Википедија

Kanadski muzej ljudskih prava

канадски музеј

Kanadski muzej ljudskih prava (engl. Canadian Museum for Human Rights) u Vinipegu, glavnom gradu provincije Manitoba, prvi je i jedini muzej te vrste u celosti posvećen evoluciji, istraživanju, razumevanju, edukaciji, i promociji dijaloga i razmišljanja o ljudskim pravima. Muzej je, na neobičan način, svečano otvoren 19. septembra 2014. godine. Umesto presecanja vrpce, u veliki „medaljon“ na ulazu u muzej položena su četiri kamena sa četiri različita kraja Kanade uključujući i jednu od tri polarne teritorije Nunavut, koju nastanjuju Inuiti (Eskimi).

Kanadski muzej ljudskih prava
Canadian Museum for Human Rights (CMHR)
Kanadski muzej ljudskih prava (2014)
Osnivanje19. septembar 2014.
LokacijaVinipeg
 Kanada
VrstaMuzej
Kolekcija11 galerija
Broj predmeta200 [1]
Posetioci250.000 godišnje (očekivana)
OsnivačIzi Asper
PredsednikIša Kan
Vlasnikvlada Kanade
Adresa85 Israel Asper Way, Winnipeg, Manitoba R3C 0L5
Veb-sajtCMHR

Kanadski muzej ljudskih prava prva je nacionalna muzejska institucija locirana van prestonice Kanade, Otave, i prvi novi nacionalni muzej izgrađen u Kanadi od 1967. godine.[2]

Pre početka izgradnje Muzeja, u konsultaciji sa starijim Aboridžinima, Centar za međunarodno humanitarno pravo (CMHR) finansirao je arheološko iskopavanje u toku kojeg je zbrinuto oko 400.000 artefakata. Na preko 500 šipova počiva građevina ukupne površine 24.155 m2 (što je jednako površini četiri kanadska fudbalska terena), uključujući i izložbeni prostor na 4.366 m2. Fasadu muzeja prekriva 1.200 zastakljenih delova, ispod kojih je ugrađeno oko 35.000 tona betona ( što je jednako težini oko 3.000 slonova).[3]

Otvaranje muzeja ljudskih prava, kao neobičnog koncepta za muzej, pratio je veliki broj kontroverznih stavovova i protestnih okupljanja oko muzeja. Prema suprotstavljenim stavovima muzeji su namenjeni za istoriju i relikvije - predmete iz prošlosti. Ljudska prava su nešto nematerijalno, sa jedne strane, ideja - neki bi rekli ideologija - koju je teško celovito i nepristrastno obuhvatiti u istorijskim objektima, a sa druge strane više deo sadašnjosti, nego prošlosti pa im nije mesto u muzeju. Takođe u suprotstavljenim stavovima se tvrdi da ideja o njegovom osnivanju nije ništa revolucionarno jer slični muzeji već postoje u svetu (Muzej tolerancije u Los Anđelesu, otvoren pre više od 20 godina, Međunarodni muzej ropstva u Liverpulu i Muzej holokausta u Vašingtonu). Jedna od kontroverzi je i činjenica da je prevelik značaj u muzejskim postavkama dat holokaustu, u odnosu na druga kršenja ljudskih prava, i da su kustosi Muzeja bili pod političkim pritiskom, kako bi se potenciralo poštovanje ljudskih prava u Kandi. Zato oponenti predviđaju da će muzej pre biti promašaj nego što ima priliku da se dokaže.[1]

Istorija uredi

 
Idejno rešenje arh. Antoine Predock-a
 
Muzej u jednoj od faza izgradnje

Inicijativu za osnivanje Kanadskog muzeja ljudskih prava pokrenuo je kanadski dobročinitelj i medijski magnat, jevrejskog porekla Izi Asper iz Vinipega, tokom 2000. godine. Njegova ideja bila je da Kanada izgradi mesto na kome bi buduće generacije sticale saznanja o večitoj borbi za ljudska prava širom sveta. Asper je muzej zamislio kao centar koji će obuhvatiti čitav spektar ljudskih prava, i čiji troškova izgradnje od 200 miliona kanadskih dolara bi trebalo da budu pokriveni mešovitim javnim i privatnim novcem. Godine 2003, Asper je umro od srčanog udara, a realizaciju njegove ideje nastavila je njegova kći Geil osnivanjem Asperove fondacije. Kako su troškovi izgradnje muzeja za 150 miliona dolara premašili planirane, Asperova fondacija pristala je da Savezna kanadsa vlada preuzme projekat i pretvori ga u prvi nacionalni muzej izgrađen izvan Otave.[4]

Iste godine kada je umro Asper (2003) , raspisan je međunarodni konkurs za izabor arhitekte. Na konkursu su učestvovale 62 arhitektonske firme iz 21 zemalje. Žiri je na konkursu izabrao idejno rešenje američkog arhitekte Antuana Pridoka (Antoine Predock).[5]


Inspiraciju za Kanadski muzej ljudskih prava američki arhitekta je našao u prirodnnom i pejzažu i otvorenih prostora u Kanadi, uključujući drveće, led, severno (polarno) svetlo, Prve narode koji su živeli u Kanadi i ukorenjenost primene ljudskih prava. On svoju zamisao opisuje na sledeći način:

Kanadski muzej ljudskih prava zasniva se na humanosti, čineći u arhitekturi vidljivu osnovnu za humanu zajednicu - simboličnu pojavu leda, oblaka i kamena smeštenog u polju dražesne trave. Urezana u zemlju i otvorana ka nebu, na horizontu Vinipega, ova apstraktna efemerna krila belog goluba obuhvataju mitsku kamenu planinu od 450 miliona godina starog Tindalovog krečnjaka, što je sve zajedno daje jedinstveni i bezvremeni značaja za sve nacije i kulture sveta.[6]

Godine 2009. započela je izgradnja, arhitektonski savremene zgrade u Forksu, jednom od centralnih jezgara Vinipega. Ovaj veličanstveni objekat prostire se na površini većoj od 24.000 m², sa kilometrom mostova i „Kulom nade“ visokom 24 metra.

U okviru muzeja centralno mesto zauzima izložbena postavka o holokaustu, u galeriji pod nazivom „Teatar razbijenog stakla“. Ovaj muzejski prostor okružen staklom simbolizuje „laku lomljivost poput stakla“ slobodu ljudskih prava.   Posebna galerija posvećena je genocidima koje Kanada priznaje kao najteže oblike povrede ljudskih prava: u Jermeniji (turski zločini), Ukrajini (smrt miliona ljudi od gladi u staljinističkom režimu), Ruandi i Srebrenici.[7]

Izgradnja Kanadskog muzeja ljudskih prava koštala je više od 351 miliona kanadskih dolara.[8] u izgradnju muzeja kanadska vlada prvobitno je uložila 100 miliona dolara, a ostali dobročinitelji, Vlada Manitobe 40 miliona dolara, grad Vinipeg 23,6 miliona dolara, prijatelji kanadskog Muzeja za ljudska prava, predvođeni Gail Asperom, 142 miliona dolara.[9]

Kanadski muzej za ljudska prava 2011. zatražio je dodatnih 35 miliona dolara od federalne vlade da pokrije manjak nastao u toku gradnje. U aprilu 2011. godine, dodatno je prikupljeno 3,6 miliona dolara od grada Vinipeg, od saveznog poreza za muzej, koji je vraćen gradu.

U julu 2012, savezna i provincijska Vlada složile su se da dodatno povećaju sredstva za 70 miliona dolara, iz federalnog kredita na osnovu provincijske garancije za kredit. Ova poslednja sredstva bila su od suštinske važnosti za konačni završetak unutrašnjosti i nabaku eksponata. Tako je muzej mogao nakon zakašnjenja od dve godine, zvanično da bude otvoren septembra 2014.[10]

Lokacija muzeja i suprotstavljeni stavovovi o njoj uredi

 
Kanadski muzej ljudskih prava nalazi se u Forksu, jednom od kulturnih centara Vinipega

Za izgradnju Muzeja izabran je kanadski grad Vinipeg, na pola puta između Atlantika i Pacifika i njegova gradska četvrt pod nazivom Forks, na ušću Crvene reke i reke Asiniboj. Ova 3,6 hektar prostrana „zelena oaza“ u centralnom jezgru Vinipega, unazad 6.000 godina, prvo je bila kamp Aboridžina, potom centar za trgovinu, lov, transport i urbana naseobina u kojoj su se okupljali ljudi mnogih nacija rasa, boje kože i veroispovesti boraveći na tlu kanadske prerije. Počev od Aboridžina, koji na ovom prostoru žive najduže, kroz Forks su prošli kolonizacatori, evropski trgovci krznom, lovci na bufale, brodari, lučki radnici i pioniri u izgradnji železnice i desetine hiljada imigranata, među kojima su i oni koji i dan danas borave i rade u muzejima, šopovima, hotelima i drugim znamenitostima na ovom prostoru. Forks se kroz 6.000 godina, neprestano razvijao, menjao svoje sadržaje i namenu, i tako postao lokalitet koji je značajno uticalo na nastanak i dalji razvoj Vinipega i Manitobe.

Polazeći od ovih saznanja čelni ljudi Vinipega, želeli su da bogato istorijsko i kulturno nasleđe Forksa, i ovaj lokalitet, široko otvore za javnost, i tim zaštite njegovu istorijsku vrednost. Godine 1989. Forks je proglašen za Nacionalni i istorijski lokalitet od velikog značaja, za očuvanje Kanadske istorije. Pri donošenju odluke o lokaciji Kanadskog muzeja ljudskih prava u Vinipegu, imalo se u vidu da je prostor Foksa idealan za jedan ovakav muzej sa istorijskog stanovištva, kao metafora 6.000 godina duge borbe za ljudska prava koja i dalje traje na ovom prostoru Kanade.

Brojna nezadovoljstva stručnjaka i mnogih pojedinaca iskazana su izborom lokacije za izgradnju Muzeja na prostoru Forksa. Naime oponenti su izneli stav da je izabrana lokacija za Muzej jedno od najbogatijih nalazišta artefakata Aboridžina u Manitobi, i da je najverovatnije od 1100. godine na toj lokaciji bilo njihovo groblje. Po mišljenju arheologa Lija Simsa dosadašnja iskopavanja nisu išla dovoljno daleko i duboko čime je naneta nenadoknadiva šteta istorijskom nasleđu Manitobe.

Suprotstavljajući se stavu o pogrešnom izboru lokaliteta, uprave Muzeja, iznosi podatatke da nekoliko arheološka iskopavanja na području Forksa obavljenih između 1989 i 1991 kao i završna arheološka iskopavanja koja je obavio Kanadski muzeja za ljudska prava u 2008. i 2009. godini nisu pronašla ljudske ostatke. Ova iskopavanja pokazala su da, je lokacija Muzeja korišćena za razne namene, ali da nikada nije bila groblje.

Pre početka gradnje arheološka istraživanjima nije obuhvaćeno, samo 3% zemljišta, pa se može se reći da je 97% zemljišta potpuno arheološki sagledano, i da time nije naneta nikakva šteta kulturnom nasleđu ovog dela Forksa.

Panorama Forksa na kojoj je prikazan početak radova na izgradnji Kanadskog muzeja ljudskih prava
 

Muzejske postavke uredi

 
Šta su ljuska prava? Ovo pitanje postavlja posetiocima muzej na ulaznom panou, želeći da u njegovim postavkama saznaju odgovor.
 
Muzejske postavke su od prizemlja do poslednjeg sprata povezane impresivnim stazama

Kanadski muzej ljudskih prava zasnovan je na elementarnim postavkama iz Deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija,

Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da se odnose u duhu bratstva.

Polazeći od ove deklaracije, na samom početku izrade muzejskih postavki postavilo se više pitanja:

  • Kako izgraditi muzej koji se nada da promeni svet i stvori novu generaciju branitelja ljudskih prava?
  • Kako osmisliti muzej koji spada u muzej ideja a ne artefakata, što nije isto što i arheološki muzej ili muzej umetnosti?

Tu se nalazio problem, jer je svako imao drugačiju ideju o tome šta bi trebalo da bude u muzeju - akademici, stručnjaci za ljudska prava, istoričari, zainteresovane zajednice, pojedinci, što je izazvalo brojna očekivanja i nezadovoljstava kod različitih regionalnih i etničkih grupa koje su želele da imaju svoju priču na dosta prostora.

Kada imate zverstva nad ljudskim pravima u viševekovnoj ljudskoj istoriji, trebalo je u Muzeju osmisliti postavku kojom bi se na iskren i otvoren način čula i videla istina i omogućilo pomirenje. Bilo bi sramotno da muzej ljudskih prava, nije u stanju da ispriča sve priče o narušenim ljudskim pravima u svetu.

Kako bi pomogao kustosima u izradi postavki, Kanadski muzej ljudskih prava pre izrade postavki pokrenu je brojne konsultacije o sadržaju muzeja u 19 gradova.

Muzej poseduje ograničen broj artefakata, od kojih su neki uzeti na pozajmicu iz biblioteke Kanade. Među značajnijim artefaktima su kopija Povelje o pravima koju je potpisao bivši premijer Džon Difenbaker 1960; Kraljevska proklamacija iz 1763. kralja Džordža III kojom su uspostavljeni protokoli koji se odnose na prva nacija; Potvrda s početka 20. veka o plaćanju poreza za strane kineske imigranate itd.

Muzej trenutno u svom sastavu ima 11 galerijskih postavki, deset stalnih i jednu privremenu (promenljivu), čiji eksponati teže što svestranijem upoznavanju svakog posetioca muzeja sa ljudskim pravima u svetu. Muzej nastoji da kroz 10 postavki, različite priče o ljudskim pravima iz Kanade i širom sveta, prikaže posetiocu kroz interaktivnu prezentaciju, primenom najsavremenije multimedijalne tehnologije i dizajna svetske klase.[11]

1. Uvod u ljudska prava (An introduction to human rights) uredi

Tokom istorije, ljudi su se borili za ideju o ljudskom dostojanstvu, poštovanju i odgovornosti za ljudska prava. Danas se pojam „ljudska prava" uglavnom odnosi na prava i slobode koje smo imali samo zato što smo humana bića.

Ideja o jednakosti u ljudskim pravima je hiljadama godina u razmatranju, a i dalje se za nju „bori”, jer i dalje nije potpuno realizovana u svim društvima. U tom smislu vremenski okvir u ovoj postavci, predstavljen kroz 100 odabranih trenutaka iz istorije ljudskih prava, obuhvata sve periode istorijskog razvoja čovečanstva širom sveta (pre svega istorijat i osnovni sadržaj ljudskih prava).

U ovoj galeriji, na multimedij način prikazani su govori pojedinaca iz sopstvenih iskustva o daljim perspektivama ljudskih prava, a na posebnim tablicama najznačajnije ličnosti i događaji vezani sa kršenje ljudskih prava.

 
O ljudskih pravima kroz vreme - uvodno predavnje naratora muzeja
 
Deo od 100 odabranih trenutaka iz istorije ljudskih prava
 
Osnovne infornacije o muzeju i boravku u njemu - predavanje

2. Perspektive domorodaca (Indigenous Perspectives) uredi

Perspektive domorodaca (uključujući i Aboridžine) u ostvarivanju ljudskih prava, kroz izražavanje prava i odgovornosti prikazane su u ovoj muzejskoj postavci, jednoj od najdramatičnijih prostora Muzeja.

Iz prikazanih sadržaj posetilac ove galerije saznaje da su Prvi narodi, Metisi i Inuiti narodi, koji su nekoliko vekova u Kanadi bili obesprevljani, dana imaju sva ljudska prava i odgovornosti zasnovane na svetskim načelima prava u kojima su svi sa svima međusobno povezani.

U ovoj galerije kroz multimedijalni prikaz u kružnom pozorištu, odigravaju se pozorišne predstave i prikazuje film na platnu od 360 stepeni koji posetiocima deli priče o ljudskim pravima i odgovornostima, kako je rečeno ne filmu kroz četiri različita perioda. Dok su u drugom delu iste galerije na zakrivljenim drvenim panoima, prikazane brojne predstave iz života starosedalaca Kanade, od kojih neke uključuju originalna umetnička dela.[12]

 
Filmske projekcije iz života starosedalaca Kanade na platnu od 360 stepeni
 
Originalna umetnička dela starosedalaca Kanade
 
Na zakrivljenim drvenim panoima, prikazane su brojne predstave iz života starosedalaca Kanade

3. Putovanje Kanadom (Canadian Journeys) uredi

Kanadska dokumenta i dokazi o kršenju etničkih prava, z bezbroj priča, kroz putovanja Kanadom prikazana su u ovoj galerijskoj postavci. Ima tu prikaza dobrih koraka i pogrešnih koraka na putu ka većim ljudskim pravima za sve stanovnike u Kanadi. Ova panoramski prikazana iskustva odražavaju, prema zamisli autora postavke, kontinuirane napore Kanade u ostvarivanju ljudskih prava za sve.

Ova galerija, koja je najveća u Muzeju, prikazuje desetine istraženih kanadskih priča, počev od demokratskih pa sve do jezičkih prava, od slobode savesti do slobode od diskriminacije.

Digitalna platna, uz propratnu zvučnu špicu, prenose posetiocu priče o kršenju ljudskih prava na preko 29 m širokom ekranu, dok se u manjim boksovima duž čitave galerije iznose pojedine priče ilustrovane muzejskim artefaktima, animacijama, panoima, iz pojedinih oblasti ljudski prava na tlu Kanade.

 
Boksovi u kojima su prikazane pojedinačne priče o kršenju ljudskih prava
 
Digitalna platna, uz propratnu zvučnu špicu, prenose posetiocu informacije o kršenju ljudskih prava, na preko 29 m širokom ekranu.

4. Stanje i zaštita ljudskih prava u kanadskom društvu (Protecting Rights in Canada) uredi

Ova postavka želi da prikaže jedinstveni pravni sistem Kanade i njegov razvoj vezan za zaštitu ljudskih prava u ovoj zemlji. On je upoređen sa živim stablom i njegovom sposobnosti da raste i prilagođava se novoj realnosti.

U ovoj postavci prikazana su važne originalne dokumenta, uključujući i Proglašenje Ustava, iz 1982. godine.

Glavni eksponat je digitalno „živo stablo” koje kroz projekciju prikazuje konstantnu evoluciju zakona u Kanadi, dok oko kružnog stola posetilac istražuje ključne sudske predmete iz različitih oblasti ljudskih prava.

 
Originalne dokumenta, uključujući i Proglašenje Ustava, iz 1982. godine
 
Digitalno „živo stablo” koje kroz projekciju prikazuje konstantnu evoluciju zakona u Kanadi

5. Istraživanje holokausta (Examining the Holocaust) uredi

Krhkost ljudskih prava, najbolje je prikazan kroz aktivnosti nacističke vlade koja je upotrebila zakone i nasilje kako bi lišila ljude svojih osnovnih građanskih i ljudskih prava uključujući i ona na život. eliki broj ljudi tada je prošao kroz, genocid koji je po svojim rezultatima bio užasan.

Ovom galerijskom postavkom si istovremeno prikazuje i istražuje holokaust, i posetilac uči kako da prepoznamo genocid i pokuša da ga spreči.

Kroz scenski prikaz „slomljeno staklo” prikazana su vlastita iskustva sa antisemitizmom u Kanadi, koja je kao genocid priznala: holokaust, holodomor u Ukrajini, genocid nad Jermenima, genocid u Ruandi i masakr u Srebrenici.

 
Žrtve holokausta
 
Jean od logora namenjen holokaustu
 
Deo postavke o holokaustu

6. Prekretnica za čovečanstvo (Turning Points for Humanity) uredi

Kolektivna deklaracija i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, prikazana u ovoj tematskoj celini, govore o tome da ljudska prava pripadaju svima samo zato što smo humana bića, i da ljudi nastavljaju da rade neumorno kako bi ova velika nada postala realnost.

Veliki digitalni monitori, u obliku otvorenih knjiga, istražuju kako ljudi koji rade zajedno dobijaju novu zaštitu za ljudska prava.

 
 

7. Prekinuti tišinu (Breaking the Silence) uredi

Glavni moto ove galerijske postavke koja nosi simboličan naziv „Prekinuti tišinu“ je snaga reči;

Reči su moćne, kada se ljudi usude da prekinu tišinu ćutanja o masovnim zločinima, onda oni promovišu ljudska prava svima.

Ova galerijiska postavka istražuje ulogu prikrivanja i poricanja mnogih zlodela širom sveta. Postavka je fokusirana na prikaz; ukrajinskog holodomora, jermenskog genocida, jevrekskog holokausta, genocida u Ruandi i genocida u Srebrenici.

Centralno mesto zauzima digitalni prikaz slika i dokumenta o masovnim kršenjima ljudskih prava.[13]

 
Ukrajinskog holodomor
 
Masovni zločin u Srebrenici.

8. Brojne aktivnosti (Actions Count) uredi

Glavni moto ove galerijske postavke je prikaz trenutnog stanja obrazovanje u oblasti ljudskih prava, iskazan kroz ovaj stav:

Budite inspirisani od strane Kanđana koji preduzimaju brojne akcije za promociju ljudskih prava u školama i drugim zajednicama i širom sveta. Pojedinačni izbori koje činimo (u Kanadi) svaki dan mogu da pokažu pozitivnu razliku u gledanju na ljuska prava.

Ova galerijska postavka sadrži artefakte (panoe) koji navode na razmišljanje o tome kako izbor naših ponašanja, koja činimo u svakodnevnom životu utiču na druge ljude.[14]

 
 

9. Ljudska prava danas (Rights Today) uredi

Ljudska prava u savremenom svetu, koji je sve više međusobno povezan izložena su stalnoim promenama. Kako na njih da savremeni svet odgovori?

Svešću, kritičnim razmišljanjem i dubokim razumevanjem problema ljudskih prava što će nam pomoći da utvrdimo efikasnu akciju.

Dovodeći posetioca licem u lice sa borbom za savremena ljudska prava i aktivnosti, ova galerija ima interaktivni zidnu mapu, „tapiseriju” branilaca ljudskih prava i mali scenu, na koja treba da pokrene ljude da na njoj javno iskažu svoje kritičko razmišljanja o onome što gledaju i čitaju.[15]

 
 

10. Inspirišuće promene (Inspiring Change) uredi

Ovo je galerija instalacija i slika koje promovišu ljudska prava, i i kao izazov za posmatrača njudi pitanja:

  • Šta ti znače ljudske prava?
  • Poštovanje drugih?
  • Dostojanstvo za sve?
  • Jednakost i sloboda?
  • Ideali postaju stvarni kroz akciju, maštu i posvećenost?

Ova galerijska postavka ima nameru da izazove ličnu refleksiju o tome kako svako od nas može doprinise pozitivnim društvenim promenama, uključujući i upotrebljene objekte i slike događaja koji su promovisalu ljudska prava i traži od nas da razmišljamo o svojoj vlastitoj ulozi u izgradnji boljeg svieta za sve ljude.

 
 

Međunarodni referentni centar uredi

Međunarodni referentni centar u okviru muzeja raspolaže:

  • savremeno opremljenim prostorom za studiranje i učenje,
  • uslovima za pružanje bibliotečkarskih i drugih referentnih usluga
  • informacionim sadržajima o ljudskom pravima
  • pristupom kolekcijama muzeja.

Pored obrazovnih, istraživačkih i informativnih aktivnosti osoblja Muzeja, Centar posluje i sa širom javnošću, školskim grupama, posetiocima i akademcima, kao i sa globalnom zajednicom za ljudska prava.

 
 

Ostali sadržaji uredi

Uz izložbene prostore, ovo impozantno arhitektonsko zdanje uključuje kancelarijske prostorije, učionice, muzejsku prodavnicu i kafeteriju, koncertne prostore, i mini sale za bioskopske prosostorije.

Pored toga, obrazovno krilo muzeja ima fleksibilan prostor u velikoj učionici koja se može podeliti u tri manje učionice ili koristiti kao jedanstveni studio za umetnička stvaranja ili održavanje zajedničkih radionica.[6]

Vrt za razmišljanje Stjuarta Klarka

Iznad srce zgrade Muzeja, Velike sale, koja kao da izranja iz zemlje, iskazuje sećanja na drevna okupljanja na ovom prostoru Vinipega Prvih naroda, a kasnije i naseljenika i imigranta, poput iluzije ili fatamorgana nalazi se Vrt razmišljanja (kontemplacije) ili Vinipeški zimski vrt (Winnipeg’s Winter Garden).

A unutar tog vrta iz poda izranjaju stubovi bazalta kao bezvremenski granitni monoliti, oko kojih voda i lekovito bilje definišu „prostor za razmišljanje”.

Prostor Vrta za razmišljanje funkcioniše kao prečišćavajuća "pluća" muzejskog zdanja, ojačavajući osnovnu ekološku zamisao na kojoj se zasniva i celokupna zgrada Muzeja.

 
Sala za bioskopske projerkcije i predavanja
 
Kancelarijske prostorije i vidikovac
 
Vrt za razmišljanje Stjuarta Klarka

Suprotstavljeni stavovi o muzeju i zbirkama uredi

 
Ova jedinstvena institucija posvećena ljudskim pravima u Kanadi i jedna od retkih u svetu već nakon otvaranja izazvala je protestne reakcije Indijanaca (Aboridžina) i drugih domorodaca (Metisa) koji i dalje smatraju da njihova ljudska prava kroz viševekovnu istoriju nisu zaštićena i vrednovana na pravi način.

Jedan od suprotstavljenih stavovova o muzejskim postavkama posebno kritikuje lobiranje za svoje interese pojedinih interesnih grupa i instituta za istraživanje ratnih zločina koji su uspešno iskoristili političku klimu oko tumačenja pojedinih genocida u svetu i prirodu političkog sistema u Kanadi i nametnuli svoje stavove kustosima muzeja.

Naime, trenutna stalna postavka muzeja, podseća samo na određne genocide,[16] pri čemu nema ni pomena o kršenju ljudskih prava i stradanju interniraca emigranata u Kanadi tokom Prvog svetskog rata (engl. Canada's first national internment operations of 1914 to 1920), i tokom skoro čitavog 20. veka (čija su deca prisilom odvođena u tzv. Bording škole kako bi vlast izvršila njihovu asimilaciju), o čemu najbolje govori ovaj citat Ivana Grbešića i dr Lubomira Luciuka iz engl. Ukrainian Canadian Civil Liberties Association objavljen decembra 2014.:[17]

Šteta što nakon što je naša zadužbina (engl. Canadian First World War Internment Recognition Fund (CFWWIRF)) ponudila saradnju Kanadskom muzeju ljudskih prava, on propustio priliku da sarađuje sa nama kako bi se osiguralo da ova fundamentalna kanadska priča o nepravdi koja je pogodila mnoge zajednice, uključujući Ukrajince, Nemce, Hrvate, Poljake, Italijane, Bugare, Srbe, Mađare, Ruse, Jevreje, Slovake, Slovence, Čehe, Jermene, Kurde, Turke i Rumune, nakon što je to pitanje rešeno posle kampanje za obeštećenje koja je više od dve decenije vođena kako bi se obezbedilo priznanje i simbolična restitucija ovih zajednica, posvetio jako malu pažnju ovom problemu u nacionalnom muzeju.

Kao ni pomena o nehumanom odnosu i teškom i surovom kršenju ljudskih prava Indijanaca i Metisa krajem 19. veka [18] ukrajinskog naroda,[19], romima, osobama sa fizičkim i mentalnim invaliditetom, gej muškarcima, lezbijkama,[20] kinskim imigrantima u prvoj polovini 20. veka, ili u istoriji ratovanja nezapamćenom pomoru koji i dan danas taj nad nedužnim stanovništvom Hirošime i Nagasakija, pri kraju Drugog svetskog rata.[21]

Otvaranja Kanadskog muzeja ljudskih prava izazvalo je i protestne reakcije Indijanaca (Aboridžina) i drugih domorodaca (Metisa), na sam dan otvaranja muzeja koji i dalje smatraju da njihova ljudska prava kroz viševekovnu istoriju nisu zaštićena i vrednovana na pravi način, iako je Muzej izgrađen u neposrednoj blizini mesta na kome je postignut istorijski sporazum između lokalnih frankofonih Metisa i pristalica kanadske vlasti, nakon okončanja višegodišnjih neprijteljstava.[22]

Naime ovaj sporazum potisan 1871. godine sa kandskom vladom, bio je prvi akt o razumevanju, ljudskim pravima i suživotu u Manitobi, posle osnivanja kanadske konfederacije, i trebalo je da reši brojne odnose između Kanadske vlasti i prvih nacija u Manitobi. Prema ovom sporazumu teritorije oko Crvene reke ušle su u sastav kanadske konfederacije kao pokrajina Manitoba. Istočnija područja su ušla u sastav Ontarija.[18] Metisima je ovim sporazumom obećana obradiva zemlja, škole na francuskom jeziku i slobodno ispovedanje katolicizma. Nakon potpisivanja sporazuma, kanadska vlada je poslala vojsku sa namerom da utvrdi vlast u Manitobi. Vlasti su mimo dogovora izdale nalog za brojna hapšenja, što je imalo za posledicu pobunu starosedelaca. Ulaskom vojske u Manitobu okončana je pobuna u dolini Crvene reke, a Manitoba je i formalno postala deo Kanade.[23]

Ubrzo je veliki broj belih doseljenika iz Ontarija krenuo ka Manitobi, a zbog sve izraženijeg rasizma, i nepoštovanja ljudskih prava, Metisi su se počeli povlačiti u unutrašnjost Kanade ka oblastima koja će uskoro postati pokrajine Alberta i Saskačevan.[18][24]

Do kraja 19. векa potpisani su brojni sporazumi između kanadske vlade i lokalnih poglavica prema kojima je svakoj indijanskoj porodici obećana određena površina obradive zemlje. Na osnovu tih sporazuma formirani su rezervati sa domorodačkim stanovništvom kojima je upravljala federalna vlada.[25] Uprkos obećanjima vlasti, mnogi Metisi nisu dobili obećanu zemlju što je uzrokovalo brojne proteste i demonstracije koji traju i do današnjih dana (računajući i proteste iz septembra meseca 2014, tokom svečanosti otvaranja Kanadskog muzeja ljudskih prava).[26]

Broja nezadovoljstva iskazana su i izborom lokacije za izgradnju Muzeja na prostoru gradske četvrti Forks, koje se smatra znnačajnim kultnim i arheološkim lokalitetom u Vinipegu. Naime i pored toga što su od 2008. do 2012. godine vršena arheološka istraživanja (u dve faze), predložena lokacija Muzeja na udaru je kritike, jer je izabrana lokacija jedno od najbogatijih nalazišta artefakata Aboridžina u Manitobi, i da je najverovatnije od 1100. godine na toj lokaciji bilo njihovo groblje. Po mišljenju arheologa Lija Simsa dosadašnja iskopavanja nisu išla dovoljno daleko i duboko čime je naneta nenadoknadiva šteta istorijskom nasleđu Manitobe.

Prema suprotstavljenom stavu uprave Muzeja, nekoliko arheološka iskopavanja na području Forksa obavljena između 1989 i 1991 kao i završna arheološka iskopavanja koja je obavio Kanadski muzeja za ljudska prava u 2008. i 2009. godini nisu pronašla ljudske ostatke. Ova iskopavanja pokazala su da, je lokacija Muzeja korišćena za razne namene, ali da nikada nije bila groblje. Iako, samo 3% zemljišta muzeja nije istraženo, može se reći da je 97% zemljišta potpuno arheološki sagledano.

Cenzura LGBT i drugih sadržaja

Od januara 2015. do sredine 2017. menadžment je ponekad tražio od osoblja da ne prikazuje LGBT sadržaj na turnejama na zahtev određenih gostiju, uključujući verske školske grupe, diplomate i donatore. Odeljenje za komunikacije je opravdalo takve zahteve rekavši „sve grupe su posebne, neke grupe su samo malo posebnije i postoje neke stvari koje ne bi trebalo da se stavljaju na papir. Tako da moramo da se sastanemo lično da razgovaramo o tome šta vodiči mogu da kažu ovim specijalnim posetiocima."[27]

U junu 2020. godini, izvršni direktor muzeja Džon Jang podneo je ostavku nakon pritužbi da je osoblje primorano da cenzuriše LGBT sadržaj, kao i navoda o seksualnom uznemiravanju, homofobiji i rasizmu u muzeju.[28] Izvinjenje izvršnog tima muzeja i privremeni izveštaj nezavisnog pregleda optužbi od strane treće strane objavljeni su na veb stranici muzeja.[29][30]

U oktobru 2020. otkriveno je da je nekom osoblju rečeno da ne govore o trudnoći ili abortusu, pored cenzurisanja LGBT sadržaja, tokom nekih poseta koje uključuju verske škole.[31]

Izvori uredi

  1. ^ a b David Petrasek, Inside and out at the human rights museum, openDemocy 10.11.2014. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. april 2017)
  2. ^ "Backgrounder: Canadian Museum for Human Rights," Office of the Prime Minister, Government of Canada, 19 December 2008 http://pm.gc.ca/eng/media.asp?id=2355 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. mart 2010)
  3. ^ Canadian Museum for Human Rights, Store Wnnipeg free press.com, photo-details
  4. ^ „Israel Harold (Izzy) Asper”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. 14. 3. 2010. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  5. ^ Holmes, Gillian K; Davidson, Evelyn (2001). Who's Who in Canadian Business 2001. University of Toronto Press. str. 24—25. ISBN 0920966608. Pristupljeno 2014-01-01. 
  6. ^ a b The Canadian Museum for Human Rights, Antoine Predock Architect PC
  7. ^ Canadian Museum for Human Rights opening marked by music, speeches and protests: Demonstrators call for attention to First Nations issues and the Palestinian struggle, CBC News, 19 September 2014
  8. ^ Human Rights Museum cost jumps to $351 million. Global News, 22 December 2011.
  9. ^ Facts about the Museum Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2015) Pristupljeno 7. 1. 2015.
  10. ^ Loans ride to museum’s rescue. (Lett, Dan) Winnipeg Free Press, 19 July 2012.
  11. ^ „Galleries, Explore Canadian Museum for Human Rights”. Canadian Museum for Human Rights. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  12. ^ „Galleries Indigenous Perspectives, Explore Canadian Museum for Human Rights”. Canadian Museum for Human Rights. Arhivirano iz originala 22. 3. 2018. g. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  13. ^ Canadian Museum for Human Rights, Galleries, „Breaking the Silence“ Speaking out on human rights violations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2015)
  14. ^ Canadian Museum for Human Rights, Galleries, „Actions Count“ Canadians who are making a difference Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2018)
  15. ^ Canadian Museum for Human Rights, Galleries, „Rights Today“ Human rights in the contemporary world Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2015)
  16. ^ Petition for equity and fairness at the Canadian Museum for Human Rights Pristupljeno 15. 11.2014.
  17. ^ CFWWIRF REPRESENTATIVES VISIT CANADIAN MUSEUM FOR HUMAN RIGHTS Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. decembar 2014) Pristupljeno 7.1.2015.
  18. ^ a b v Sprague, DN. Canada and the Métis, 1869–1885. Waterloo, ON. . Wilfrid Laurier University Press. 1988. pp. 33-67. ISBN 978-0-88920-964-0. , 89–129.
  19. ^ Anna Reid, „Borderland: A Journey Through the History of Ukraine” (1997)
  20. ^ Ukrainian group wants review of human-rights museum plan. Globe and Mail, 21 December 2010. Приступљено 3 February 2011.
  21. ^ Jerry Brown and Rinaldo Brutoco (1997). Profiles in Power: The Anti-nuclear Movement and the Dawn of the Solar Age, Twayne Publishers, pp. 191–192.
  22. ^ Posted, Kevin Rollason (2009-06-02). „Jun 2009: Bless museum's sacred ground”. Winnipeg Free Press (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17. 
  23. ^ Cooke, OA Dictionary of Canadian Biography — University of Toronto/Université Laval. Том 14. 2000. ISBN 978-0-8020-3998-9.
  24. ^ Cooke, OA. Garnet Joseph Wolseley. In: Ramsay Cook. of Canadian Biography. Online ed. Vol. 14. University of Toronto/Université Laval. 2000. ISBN 978-0-8020-3998-9.
  25. ^ Tough, Frank. As Their Natural Resources Fail: Native People and the Economic History of Northern Manitoba, 1870–1930. . UBC Press. 1997. pp. 75-79. ISBN 978-0-7748-0571-1. 
  26. ^ First Nations Land Claims. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2009) Vlada Manitobe. Arhivirano iz originala 27. avgusta 2011, Pristupljeno 15. 10. 2011.
  27. ^ Grabish, Austin. „Canadian Museum for Human Rights employees say they were told to censor gay content for certain guests | CBC News”. CBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-25. 
  28. ^ Grabish, Austin. „Museum for Human Rights CEO resigns after LGBT censorship, allegations of racism, harassment | CBC News”. CBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-25. 
  29. ^ „Apology from the Executive team of the CMHR”. CMHR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-25. 
  30. ^ „CMHR releases independent report”. CMHR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-25. 
  31. ^ Grabish, Austin. „Canadian Museum for Human Rights staff told not to mention abortion during some tours: email | CBC News”. CBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-06. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канадски_музеј_људских_права&oldid=27507511”