa nadalje, lista dana imenovanja je izmenjena u Švedskoj i Finskoj.