Institut Kiri u Parizu
Institut Kiri u Parizu (franc. Institut Curie) je naučno-istraživačka i obrazovna ustanova za čije osnivanje se izborila Marija Kiri 1914. godine. U njemu su pod ličnim nadzorom Marije Kiri sprovedena prva istraživanje na svetu o mogućnosti lečenja raka radioaktivnošću. Kasnije su u institutu započela i istraživanja iz oblasti hemije, fizike i medicine. Iz ovog instituta promovisana su 6 nobelovaca, kojima su dodeljene četiri nobelove nagrade (po dve za fiziku i hemiju).
 Logo Instituta Kiri | |
| Tip | naučno-istraživačka i bolnička institucija |
|---|---|
| Osnivanje | 1920. |
| Osnivači | Marija Kiri |
| Broj odseka | 3 |
| Lokacija | Pariz, Francuska |
| Veb-sajt | https://institut-curie.org/ |
Istorija
urediPreteča današnjeg instuta bio je Institut za radijum, velika laboratorija koju su za potrebe istraživanja Marije Kiri 1909. godine osnovali Univerzitet u Parizu i Institut Paster. Institut za radijum je imao dva odeljenja.
- Laboratoriju Kiri, čijim radom je rukovodila Marije Kiri, posvećena istraživanjima iz oblasti fizike i hemije.
- Pasterova laboratorija, kojom je rukovodio dr Claudius Regaud, koji je proučavaao biološke i medicinske efekte radioaktivnosti.
Kada je 1911. godine - Mariji Kiri dodeljena druga Nobelova nagrada, ovog puta za otkriće dva nova elementa, polonijuma i radijuma, ona je pokrenula inicijativu za osnivanjem Instituta. Uspela je da ubedi francusku vladu da izdvoji sredstva za privatni Institut za radijum (danas Institut Kiri).[1] Kako je institut osnovan u predvečerje Velikog rata 1914. godine, sve vreme rata, Marija Kiri je podučavala medicinskih sestare iz radiologije.
Po završetku Velikog rata Marij Kiri iClaudius Regaudosnovali su 1920. godine Fondaciju Kiri, instituciju od javnog interesa. Svrha Fondacije bila je da finansira aktivnosti Instituta za radijum i doprinese razvoju njegove terapijske komponente.
Prva bolnica u okviru instituta otvorena je 1922. godine. Na klinici su dr Claudius Regaud i njegov tim razvili inovativne terapijske metode tumora kombinovanjem hirurgije i terapije zračenjem ulečenju karcinoma. Fondacija Kiri vremenom je postala model i uzor za osnivanje brojnih centara za rak širom sveta.
Međutim laboratorija Kiiri nastavila je da igra važnu ulogu u istraživanjima iz oblati fizike i hemije. pa su tako 1934. godine ćerka i zet Marije Kiri Irene i Frederic Joliot-Curie otkrili su veštačku radioaktivnost (za koje su 1935. dobili nobelovu nagradu)
Institut za radijum i Fondacija Kiri spojili su se 1970. godine i postali Institut Kuri u Parizu.
Institut danas ima tri misije: istraživanje, podučavanje i lečenje raka. U originalnoj zgradi laboratorije Kiri iz 1914. godine sada se nalazi Muzej Kiri.
Organizacione jedinice
uredi
Sve aktivnosti koje Institutu Kiri omogućavaju da ispunjava svoju misiju sprovode se u okviru tri organizacione celine — najsavremenija onkološko bolničke komplekse koji se nalaze na tri lokacije (Pariz, Orseju i Sent Kluu).
U ovim međunarodno priznatim istraživačkim centrima zaposleni rade podeljeni u u 88 istraživačkih timova na tri lokacije i u sedištu fondacije u Parizu.
Bolnica
urediInstitut Kiri rukovodi bolnicom pod nazivom Hôpital Claudius Régaud, specijalizovanom za rak.
Institut takođe upravlja centrom za protonsku terapiju u Orseju, jednom od retkih takvih objekata na svetu.
Pridružene institucije
urediInstitut Kiri pridruženi je član sledećih institucija:Chimie ParisTech, École nationale des chartes, École normale supérieure, École Pratique des Hautes Études, ESPCI Paris, MINES ParisTech, Observatoire de Paris, Université Paris-Dauphine, Conservatoire national supérieur d'art dramatique.
Nobelovci Instituta Kiri
urediOsoblju instituta dodeljeno je ukupno četiri Nobelove nagrade:
- 1903. Marija i Pjer Kiri, iz fizike, za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti.
- 1911. Marija Kiri, iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona.
- 1935. Frederik Žolio i Irena Žolio-Kiri, iz hemije, za otkriće veštačke radioaktivnosti i naučne radove iz ove oblasti.
- 1991. Pjer-Žil de Žen, iz fizike, za otkriće primene metoda proučavanja fenomena uređenosti u kompleksnije svrhe, posebno kod tečnih kristala i polimera”.[2][3][4][5]
Marija Kiri je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.[6][7][8]
Izvori
uredi- ^ Smiljanić, Tihana (18. 8. 2011). „Ljudi koji su pomerili granice: Marija Kiri”. WANNABE MAGAZINE. Pristupljeno 7. 1. 2021.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1991”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 12. 2018.
- ^ „Obituary: Pierre-Gilles de Gennes”. physicstoday.scitation.org. doi:10.1063/1.2774111. Pristupljeno 28. 12. 2018.
- ^ A.), Dunmur, David (David. Soap, science, and flat-screen TVs : a history of liquid crystals. Sluckin, Timothy J. New York. ISBN 9780191004308. OCLC 878405970.
- ^ Ajdari, Armand (27. 07. 2007). „Physics. Pierre-Gilles de Gennes (1932—2007)”. Science (New York, N.Y.). 317 (5837): 466. ISSN 1095-9203. PMID 17656713. doi:10.1126/science.1146688.
- ^ „The Discovery of Radioactivity”. Berkeley Lab. Arhivirano iz originala 01. 11. 2015. g. „The term radioactivity was actually coined by Marie Curie […].”
- ^ „Marie Curie – Research Breakthroughs (1897–1904)”. American Institute of Physics. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. „To describe the behavior of uranium and thorium [Curie] invented the word “radioactivity” --based on the Latin word for ray.”
- ^ „Marie Curie and the radioactivity, The 1903 Nobel Prize in Physics”. nobelprize.org. „Marie called this radiation radioactivity - "radio" means radiation.”
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Institut Kiri u Parizu na Vikimedijinoj ostavi