Википедија

Iljušin Il-12

Iljušin Il-12 (NATO naziv Coch) je dvomotorni sovjetski putnički (transportni) avion koji je proizveden u fabrici aviona u Moskvi Sovjetskom Savezu periodu od 1945. do 1953. godine. Namenjeni su za kratke i srednje linije vazdušnog putničkog saobraćaja i vojnim potrebama kao transportni, desantni, za vuču jedrilica i sanitetski avion.

Iljušin Il-12

Iljušin Il-12
Iljušin Il-12

Opšti podaci
Namena putnički, transportni
Posada 3
Broj putnika 21
Poreklo  SSSR
Proizvođač Iljušin fabrika aviona u Moskvi
Probni let 9. 01. 1946.
Uveden u upotrebu jun 1947.
Povučen iz upotrebe 1970.
Status neoperativan
Prvi operater Aeroflot
Broj primeraka 663
Dimenzije
Dužina 21,31 m
Visina 8,07 m
Raspon krila 31,70 m
Površina krila 103 m²
Masa
Prazan 11.045 kg
Normalna poletna 17.250 kg
Pogon
Motori klipni
Broj motora 2
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 2PD Švecov AŠ-82FNV
Snaga KEM-a 1.380 kW
Snaga KEM-a u ks 1.850 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 407 km/h
Ekonomska brzina 350 km/h
Dolet 1.500 km
Plafon leta 6.500 m
Brzina penjanja 333 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj uredi

Konstrukcioni biro Iljušina (OKB Iljušin) je imao iskustva sa projektovanjem putničkih aviona i pre Drugog svetskog rata. Naime, na osnovu bombardera DB-3 napravljena je putnička varijanta aviona koji je nazvan „Moskva“ kojim su uoči rata pravljeni značajni letovi (Daleki istok i Severna Amerika). Dalja usavršavanja i projektovanje novih putničkih aviona prekinuto je u toku rata jer se težište rada prenelo na usavršavanje bombarderske avijacije.

Tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata, u Sovjetskom Savezu osnovni avioni za transport putnika i vojske na kratkim i srednjim linijama bili su DC-3 i njegova ruska varijanta Li-2. Planirano je da se ovi avioni zamene novim pa je u birou Iljušina nastavljen rad na projektima putničkih aviona koje je rat prekinuo. Projektovan avion Iljušin Il-12 čiji je prvi probni let obavljen 15. avgusta 1945. godine. Prvi prototip je imao dva dizel-motora svaki po 1.500 KS. Pošto nije zadovoljio osnovne zahteve na tom prototipu su zamenjeni motori i ugrađeni su provereni benzinski radijalni motori AŠ-82, a modifikovani prototip je poleteo već 9. januara 1946. godine. Testiranje je nastavljeno u toku 1946. godine, vršena su poboljšanja izbačeni su delovi napravljeni od magnezijuma i zamenjeni legurama aluminijuma. Tokom 1947. godine pet aviona Il-12 eksperimentalne serije su uključeni u sastav Aeroflota kako bi se utvrdila njihova eksploataciona sposobnost.

Odmah nakon završetka testiranja aviona Il-12, konstruktorski tim Iljušina počeo se intenzivno baviti problemom povećanja bezbednosti putničkih aviona. Korišćenjem dvomotornih aviona DC-3 i Li-2 tokom rata ustanovljeno je da je najveći broj nesreća prouzrokovan otkazivanjem jednog motora u fazi poletanja. Rešavanjem ovog problema na avionu Il-12 nastao je avion Il-14 koji je bio u stanju da pod punim opterećenjem poleti sa jednim motorom.

Iljušin Il-12 je avion potpuno metalne konstrukcije sa nisko postavljenim krilima na kojima se nalaze dva vazduhom hlađena klipno radijalna motora sa četvorokrakim metalnim elisama. Trup aviona je kružnog oblika a putnička kabina i kokpit pilota su pod pritiskom. Grejanje površina krila protiv zamrzavanja se vršilo pomoću izduvnih gasova motora. Stajni trap je sistema tricikl sa prednjom nosnom nogom koja omogućava bolju preglednost prilikom sletanja i poletanja aviona. Na glavnim nogama stajnog trapa su duplirani točkovi „blizanci“, tako da je olakšano sletanje i poletanje aviona i sa loše pripremljenih pista. Ovaj avion je relativno brzo zamenjen avionom Il-14 a pošto su bili veoma slični, preko 50 njih su modifikacijom prevedeni u Il-14.

Varijante aviona Il-12 uredi

Avion Iljušin Il-12 se proizvodio u fabrici Iljušin u Moskvi. Avion Iljušin Il-12 je pravljen za civilni transport putnika ali isto tako i vojni transport, stoga je postojalo nekoliko varijanti ovog aviona:

  • Il-12 - osnovni prvi proizvodni tip aviona,
  • Il-12A - putnička verzija sa 18 mesta,
  • Il-12B - verzije aviona namenjeni za prevoz važnih osoba, napravljeno je nekoliko varijanti ovih aviona sa 6 do 16 putnika, imao je dolet 4.000 km.
  • Il-12D - verzija aviona sa 30 do 32 mesta i 600 kg prtljaga ili 38 padobranaca,
  • Il-12T - verzija aviona namenjeni za prevoz tereta, serijski je rađen od 1947 do 49. godine, imao povećana vrata, vitlo i mogao je da prenese 3.000 kg korišćen je na domaćim linijama i polarnom vazduhoplovstvu.
  • Il-12 visokokrilac - putnička verzija sa 16 mesta i tri člana posade, veoma je podsećao na avion DC-5 koji je projektovan 5 godina ranije, ovaj projekt je napušten.

Operativno korišćenje uredi

Korišćenje u svetu uredi

 
Stajni trap kod aviona Iljušin Il-12/14

Iljušin Il-12 je proizveden u 663 primeraka i uglavnom su korišćeni u Aeroflotu i Sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu. Od drugih zemalja korišćen je u poljskom LOT-u, češkom ČSA-u rumunskom Taromu kao i u Bugarskoj, Kini i Severnoj Koreji. Ovaj avion je faktički samo utro put svom mnogo boljem nasledniku Il-14. Učestvovao je u Korejskom ratu kao transportni avion.

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Vidi još uredi

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR 1938 - 1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03103-4. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy i Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy (2005). Ilyushin Il-12 and IL-14 - Successors to the Li-2 (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley: Midland Publishing Ltd. ISBN 978-1-85780-223-8. 
  • de Agostini (1994). AIRCRAFT, die neue Enzyklopädie der Luftfahrt (na jeziku: (jezik: nemački)). München-Karlsfeld: TOPIC Verlag GmbH. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze uredi

 
Iljušin Il-12 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-12&oldid=27557158”