Inovacija

Inovacija je promena, novina ili proces donošenja promena. U humanističkim strukama, pojam se odnosi na proces osavremenjavanja i pozitivne promene u uslugama ili njihovim rezultatima. Inovacija je primena nove i poboljšane ideje, postupka, dobra, usluge, procesa koja donosi nove koristi ili kvalitet u primeni. ISO TC 279 u standardu ISO 56000:2020 definiše inovaciju kao „novi ili promenjeni entitet koji ostvaruje ili redistribuira vrednost“. Drugi imaju drugačije definicije; zajednički element u definicijama je fokus na novosti, poboljšanju i širenju ideja ili tehnologija. Inovacije u širem smislu donose poboljšanja u području: konstrukcije proizvoda (tehnološke inovacije), inovacije procesa, organizacije rada ili poslovanja, marketinga, inovacije usluga i dr. U uslovima žestoke konkurencije i zasićenog tržišta firme koje ne inoviraju, stagniraju, a stagnacija je uvod u odumiranje. U širem smislu reči, inovacija je svaki zahvat kojim se smanjuju inputi, tj. troškovi proizvodnje i administracije, povećava produktivnost ili iskorištenje opreme ili vremena, poboljšava kvalitet proizvoda ili usluga, povećava sigurnost, smanjuje škart, unapređuje plasman i dr, odnosno svaka mera koja vodi ka porastu konkurentnosti.

Sastanak u pogonu kao važan izvor za inovacije

Posebno je važna uloga inovacija u preduzetništvu, pa se preduzetništvo i definiše kao trajno nastojanje da se traženjem inovacija i njihovom komercijalizacijom ostvari profit. U skladu sa prethodnim definicijama, inovacije u širem smislu reči obuhvataju organizacijske, poslovne, administrativne i druge vrste inovacija, od sitnih korisnih ideja do krupnih zahvata reorganizacije ili izmena poslovne politike.

Inovacija se često odvija kroz razvoj efikasnijih proizvoda, procesa, usluga, tehnologija, umetničkih dela ili poslovnih modela koje inovatori stavljaju na raspolaganje tržištima, vladama i društvu. Inovacija je povezana sa, ali nije isto što i pronalazak: inovacija je sklonija da uključi praktičnu primenu pronalaska (tj. nove/poboljšane sposobnosti) kako bi izvršila značajan uticaj na tržištu ili društvu, i ne zahtevaju sve inovacije novi pronalazak.

Definicija

Pregledi literature o inovacijama pronašli su različite definicije. Godine 2009. Baregej et al. pronašli su oko 60 definicija u različitim naučnim radovima, dok je istraživanje iz 2014. godine pronašlo preko 40. Na osnovu njihovog istraživanja, Baregej et al. pokušali su da definišu multidisciplinarnu definiciju i došli su do sledeće definicije:

„Inovacija je višestepeni proces u kome organizacije transformišu ideje u nove/poboljšane proizvode, usluge ili procese, kako bi napredovale, konkurisale i uspešno se razlikovale na svom tržištu“

U industrijskom istraživanju o tome kako je softverska industrija definisala inovacije, sledeća definicija koju su dali Krosan i Apajdin smatrala se najpotpunijom. Ona se zasniva na definiciji priručnika Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD):

Inovacija je proizvodnja ili usvajanje, asimilacija i iskorišćavanje novosti sa dodatom vrednošću u ekonomskim i društvenim sferama; obnavljanje i proširenje proizvoda, usluga i tržišta; razvoj novih metoda proizvodnje; i uspostavljanje novih sistema upravljanja. To je i proces i rezultat.

Američki sociolog Everet Rodžers je to definisao na sledeći način:

„Ideja, praksa ili predmet koji pojedinac ili druga jedinica usvajanja percipira kao nov“

Prema Alanu Altšuleru i Robertu D. Benu, inovacija uključuje originalni pronalazak i kreativnu upotrebu i definiše inovaciju kao generisanje, prijem i realizaciju novih ideja, proizvoda, usluga i procesa.

Tehnološke inovacije

Posebna vrsta inovacija su tehnološke inovacije, od kategorije korisnog predloga, preko tehničkih unapređenja do izuma, koji svom vlasniku mogu osigurati bitnu konkurentsku prednost, tj. monopol. U razvijenim privredama, inovacijama i inovatorima posvećuje se posebna pažnja, a inventivnost visoko kotira na lestvici sistema vrednosti. Najvrednijim resursom preduzeća ne smatraju se materijalna dobra poput zgrada, pogona ili kapitala (to se uvek može naći na tržištu), nego znanje, iskustvo i inventivnost sadržana u industrijskoj tradiciji nacije i kvalitetnom kadru. Inovacije u užem smislu obuhvaćaju intelektualno vlasništvo, koje sadrži sledeće kategorije:

Izum

Iako se inovacije, pa i izumi uvek oslanjaju na postojeće stanje tehnike, epohalni izumi 19. i 20. veka poput parne mašine, SUS motora (motor sa unutrašnjim sagorijevanjem), naizmenične i polifazne struje, asinhronog motora, tranzistora i poluprovodničke tehnologije, bili su uzrok skokovitog uzleta tehnološkog razvoja. S povećanjem opsega proizvodnje od pojedinačne - manufakturne do masovne, morala se menjati i organizacija proizvodnje.

Tehnološki razvoj je prvo teški fizički rad čoveka zamenio snagom mašina pokretanih pogonskim gorivima (parna mašina i SUS motor), zatim (barem u masovnoj proizvodnji) sveo fizički rad na minimum u korist intelektualnog rada (automatizacija i robotizacija fabrika), te konačno danas eliminiše dosadne intelektualne rutine oslobađajući čoveka za kreativno stvaralaštvo pomoću savremenih računarskih programa.

Ako se isključe epohalni izumi, koji su bili preduslov industrijske, pa i nedavne informatičke revolucije u tehnološkom razvoju, najveći broj tehnoloških inovacija, pa i izuma nudi tek neznatna poboljšanja ili drugorazredne novitete. Pa ipak, i takvi su izumi od velikog značaja u uslovima današnje konkurencije na svetskom tržištu, na kome je stalno plasiranje novih modela imperativ i pitanje opstanka. Osim toga, niz sitnijih poboljšanja, korak po korak kroz duže vremensko razdoblje rezultira bitnim unapređenjem (primer: postupno povećanje kapaciteta optičkih diskova od CD do DVD sa plavom laserskom zrakom (Blu-rej), proizvelo je bitno poboljšani medij za čuvanje digitalnih podataka).

Patent

Izum se štiti patentom, koji je potrebno dobiti od nacionalnog ili međunarodnog patentnog ureda po osnovi stručno i korektno sastavljene prijave patenta. Patentiranje izuma je veoma važan proces, jer je to jedini institut koji svom vlasniku daje pravo na monopol tokom vremena trajanja patentne zaštite (najviše 20 godina od dana podnošenja prijave).

Da bi izum bio patentibilan, neophodno je:

• da rešava tehnički problem
• da je nov (tj. ne sme biti sadržan u postojećem stanju tehnike, niti na bilo koji način obznanjen pre objave u službenom glasniku patentnog ureda)
• da ima inventivni nivo (tj. ne sme očigledno proizlaziti iz postojećeg stanja tehnike)
• da je industrijski primenjiv.

Patentom, odnosno u njemu sadržanim patentnim zahtevima štite se samo načela funkcionisanja izuma bez navođenja dimenzija ili bilo kakvih drugih izvedbenih podataka, pri čemu način rešenja i funkcionisanja moraju biti potpuno otkriveni u opisu rešenja.

Postupak izdavanja patenta je dugotrajan, pri čemu prvenstvo vlasnika patenta kao i rok njegove važnosti počinje s danom upisa prijave u registar prijava, a to je po pravilu dan podnošenja prijave u patentnom uredu. Patent važi samo na području države u kojoj je podnet, međutim objavom prijave u službenom glasniku izum ulazi u poznato stanje tehnike, pa ga eventualni plagijator ne može više štititi pod svojim imenom ni u državama u kojima stvarni vlasnik nije tražio zaštitu, tj. ne može ostvariti monopol. Propisanom procedurom može se tražiti i zaštita u grupi država koje su potpisnice odgovarajućih međunarodnih konvencija. Takav je na primeric EUROPATENT. Inostrana zaštita je vrlo skupa, pri čemu značajan deo cene otpada na usluge stranog patentnog zastupnika, koji se u postupku ne može zaobići.

Licenca

Dok su patentom definisani samo principi funkcionisanja izuma, licenca u pravilu uključuje i konstruktivnu, radioničku i prateću dokumentaciju (uputstva za montažu, upotrebu i dr.) neophodnu za pokretanje proizvodnje i stavljanje objekta u pogon ili prodaju. Preciznije opseg isporučene dokumentacije, kao i međusobne odnose davatelja i primatelja licence definiše ugovor o licenciranju. Ugovor uvek zabranjuje primatelju licence samostalno raspolaganje primljenom dokumentacijom, a posebno davanje dokumentacije trećim strankama bez odobrenja davatelja licence.

Znati kako

Znati kako (Know-How) je najkompletniji oblik prenosa svih potrebnih znanja za uspešnu proizvodnju, te uz kompletnu tehničku dokumentaciju (konstruktivne i radioničke crteže, tehničke proračune i dr.) sadrži i posebna znanja i iskustva, uputstva o tehnologiji izrade ili proizvodnje, kontrole i dr, a posebno specifične postupke koji se inače smatraju poslovnom tajnom, kao i iskustva i znanja koja nisu nigde sadržana u pisanom obliku. Može uključivati obrazovanje osoblja primatelja.

Ostalo intelektualno vlasništvo

Uz patente, čiju definiciju, zaštitu, uporabu i promet reguliše Zakon o patentu, legislativa štiti i druge oblike intelektualnog vlasništva. To su:

• Topografija poluvodičkih proizvoda
• Dizajn
• Autorstvo
• Žig (verbalni žig) - sadrži karakteristične reči ili slogan, i figurativni žig - sadrži grafički oblikovan znak (logotip, grafički obrađen tekst). Služi za označavanje proizvoda i usluga.
• Oznaka geografskog porekla - koristi se obično kada je lokacija gde je proizveden ili uzgajen proizvod u tesnoj vezi sa renomiranim kvalitetom proizvoda.

Prva dva oblika se susreću u područje tehnike, dok autorstvo može i ne mora da ima sadržaj tehničkog karaktera (autorstvom se štite i literarna i umetnička dela i izvedbe). Dizajn takođe može da definiše na primer uzorke na tekstilu i sl., dakle nije čisto tehnička kategorija. Stoga se u tehnici češće govori o industrijskom dizajnu. Tehnički usmereno intelektualno vlasništvo uobičajeno se naziva industrijskim vlasništvom.

Industrijski dizajn

Osim dopadljivog izgleda, tj. estetske komponente koja ima vrlo značajnu ulogu u uslovima žestoke svetske konkurencije, nužno uključuje i ergonomiju koja osigurava lakoću i udobnost rukovanja. Na primer, mobilni telefon sa suviše zbijenim tipkama i sitnim, slabo vidljivim slovima ili prekomplikovanim menijima je ergonomski loše rešen, iako inače besprekorno funkcioniše. Dizajn uključuje i privlačno i informativno pakovanje, izbor i primenu karakterističnih prepoznatljivih boja i oznaka firme, slogana, logotipova i dr.

Dizajner mora biti uključen u razvoj proizvoda od faze koncipiranja i tražiti optimalna rešenja kako s gledišta ergonomije i estetike, tako i s gledišta tehnologičnosti.

Topografija poluprovodničkih proizvoda

Topografija poluprovodničkih proizvoda je prikaz trodimenzionalnog rasporeda slojeva provodnog, izolacijskog i poluprovodnog materijala u poluprovodničkim proizvodima namenjenima izvođenju određene elektroničke funkcije. Zaštita se ne odnosi na koncept, postupak, sistem, tehniku proizvodnje niti informaciju kao takvu, nego samo na topografiju kao prikaz trodimenzionalnog rasporeda nabrojanih slojeva, odnosno elemenata.

Osnovni uslov zaštite je izvornost (tj. rešenje treba da bude rezultat vlastitog razvoja) i novost (tj. rešenje ne sme da bude uobičajeno u industriji poluprovodnika).

Kao i kod ostalih oblika industrijskog vlasništva, zaštita u vremenu trajanja zaštite na području nadležnosti patentnog ureda koji je odobrio zaštitu osigurava monopol, tj. isključivo pravo vlasnika da zabrani ili odobri umnožavanje, te uvoz, prodaju i drugo stavljanje u promet topografije ili poluvodičkog proizvoda proizvedenog njezinim korištenjem, kao i proizvoda u koji je ugrađen proizvod koji sadrži zaštićenu topografiju.

Vidi još

• Izum
• Patent
• Tehnologija
• Intelektualno vlasništvo (pravni aspekti)
• Tehnika

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Bloom, Nicholas, Charles I. Jones, John Van Reenen, and Michael Webb. 2020. "Are Ideas Getting Harder to Find?", American Economic Review, 110 (4): 1104–44.
• Steven Johnson (2011). Where Good Ideas Come From. Riverhead Books. ISBN 9781594485381. 
• Sonenshein, Scott (2017). Stretch: Unlock the Power of Less and Achieve More Than You Ever Imagined. Harper Business. ISBN 978-0062457226.