Investicije

Investicije (engl. Investment Expenditures) ili ulaganja su novčani izdaci za kapitalna dobra (koja čine fabrike, oprema, mašine, zalihe...) koji se koriste da bi se ostvarila proizvodnja novih dobara i usluga. Ulaganja - gotovina, hartije od vrednosti, druga imovina, uključujući imovinska prava, druga prava koja imaju novčanu vrednost, uložena u predmete preduzetničke i (ili) druge delatnosti u cilju ostvarivanja profita i (ili) postizanja drugog korisnog efekta.

Reč investicija je latinskog porekla (investitio) što znači ulaganje kapitala u neki unosan posao. Osnovna karakteristika investicija je da je to ulaganje sredstava/kapitala u neki posao koji ne donosi odmah korist, već posle izvesnog vremena.

Investicije i rizik

Promenljivost industrije u odnosu na industriju zavisi više ili manje od rizika. U biotehnologiji, na primer, investitori traže velike profite u kompanijama koje imaju malu tržišnu kapitalizaciju, ali vrlo brzo mogu da vrede stotine miliona. Rizik je visok jer približno 90% istraživanih biotehnoloških proizvoda ne stigne na tržište zbog propisa i složenih zahteva u okviru farmakologije, jer je za lek koji se izdaje na recept u proseku potrebno 10 godina da se stvori i kapital vredan 2,5 milijardi dolara.

Istorija

Hamurabijev zakonik (razvijen tokom njegove vladavine između 1792-1750. p. n. e.) je obezbedio pravni okvir za ulaganje, uspostavljajući sredstva za zalog kolaterala kodifikujući prava dužnika i poverioca u vezi sa založenim zemljištem. Kazne za kršenje finansijskih obaveza nisu bile tako stroge kao za zločine koji uključuju povrede ili smrt.

U srednjovekovnom islamskom svetu, kirad je bio glavni finansijski instrument. Ovo je bio aranžman između jednog ili više investitora i agenta gde su investitori poverili kapital agentu koji je zatim trgovao sa njim u nadi da će ostvariti profit. Obe strane su tada dobile prethodno izmireni deo dobiti, iako agent nije bio odgovoran za bilo kakve gubitke. Mnogi će primetiti da je kirad sličan instituciji komende koja je kasnije korišćena u zapadnoj Evropi, mada se ne može sa sigurnošću reći da li se kirad transformisao u komendu ili su se dve institucije razvile nezavisno.

Početkom 1900-ih, kupci akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti opisani su u medijima, akademskoj zajednici i trgovini kao špekulanti. Od [[Wall Street crash of 1929]|sloma Volstrita 1929.]] godine, a posebno do 1950-ih, termin investicija je počeo da označava konzervativniji kraj spektra hartija od vrednosti, dok su špekulacije primenjivali finansijske brokere i njihove reklamne agencije na hartije od vrednosti sa visokim rizikom koje su tada bile veoma popularne. Od druge polovine 20. veka, termini špekulacija i špekulant se posebno odnose na poduhvate većeg rizika.

Investicione strategije

Ulaganje vrednosti

Glavni članak: Ulaganje vrednosti

Investitor vrednosti kupuje imovinu za koju veruje da je potcenjena (i prodaje precenjenu). Da bi identifikovao potcenjene hartije od vrednosti, investitor vrednosti koristi analizu finansijskih izveštaja izdavaoca da proceni hartiju od vrednosti. Investitori vrednosti koriste računovodstvene pokazatelje, kao što su zarada po akciji i rast prodaje, kako bi identifikovali trgovanje hartijama od vrednosti po cenama ispod njihove vrednosti.

Voren Bafet i Bendžamin Grejem su značajni primeri vrednih investitora. Grejamovo i Dodovo osnovno delo, Bezbednosna analiza, napisano je nakon kraha Volstrita 1929. godine.

Odnos cene i zarade (P/E), ili umnožak zarade, je posebno značajan i priznat fundamentalni odnos, sa funkcijom deljenja cene akcije sa njenom zaradom po akciji. Ovo će dati vrednost koja predstavlja sumu koju su investitori spremni da potroše za svaki dolar zarade kompanije. Ovaj odnos je važan aspekt, zbog svog sposobnosti da služi kao mera za poređenje procena različitih kompanija. Akcija sa nižim P/E odnosom koštaće manje po akciji od onog sa većim P/E, uzimajući u obzir isti nivo finansijskog učinka; stoga, to u suštini znači da je niska P/E poželjna opcija.

Ulaganje u rast

Investitori u rast traže investicije za koje veruju da će verovatno imati veću zaradu ili veću vrednost u budućnosti. Da bi identifikovali takve akcije, investitori u rast često procenjuju mere trenutne vrednosti akcija, kao i predviđanja budućih finansijskih performansi. Investitori u rast traže profit kroz povećanje kapitala – dobitke ostvarene kada se akcija proda po višoj ceni od one za koju je kupljena. Za ovu vrstu ulaganja se takođe koristi višekratnik cene za zaradu (P/E); Akcije rasta će verovatno imati P/E viši od ostalih u svojoj industriji. Prema autoru Investopedije Troju Sigalu i Julijusu Mansiju, dobitniku Stejt departmentove Fulbrajtove finteh nagrade za istraživanja, ulaganje u rast je najpogodnije za investitore koji preferiraju relativno kraće horizonte ulaganja, veće rizike i ne traže trenutni novčani tok kroz dividende.

Neki investitori pripisuju uvođenje strategije ulaganja u rast investicionom bankaru Tomasu Rou Prajsu mlađem, koji je testirao i popularizovao metod 1950. godine uvodeći svoj zajednički fond, T. Rou Prajs Grovt Stok fond. Prajs je tvrdio da bi investitori mogli da ostvare visoke povraćaje „ulaganjem u kompanije kojima se dobro upravlja u plodnim poljima.“

Momenatna ulaganja

Investitori momenta uglavnom nastoje da kupe akcije koje trenutno doživljavaju kratkoročni uzlazni trend, i obično ih prodaju kada ovaj zamah počne da se smanjuje. Deonice ili hartije od vrednosti kupljene za ovaj vid investiranja se često karakterišu po tome što pokazuju konstantno visoke prinose u poslednjih tri do dvanaest meseci. Međutim, na medveđem tržištu, momentno investiranje uključuje i kratkoročnu prodaju hartija od vrednosti akcija koje doživljavaju opadajući trend, jer se veruje da će ove akcije nastaviti da opadaju u vrednosti. U suštini, zamah ulaganja se generalno oslanja na princip da će akcije u stalnom rastućem trendu nastaviti da rastu, dok će akcije u stalnom padu nastaviti da opadaju.

Ekonomisti i finansijski analitičari nisu postigli konsenzus o efikasnosti korišćenja strategije momentnog ulaganja. Umesto da procenjuju operativne performanse kompanije, momentni investitori koriste linije trenda, pokretne proseke i indeks prosečnog usmerenja (ADX) da bi utvrdili postojanje i snagu trendova.

Prosečna cena dolara

Prosek troškova u dolarima: Ako bi pojedinac ulagao 500 dolara mesečno na berzu tokom 40 godina uz stopu prinosa od 10% godišnje, imao bi krajnji bilans od preko 2,5 miliona dolara.

Veruje se da je termin „prosek troškova dolara“ prvi put skovao 1949. godine ekonomista i pisac Bendžamin Grejam u svojoj knjizi Inteligentni investitor. Grejam je tvrdio da će investitori koji koriste DCA „verovatno završiti sa zadovoljavajućom ukupnom cenom za sve [njihove] posede“.

Poznati investitori

Investitori poznati po svom uspehu uključuju Vorena Bafeta, koji je bio na drugom mestu na spisku Forbs 400 magazina Forbs iz marta 2013. godine. Bafet je u brojnim člancima i intervjuima savetovao da je dobra strategija ulaganja dugoročna i da je dubinska analiza ključ za ulaganje u pravu imovinu.

Edvard O. Torp je bio veoma uspešan menadžer hedž fondova tokom 1970-ih i 1980-ih koji je govorio o sličnom pristupu.

Investicioni principi oba ova investitora imaju zajedničke tačke sa Kelijevim kriterijumom za upravljanje novcem. Brojni interaktivni kalkulatori koji koriste Kelijev kriterijum mogu se naći na internetu.

Literatura

• Mali ekonomski rečnik. ISBN 978-86-7474-031-6.
• Graham, Benjamin; Dodd, David L. (2009) [1934]. Security Analysis. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-159253-6. 
• Lowe, Janet (1996). Value Investing Made Easy: Benjamin Graham's Classic Investment Strategy Explained for Everyone. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-038859-8. 
• The Theory of Investment Value (1938), by John Burr Williams. ISBN 0-87034-126-X.
• The Intelligent Investor (1949), by Benjamin Graham. ISBN 0-06-055566-1.
• You Can Be a Stock Market Genius (1997), by Joel Greenblatt. ISBN 0-684-84007-3.
• Contrarian Investment Strategies: The Next Generation (1998), by David Dreman. ISBN 0-684-81350-5.
• The Essays of Warren Buffett (2001), edited by Lawrence A. Cunningham. ISBN 0-9664461-1-9.
• The Little Book That Beats the Market (2006), by Joel Greenblatt. ISBN 0-471-73306-7.
• The Little Book of Value Investing (2006), by Chris Browne. ISBN 0-470-05589-8.
• "The Rediscovered Benjamin Graham - selected writings of the wall street legend," by Janet Lowe. John Wiley & Sons
• "Benjamin Graham on Value Investing," Janet Lowe, Dearborn
• "Value Investing: From Graham to Buffett and Beyond" (2004), by Bruce C. N. Greenwald, Judd Kahn, Paul D. Sonkin, Michael van Biema
• "Modern Security Analysis: Understand Wall Street Fundamentals" (2013), by Fernando Diz and Martin J. Whitman. ISBN 978-1118390047.
• The Most Important Thing Illuminated (2013), by Howard Marks
• "Stocks and Exchange - the only Book you need" (2021), by Ladis Konecny. ISBN 9783848220656.
• Michel Aglietta, A Theory of Capitalist Regulation.
• Elmar Altvater, Gesellschaftliche Produktion und ökonomische Rationalität; Externe Effekte und zentrale Planung im Wirtschaftssystem des Sozialismus.
• Samir Amin, Accumulation on a World Scale.
• Philip Armstrong, Andrew Glyn and John Harrison, Capitalism since World War II. Das Kapital: Vol. 1, Part 7 and Vol. 2, Part 3.'s Environmental Crisis: An Inquiry into the Limits of National Development. Armonk: M.E. Sharpe, 1992.
• Hernando de Soto, The Mystery of Capital: Why Capitalism Triumphs in the West and Fails Everywhere Else.
• Manuel G. Velasquez, Business Ethics: Concepts and Cases.
• Graham, Benjamin, Dodd, David (1934). Security Analysis New York: McGraw Hill Book Co., 4. ISBN 0-07-144820-9.
• Graham (1949). The Intelligent Investor New York: Collins, Ch.20. ISBN 0-06-055566-1.
• „Value Investing Strategy | By Stock Markets Channel”. www.stockmarkets.com. Pristupljeno 2018-09-06. 
• Seth Klarman (1991). Margin of Safety: Risk-averse Value Investing Strategies for the Thoughtful Investor. HarperCollins. ISBN 978-0887305108. str. 97-102.
• „The Heilbrunn Center for Graham and Dodd Investing”. </ref> at Columbia Business School is the current home of the Value Investing Program.<ref>„Value Investing Program”. 18. 8. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Why the division between value and growth investing is a hoax and always has been”. Financial Post. 
• „It's All About Style: Growth and Value Investing in Institutional Portfolios”. www.jpmorgan.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Li, Xiaofei; Brooks, Chris; Miffre, Joelle (2009). „The value premium and time-varying volatility”. Journal of Business Finance and Accounting. 36 (9–10): 1252—1272. CiteSeerX 10.1.1.187.3128 . ISSN 1468-5957. S2CID 15777428. doi:10.1111/j.1468-5957.2009.02163.x. 

Spoljašnje veze

Investicije na Vikimedijinoj ostavi.

• An Introduction to Value Investing
• The concept of value investing Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2017)