Isceljenje raslabljenog
Isceljenje raslabljenog (od odra) je priča iz Novog zaveta, iz Sinoptičkih jevanđelja. U njenoj suštini su reči raslabljenoga Hristu: nemam čoveka, te se ona čita kao parabola o ljudskom egoizmu, četvrte nedelje po Vaskrsu.[1]
Priča iz Novog zaveta uredi
Potom beše praznik judejski, i iziđe Isus u Jerusalim. A u Jerusalimu kod Ovčijih vrata postoji banja koja se na jevrejskom zove Vitezda, i ima pet tremova. U njima ležaše veliko mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih, koji čekahu da se voda zatalasa. Jer anđeo Gospodnji povremeno silažaše i uzburkavaše vodu; i koji bi prvi ušao pošto se uzburka voda, ozdravio bi, ma od kakve bolesti bolovao. A onde beše neki čovek koji trideset i osam godina beše bolestan. Kad Isus vide ovoga gde leži, i razume da je već mnogo godina bolestan, reče mu:
— Hoćeš li da budeš zdrav?
Odgovori mu bolesnik:
— Da, Gospode, nemam čoveka da me spusti u banju kada se uzburka voda; a dok ja dođem, drugi siđe pre mene.
Reče mu Isus:
— Ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi čovek, i uze odar svoj i hođaše....
Freska u Ljubostinji uredi
Reference uredi
- ^ a b „Nedelja raslabljenog”. Srpska pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 07. 03. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022.