Википедија

Kaproni Ca.314

Kaproni Ca.314 / Caproni Ca.314 je italijanski niskokrilni jednokrilac, dvomotorni višenamenski avion (školski, izviđački/laki bombarder, jurišni bombarder morski lovac i torpedni bombarder), koristio se u periodu u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata (kao avion za obuku i putnički avion).

Kaproni Ca.314
Bombarder Kaproni Ca.314
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1942.
Dužina11,80
Razmah krila16,65
Visina3,70
Površina krila39,20
Prazan4.560
Normalna poletna6.620
Maks. masa pri uzletanju6.618 kg
Klipno-elisni motor2 h Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS.
Snaga2 x 532 kW
Maks. brzina na Hopt325 km/h
Maks. brzina na H=0395 km/h
Dolet1.690 km
Plafon leta6.400 m
Brzina penjanja243 m/min

Projektovanje i razvoj uredi

 
ing.Cesare Pallavicino konstruktor aviona Kaproni Ca.314
 
Motor aviona Ca.314 Isotta Fraschini Delta RC.35
 
Avion Ca.314 torpedni bombarder

Firma Kaproni je u drugoj polovini tridesetih godina dvadesetog veka napravila familiju lakih bombardera i višenamenskih aviona čiji je projektant bio inž. Čezare Palavićino (Cesare Pallavicino). Rodonačelnik ove familije aviona je bio putnički avion Ca.306 Borea iz 1935., a ukupno je proizvedeno nešto preko 1.620 primeraka u 5 glavnih serijskih verzija označenih oznakama Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 i Ca.314. Avion Ca.314 je razvijen kao poboljšanje postojećeg modela Ca.313 RPB 2.

Imajući u vidu namenu novog aviona a to je da pokrije sledeće oblasti: izviđanje, bombardovanje, jurišni (trupni) bombarder, torpedni bombarder, noćni lovac i morski lovac tj. eskortni lovac za pratnju konvoja. Cilj je postavljen veoma ambiciozno ali tako se počelo. U suštini ovim avionom se želelo, da se isprave svi uočeni nedostaci prethodnih modela i poboljša struktura i naoružanje aviona i izvrši redizajn kljuna aviona tj, kabine pilota i navigatora.

Tehnički opis uredi

Trup aviona Kaproni Sa.314 je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija je rešetkasta napravljena od tankozidih zavarenih čeličnih cevi. Obloga trupa je bila delom od lake legure, drvene lepenke i impregniranog pamučnog platna. Trup aviona je bio dovoljno prostran da se u njega može smestiti posada od tri člana i potrebna oprema u zavisnosti od namene aviona. Ako je avion izviđački on je bio opremljen radio stanicom i fotografskom opremom kao i naoružanjem za odbranu aviona, bombarderska verzija ovog aviona mogla je da ponese u trupu 400 kg slobodno padajućih bombi. Na gornjoj strani trupa nalazila se kupola od pleksiglasa u kojoj se nalazio strelac sa mitraljezom. Prostorno posmatrano kabina pilota, navigatora i bomboluk predstavljaju jedinstvenu celinu. U cilju povećanja doleta aviona, jedan ili dva dodatna rezervoara mogla su da se ugrade u odeljak za bombe sa ukupno 270 litara. Ovo je naročito korisno za morske lovce, avione koji su leteli u pratnji konvoja[1].

Pogonska grupa: Ovaj avion je bio opremljen linijskim vazduhom hlađenim motorom sa 12 cilindara u obrnutom V rasporedu cilindara Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS snage 535 kW (730 KS) pri 2.600 o/min. Na vratilu motora su obično bile trokrake metalne elise promenljivog koraka u toku leta. Motori su bili postavljeni na čelične nosače i obloženi aluminijumskim limom. Na prednjem delu kapotaže motora nalazio se otvor za ulazak hladnog vazduha za hlađenje motora.

Krila aviona su bila drvene konstrukcije, srednje debelog profila, imalo je dve ramenjače, drvenu strukturu i oblogu od šperploče. Krila su imala oblik jednokrakog trapeza sa zaobljenim krajem. Krilca i zakrilca su bili napravljeni od drveta sa metalnim okovom i prekriveni platnom. Krilo je bilo spojeno sa trupom pomoću priključaka pričvršćenih za bočne elemente. Na krilima su se nalazila proširenja (gondole) na kojima su bili pričvršćeni motori. U gondolama, iza motora sa donje strane je bio prostor za smeštaj točkova i hidrauličnog sistema za uvlačenje točkova. Na delovima krila između motora i trupa aviona je bilo dosta prostora za smeštaj rezervoara za gorivo od kojih svaki ima po 520 litara i teškog mitraljeza kalibra 12,7 mm sa magacinom za 300 metaka. Kroz krila su provučene sve mehaničke, hidraulične i električne instalacije neophodne za upravljanje i kontrolu aviona. Na krajevima krila nalaze se pozicione svetiljke.

Repne površine: Repni delovi aviona su izvedeni kao drveno-metalna konstrukcija s tim što su nepokretni delovi repa bili obloženi drvenom lepenkom a pokretni impregniranim platnom. Na najisturenijem delu kormila pravca postavljena je poziciona svetiljka.

Stajni trap mu je klasičan, imao je dve prednje glavne noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u nosače motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. S obzirom da u gondoli motora nije bilo dosta prostora za smeštaj točka oni su u uvučenom stanju virili izvan obloge motora.

Naoružanje je bilo bazirano na dva mitraljeza kalibra 12,7 mm postavljenih u korenu krila, opremljenim sa 300 metaka, jednim mitraljezom kalibra 12,7 mm postavljenom u kupoli opremljen sa 350 metaka,(plus 300 metaka u rezervi) i mitraljezom kalibra 7,7 mm postavljen u trbušnom delu aviona, opremljen sa 500 metaka. Kapacitet unutrašnjeg skladišta bio je jednak opterećenju bombi do 400 kg. Ovo naoružanje se odnosilo na avione Ca.314A i Ca.314B konfiguracije: izviđač i laki bombarder. Torpedni bombarder je mogao da ponese torpedo do 900 kg težine. Jurišni bombarder i morski lovac su bili opremljeni sa 4 mitraljeza kalibra 12,7 mm postavljenom u korenu krila[2].

Verzije uredi

  • Ca.314 A - izviđač.
  • Ca.314 B - bombarder.
  • Ca.314 C - jurišnik razarač tenkova.
  • Ca.314 PA - Torpedni bombarder.
  • Ca.314 SC - morski lovac pratnja konvoja.[3]

Zemlje koje su koristile avion Kaproni Ca.314 uredi

Operativno korišćenje uredi

Ministarstvo vazduhoplovstva Italije je donelo 1941. godine odluku da izvrši zamenu svih dotrajalih aviona Kaproni tip 300 novim avionom Ca.314. U tu svrhu 80 aviona Ca.313RPB 2 koji su se zatekli u proizvodnji (od decembra 1941. do jula 1942.) konvertovano je u tip Ca.314A i Ca.314V i dat je nalog da se proizvede još 130 novih aviona Ca.314. Distribucijom novih aviona je ispočetka obuhvaćen veći broj jedinica koje su dobijale po par aviona, kako bi se izvršila preobuka pilota na novi tip a pre finalne isporuke.

Kompletan plan ministarstva nije realizovan zbog kapitulacije septembra 1943. godine. Od isporučenih aviona najviše su korišćeni jurišni avioni i avioni za pratnju konvoja kao i za obuku pilota. Posle kapitulacije najveći broj aviona su zarobili Nemci i oni su ih u najvećem broju, koristili za obuku pilota bombardera kao što su to činili i sa avionom Ca.313G ali i kao jurišni bombarder[4].

Avione Kaproni Ca.314 koje je kupila Mađarska korišćeni su kao jurišni bombarderi.

Nakon završetka rata preostali avioni ovog tipa koji su se zatekli u Italiji, koristili su se kao avioni za obuku pilota a izvestan broj je pretvorem u putničke avione sa 6 ili 8 sedišta.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Ca.314%20A-B-C%20-R.Trotta/man.Ca.314.htm
  2. ^ http://aviadejavu.ru/Images6/AE/AE71-7/24-1.jpg
  3. ^ https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml
  4. ^ Apostolo, Giorgio. Caproni Ca 311/314, Ali d´Italia 24. La Barcarella Aeronautica, Torino 2007. ISBN 97 80000372819

Literatura uredi

  • Apostolo, Giorgio. Caproni Ca 311/314, Ali d´Italia 24. La Barcarella Aeronautica, Torino 2007. ISBN 97 80000372819
  • Dimensione Cielo: Aerei Italiani Nella 2a Guerra Mondiale. Vol V, Bombardieri ricognitori. Edizioni Bizzarri, Roma 1973.
  • Thompson, Jonathan. Italian Civil and Military Aircraft 1930-1945. Aero Publishers, 1963. ISBN 0-8168-6500-0.
  • T.Likso, D.Čanak; The Croatian Air Force in the Second World War, Nova Gradiška, 1998.
  • Haruk A.I. Udarnaя aviaciя Vtoroй Mirovoй - šturmoviki, bombardirovщiki, torpedonoscы. — Moskva : Яuza::ЭKSMO, 2012. — 400 s. — ISBN 978-5699595877. (ros.)
  • V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945., VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.

Spoljašnje veze uredi

 
Kaproni Ca.314 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капрони_Ca.314&oldid=26895527”