Istraživačko novinarstvo

Istraživačko novinarstvo je novinarstvo koje se odlikuje nastojanjem novinara da što temeljitije i potpunije obrade neku vest, odnosno uz vest vezane ličnosti, događaje ili teme, najčešće vezane za kriminal, korupciju ili razne oblike društvene patologije. Istraživački novinar je spreman danima, nedeljama, mesecima, nekada i godinama da proučava i istražuje predmet svog rada pre nego što ga objavi u obliku novinskog članka, feljtona, televizijske reportaže ili, u nekim slučajevima, knjige. Istraživanje uključuje proučavanje dokumenata, intervjusianje osoba, snimanje fotografija i audio-zapisa i sl.

Istraživačko novinarstvo je često smatrano „najuzvišenijim“ oblikom novinarstva, jer od istraživačkih novinara zahteva mnogo više truda, veština, ali i spremnosti na rizike od „običnog“ novinarstva. Takođe se smatra najbližim idealu tzv. Sedme sile, odnosno medija kao društvenog korektiva u slučajevima kada država i druge javne institucije nisu voljne niti u u stanju da reaguju na određene društvene probleme.

Istraživački reporter može da koristi jednu ili više od sledećih tehnika, pored ostalog, za jednu priču:

• Analiza dokumenata, kao što su parnice i drugi pravni dokumenti, poreski zapisi, vladini izveštaji, regulatorski izveštaj i finansijski podnesci korporacija
• Baze podataka javnih zapisa
• Istrage tehničkih problema, uključujući ispitivanje vladinih i poslovnih praksi i njihovih efekata
• Istrage društvenih i pravnih problema
• Izvori za istragu novčanih transakcija, kao što je LekisNeksis
• Brojni intervjui sa snimljenim izvorima, kao i, u nekim slučajevima, intervuji sa anonimnim izvorima (na primer, uzbunjivačima)
• Federalne ili državne Akte o slobodi potaka da bi pristupili dokumentima i podacima iz vladinih agencija

Stručna definisanja

Profesor žurnalistike Univerziteta u Misuriju, Stiv Vajnberg definiše istraživačko novinarstvo kao: „Izveštavanje kroz nečiju sopstvenu inicijativu i rezultat rada, teme važne za čitaoce, gledaoce ili slušaoce“. U mnogim slučajevima, ljudi koji su predmet istraživanja žele da skrivena saznanja ostanu neotkrivena. Trenutno postoje odeljenja univerziteta koja uče istraživačkom novinarstvu. Konferencije koje su izvođene predstavljaju viđenu recenziju istraživanja u istraživačkom novinarstvu.

Britanski medijski teoretičar, Hjugo de Berg (2000 g.) ističe: „Istraživačko novinarstvo je čovek ili žena čija profesija je otkriti istinu i identifikovati propuste iz nje u bilo kom dostupnom mediju. Akt rađenja toga je uglavnom zvan istraživačko novinarstvo i razlikuje se od očigledno sličnog posla koji obavlja policija, advokati, revizori, regulišuća tela, u tome da nije ograničeno na metu, nije pravno osnovano i blisko je vezano za publicitet“.